Javno zagovaranje

Da li se o životnoj sredini govori samo kada se dogodi nešto „strašno“?

Na radnom doručku o politici životne sredine i pristupanju EU u organizaciji Beogradske otvorene škole i Fondacije Konrad Adenauer sa predstavnicima medija i organizacija civilnog društva razgovarali su: Henri Bohnet, direktor KAS Beograd, Milica Vojić Marković, predsednica Odbora za zaštitu životne sredine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Ivana Đurić, pomoćnica direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade RS i Moroslav Tadić iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

U uvodnom obraćanju Henri Bohnet je rekao da se najčešće govori o dobijanju datuma za otpočinjanje pregovora nego što se govori o tome da li je Srbija spremna da te pregovore vodi i što je najvažnije primenjuje odredbe usvojenih zakona. On je naglasio da se pitanja životne sredine ne završavaju na državnim granicama i da podrazumevaju pitanje zdravlja jer uključuju čist vazduh i vodu. On je rekao i da se njegova zemlja, Nemačka, suočava sa velikim izazovima kada je u pitanju smanjenje štetnih uticaja industrije na životnu sredinu.

Milica Vojić Marković je u uvodnom obraćanju rekla da su mediji veoma važni kada su u pitanju  teme iz oblasti životne sredine i da kod nas najčešće preovladava mišljenje da je zaštita životne sredine nešto što je rezervisano za „bogate zemlje“. Ona je još dodala da je smatra velikom greškom to što je Fond za zaštitu životne sredine ukinut a ne reformmisan jer sada izostaje podrška projektima unapređenja životne sredine koji su se finansirali iz tog fonda. Ona je dodala da bi volela da se pitanja životne srednite okupe u okviru samo jdnog ministarstva jer bi na taj način bilo lakše upravljati ovom velikom  oblašću ali je i naglasila da se u se u Srbiji često donose zakoni čija su rešenja neprimanjiva u praksi. Istakla je važnost saradnje sa ekspertima u okviru ove oblasti.

Miroslav Tadić, načelnik odeljenja za za evropske integracije i međunarodnu saradnju u MERZŽS je na samom početku izlaganja rekao da se on lično slaže sa konstatacijom gospođe Vojić Marković da bi bilo bolje pitanja zaštite i unapređenja životne sredine administrirati u okviru jednog jedinstvenog ministarstva. Dalje je istakao da će Srbija  naredne godine pripremiti planove za primenu ključnih evropskih direktiva u oblasti životne sredine i analizu troškova usklađivanja koji se sada procenjuju na 10 milijardi evra.  Srbija očekuje da kroz dve godine u pregovorima sa EU otvori poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama i verovatno će tražiti prelazne periode za usklađivanje u toj oblasti. On je podsetio da su u Strategiji aproksimacije u oblasti životne sredine iznete procene da je u cilju primene propisa do 2019. godine potrebno uložiti preko 10 milijardi evra u tu oblast. Ta sredstva uključuju ulaganja u infrasturkturu, održavanje postrojenja i administrativne troškove.

Dodao je da će naredne godine biti pripremljeni specifični planovi usklađivanja sa najznačajnijm evorpskim direktivama koje zahtevaju i najveća ulaganja. Prema njegovim rečima, to su direktive koje se odnose na dekontaminaciju, komunalni otpad, upravljanje otpadom i vodama.

On je naglasio da bi naredne godine treba povećati izdvajanja za ovu oblast na 3% BDP-a ali da bi takva mera dovela do povećanja cene komunalnih usluga a taj teret podneli bi građani za šta za sada nema konsenzusa. On je dodao da će usklađivanje propisa prema nekim procenama koštati između 1.100 i 1.400 evra po stanovniku.

dorucak 600x300

Ivana Đurić iz Vladine kancelarije za EU predstavila je istraživanje koje je kancelarija uradila ove godine prema kojem kao i prethodnih godina koje pokazuje da se u pitanje životne sredine nalaze na veoma niskom mestu kada je zainteresovanost građana u pitanju. Građani više interesuju borba protiv korupcije, reforma sudstva, reforma zdravstvenog i obrazovnog sistema, ljudska prava, zaštita potrošača dok svega 3% ispitanika navodi životnu sredinu kao najvažniju oblast kojom „država“ treba da se bavi. Ona je, takođe, predstavila i podatke dobijene analizom medijskih objava kada je u pitanju proces evrointegracija. Prema ovoj analizi mediji najčešće izveštavaju o protokolarnim događajima (sastanci i slično) dok se životna sredina pominje u samo 3% slučajeva. Ovo istraživanje je pokazalo da ovakvo, najčešće jednostrano i afirmativno izveštavanje u procesu pregovora, kod građana najčešće izaziva nepoverenje. Na kraju ona je prisutnima preporučila da prilikom praćenja pregovora više pažnje obraćaju na to  „šta radi vlada“, odnosno da li  se i u kojoj meri primenjuju preuzete obaveze i usvojeni zakoni i da li je građanima bolje jer građani primećuju kada izveštavanje nije objektivno.

U daljem razgovoru, domaćini su pozvali medije da sistematski preuzmu ulogu edukatora javnog mnjenja o pitanjima zaštiteživotne sredine i da sistematski izveštavaju o mnogim aspektima ove oblasti a ne samo o ekološkim akcidentima i zarličitim drugim aferama.

Tadić je rekao da će, na osnovu iskustva zemalja regiona koje su pristupile EU, i za Srbiju kao uslov za otvaranje pregovora biti postavljeno definisan plana za jačanje kapaciteta lokalnih samouprava za primenu usvojenih uredbi jer će se mnogi propisi iz poglavlja 27 primenjivati upravo na lokalnom nivou.

Još je dodao da Srbija očekuje da do kraja 2015. ili početkom 2016. godine predstavi Evropskoj komisiji pregovaračku poziciju i da počne pregovore o poglavlju 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene.

Predsednica Odbora za životnu sredinu NS RS Milica Vojić Marković  podsetila je da je prošlogodišnjim  budžetom bilo izdvojeno 0,2% sredstava za životnu sredinu što nesumnjivo nije dovoljno ni za elementarne potrebe u ovoj oblasti. Dodala je da su Odbor i njene kolege otvoreni za predloge amandmana na zakone ali i da amandmani na zakone o životnoj sredini, na žalost,  „ne prolaze dovoljno“.

Miroslav Tadić je podsetio je da je eksplanatorni skrining za poglavlje 27 planiran za septembar, a bilaterlani za novembar 2014. godine.

Ukupan utisak je da su se prisutni složili da se o temama zaštite životne sredine nedovoljno govorni a da je poglavlje 27 pregovora nedovoljno zastupljeno u medijima i javnosti nedovoljno poznato iako je to jedno od najtežih poglavlja koje obuhvata preko  600 pravnih propisa što čini 1/3 ukupnog zakonodavstva Evropske unije koje treba transponovati.

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *