Vežbanje dijaloga – Uloga žena u društvenoj koheziji

U Budvi je 27. i 28. februara održana dvodnevna konferencija Dani dijaloga: Uloga žena u društvenoj koheziji u okviru regionalnog projekta „Dijalog za budućnost“. Ova konferencija je okupila više od sto učesnica iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Cilj konferencije je bio unapređenje društvene kohezije kroz prepoznavanje doprinosa žena i ukazivanje na primere dobre prakse.

Otvaranje

Prilikom otvaranja konferencije Fiona McCluney, rezidentna koordinatorka UN u Crnoj Gori ukazala je da sva iskustva iz sveta dokazuju da glas žena igra ključnu ulogu u izgradnji socijalne kohezije i mira u jednom društvu.

„Dijalog za budućnost podstiče da se regionalni izazovi sagledaju na nov i drugačiji način i ujedno pruža platformu da predstavnice različitih sektora zajednički kreiraju rešenja za dobrobit svih građana i građanki i zemalja regiona“

Nada Drobnjak, predsednica Odbora za rodnu ravnopravnost Skupštine Crne Gore istakla je da: „Ovaj region deluje i delovaće uvek kao sistem spojenih sudova. Zato ako ne razgovaramo nema dogovora, ako ne pitamo nema odgovora i ako ne idemo ka onome što nas spaja ostaćemo razdvojeni.“

Rezimirajući zaključke dvodnevog dijaloga, Daniela Gašparikova, stalna predstavnica UNDP u Crnoj Gori naglasila je da je za postizanje društvene kohezije i rodne ravnopravnosti neophodno osigurati veću vidljivost rezultata aktivnosti žena koje menjaju region nabolje. „Ključna prednost Dijaloga za budućnost je što kroz ovakve događaje generiše obilje novih ideja i inovativnih rešenja, koja će biti pretočena u konkretne akcije.

Panel

Na prvom panelu Uloga i položaj žena govorio je i naš Miloš Đajić. On je tom prilikom istakao da borba za rodnu ravnopravnost ne sme biti prepuštena samo ženama, već da se i muškarci moraju aktivno u nju uključiti. Jedan od retkih muškaraca na ovom skupu svojim primerom je ukazivao na to da nam za ostvarivanje društvene kohezije treba više muškaraca u borbi za ženska prava. Istakao je primere nasilja koji se sprovode nad ženama angažovanim na javnim pioslovima i pozvao sve da svako nasilje osude.

Dani dijaloga

Dani dijaloga okupili su učesnice iz tri zemalje regiona zapadnog Balkana. Među njima su bile predstavnice civilnog društva, obrazovnog sektora, institucija, privatnog sektora i akademske zajednice. Cilj događaja je bio da se pokrene diskusija o ulozi i doprinosu žena društvenoj koheziji.

Projekat Dijalog za budućnost finansira Fond Ujedinjenih nacija za izgradnju mira. Njega zajednički sprovode UN agencije UNDP, UNICEF, UNESCO i nadležne institucije u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Republici Srbiji. Dijalog za budućnost nudi platformu putem koje se ljudi iz svih društvenih sfera susreću, razgovaraju i kreiraju rešenja za bolju budućnost.

Društvena kohezija

Društvena kohezija predstavlja multidimenzionalan i kompleksan društveni koncept. On se može definisati kao stepen poverenja među ljudima, prema institucijama i spremnost za doprinos opštem dobru u svrhu održivog razvoja društva.

Iako postoje različite definicije društvene kohezije, sve one obuhvataju slične elemente: pozitivan odnos prema raličitostima i poverenje među ljudima, osećaj pripadnosti zajednici, percepcija da je društvo pravedno prema svima, spremnost za učešće u javnom/ političkom životu i doprinos razvoju društva.

Tri ključna aspekta kohezivnog društva su povezanost među ljudima, poverenje u institucije i jednak pristup mogućnostima i pravima, te fokusiranost na opšte dobro. Rodna ravnopravnost, u smislu jednakog pristupa, jedan je od osnovnih elemenata društvene kohezije.

Definicija društvene kohezije

prema definiciji društvene kohezije Fondacije Bertelsman, kohezivno društvo karakterišu:

1. Stabilni društveni odnosi (horizontalna mreža i povezanost koja postoji između pojedinaca i grupa unutar društva)
2. Povezanost između članova/ica i same zajednice/države (pozitivan donos prema i identifikacija pojedinaca sa zajednicom, zemljom, kao i njenim institucijama)
3. Fokusiranost na opšte dobro (ponašanja, aktivnosti i stavovi članova/ca društva koji pokazuju odgovornost za druge i za zajednicu u cjelini).

Društvene odnose merimo snagom društvenih mreža među ljudima, merom u kojoj ljudi veruju jedni drugima i prihvataju različitosti. Odnos prema zajednici i državi se meri stepenom poistovjećivanja ljudi sa istom, kao i merom u kojoj veruju institucijama, percepciji pravde, jednakih mogućnosti za sve i ravnopravnog pristupa resursima i uslugama.  I nakraju fokus na opšte dobro ogleda se u nivou solidarnosti i pomoći drugima, spremnosti ljudi da se pridržavaju društvenih pravila i u meri učešća u društvu.