7 trendova u komunikaciji za nevladine organizacije

Kada  razmišljam o kanalima komunikacije koji su nam danas na raspolaganju i njihovoj upotrebi, uvek se setim profesora Starčevića kod koga sam na fakultetu slušala predmet Multimedijalne komunikacije i njegovog prvog pitanja upućenog grupi: “Kako znate da li je neka firma uspešna?”. Samouvereno smo dobacivali odgovore tipa analiza bilansa uspeha, investicije, tokovi radne snage i sl, ali na sve je odmahivao glavom. Na kraju je rekao “Da l’ je na internetu, da li ima sajt i koristi e-mail?”.  Ono što se danas podrazumeva, tada je bilo retko, i zaista, internet  (punim kapacitetom) su koristili samo oni sa vizijom.

Od kako su društvene mreže ušle u naše živote, jedna po jedna, primećujem sličan obrazac, prigrle ih i koriste oni koji žele da napreduju i žele da prenesu svoje poruke, da komuniciraju.

Danas se podrazumeva da, kao nevladina organizacija, koristite Facebook  i Twitter za komunikaciju sa svojim ciljnim grupama i uključivanje većeg broja ljudi u aktivnosti.  Ali to više nije dovoljno ako želite da se vaše poruke čuju. Šta je to što bi mogli da uradimo da unapredimo komunikaciju?

1.  SLIKE – Ne kaže se džaba da jedna slika vredi hiljadu reči. Posebno u današnje vreme. Ljudi su pretrpani tekstovima i ne žele suvoparno štivo. Potrudite se da za svoje postove na sajtu i društvenim medijima pronađete ili napravite adekvatne slike koje ide u prilog vašoj poruci i dopunite ih kratkim opisom, porukom, sloganom… Ovo je sadržaj koji će vaši pratioci i prijatelji na mreži primetiti i možda podeliti sa svojim prijateljima.

Sećamo se ove slike koju ja napravila jedna mama  i njene poruke, zar ne?

Ako nemate dobru fotografiju, sigurno ćete pronaći neku adekvatnu na stokovima kao što su Shutterstock ili Getty, ali moraćete da je platite. Pogledajte dobro cenovnike, možda vam se isplati u zavisnosti od cilja. Npr. za pedesetak dolara možete dobiti 12 fotografija. To je sasvim prihvatljiva cena.  Ima i onih koje možete koristiti besplatno, samo treba tražiti. Getty od skoro svoje fotografije daje besplatno za nekomercijalnu upotrebu i pod određenim uslovima, ali to nisam još istražila.

Dobru sliku vredi platiti. Taman da razbijemo taj mit da su društvene mreže besplatne. Pristup njima ne plaćate ali kreiranje dobrog sadržaja morate da platite. Mada, mislim da i pristup plaćamo, samo ne novcem, već podacima.

2.   INFOGRAFIKA – ovo se nadovezuje na prethodno. Klasična saopštenja nisu više zanimljiva ljudima, to je samo nepregledan tekst na monitoru. Testirajte sebe, procenite koliko treba da ste motivisani da bi pročitali stranu-dve teksta  o nečemu što vas delimično interesuje (da se ne lažemo, svi osim vas su, u najboljem slučaju, delimično zainteresovani).

Međutim, ako to predstavimo slikama, grafikonima, bojama, crtežima sa minimalno teksta (velikog fonta), to je potpuno druga priča. Pročitaće i oni koji nisu bili zainteresovani u početku. Možete pokušati da ovo uradite sami, istražujući malo po netu i koristeći neki od servisa, npr. Infogram. Osnovne stvari možete besplatno, ali naprednije morate da platite.  Idealno je da vam to uradi neko ko se profesionalno bavi dizajnom, ali možete nešto osnovno i sami. Uspeh zavisi od talenta i znanja, naravno. Infografika koju sam ja napravila nije ni izbliza dobro prošla kao ona koju je za CMV uradio Ivan Ćosić.

Ovde je važno da dobro pripremite podatke. Izaberite najbitnije i koristite statistiku, posle malo vežbe počećete da razmišljate u infografik modu.

I novinari će više pažnje obratiti na infografiku poslatu mailom, uz dodatni tekst, saopštenje i/ili link ka više informacija.

3.   LISTE. Možda ste već primetili na stranim sajtovima koji se bave ovom tematikom da uvek imamo 10 razloga za ovo i ono,  5 najboljih destinacija i sl. I u časopisima ćete često naići na naslove i tekstove ovog tipa, oni su to prvi provalili  – 25 načina da smršate, 5 koraka kako da od starog napravite novo… Nije slučajno, ovakav stil pisanja nam prvo naslovom privuče pažnju, pa je onda i zadrži dok ne pročitamo sve ili barem veći deo. Preglednije je, a želimo i da znamo šta je na sledećem mestu. Možda neko ko se bavi psihologijom može ovo detaljnije da nam objasni. Ja sam svakako počela da primenjujem ;).

4.   Google + , Instagram…  Ako ih ne koristite, počnite. Facebook i Tviter više nisu dovoljni. Instagram je važan zbog slika koje smo ranije spominjali,  još uvek ima tu razigranost i opuštenost koju je FB izgubio. Nije zatrpan brendovima i stranama svega i svačega pa se kvalitetnim slikama možete lako probiti do svojih korisnika. Ako ga lično ne koristite, savetujem da prvo sa svog naloga naučite pravila i upoznate trendove, pa da to iskoristite za svoju organizaciju. Upotreba #hashtaga ovde ima presudan značaj. Za više o nastupu na ovoj mreži za nevladine organizacije pročitajte ovde.

Aktivirajte se na Google+. Ne košta ništa. Za početak pomoći će vam u pozicioniranju prilikom pretrage na Google pretraživaču. Takođe, ljudi na FB postaju malo umorni od reklama, organizacija, stranaka, kompanija i sl. i polako beže na neke druge mreže. Facebook ostaje dominantan, ali ne mora da bude jedina mreža na kojoj ste aktivni. Strani stručnjaci Google+ mreži predviđaju veliki rast u narednoj godini.

Istražite i druge mreže koje postoje, i koristite ih u zavisnosti od vaše ciljne grupe. Npr. ako se obraćate tinejdžerima, možete imati koristi od WhatsApp-a. Nije Facebook džaba za njega dao onolike pare. Roditelji tinejdžera su na Facebook-u, pa su oni našli novo mesto za ćaskanje gde neće biti pod nadzorom. A odlična je i za organizaciju flešmob akcija.

5.  BLOGERI. Kao što gradite odnose s novinarima, pokušajte i sa blogerima. Istražite ko piše o temama koje pokrećete i  ko zastupa slične vrednosti i stavove. Obratite im se profesionalno i sa poštovanjem. Ponudite im svoje analize, dodatne materijale, fotografije i sl. Oni ŽELE da pišu, nemaju urednike sa agendom, ne zavise od oglašivača i imaju dovoljno prostora da temu obrade sa svih aspekata. Ukoliko ste ih dobro odabrali, vrlo je verovatno da će objaviti tekst. I naravno ako ste im poslali dovoljno kvalitetnog materijala. Što ne znači da oni neće dalje istražiti i dopuniti, ali se potrudite da im olakšate.

6.  DOMEN. Ovo je više dodatna informacija nego trend :), ali je bitno za internet komunikaciju nevladinih organizacija. Od leta 2014. krenuće .ngo domen (odnosno .ong za špansko govorno područje). Ako mislite da bi bilo lepo da imate ovaj domen, pogledajte više informacija na globalngo.org

7. MOBILNI TELEFON – život je nezamisliv bez ove male sprave, zar ne? I to ne bilo kakve jer svi (ili skoro svi) koji su u skorije vreme kupili telefon ili to planiraju, kupili su pametni telefon (smart phone). U ovom trenutku broj korisnika interneta koji svemoćnoj mreži pristupaju sa telefona ili tableta se izjednačio sa brojem onih koji koriste rečunar. To nam govori da od sada svu komunikaciju moramo prilagoditi čitanju na ekranu mobilnog telefona. To znači da, prvom prilikom, optimizujete svoj sajt za upotrebu na telefonima i tabletima, newsletter pravite u pogodnom formatu, razmišljate prilikom planiranja budućih projekata o izradi aplikacija za mobilne telefone itd.  CMV trenutno pravi plan za prikupljanje sredstava za ovo :).

50 odsto mailova se danas čita na mobilnom telefonu. Zanimljiv podatak je i da je trenutno najveći broj novih korisnika pametnih telefona iz generacije “Baby-Boomers”-a. To mi dokazuje i činjenica da je moja mama (58 god) skoro nabavila jedan za skajp, čitanje vesti, maila i sl. Rođeni posle 80. praktično žive sa telefonom, ne  mogu da zamisle život bez njega. Oni rođeni posle 2000. uopšte ne razumeju čemu služi desktop.

Uskoro možemo očekivati da i kod nas zaživi koncept gde nam telefon u dobroj meri  menja novčanik, pa će se i sve buduće strategije prikupljanja sredstava za rad nevladinih organizacija zasnivati na ovom malom uređaju. U razvijenom delu sveta to već funcioniše. Kao sastavni deo newslettera koji vam stigne na mail, postoji i dugme za doniranje određenoj akciji ili organizaciji koje je povezano za podacima vaše platne kartice. Google uskoro lansira svoj digitalni novčanik, koji će ovo u znatnoj meri olakšati. Ne mučite se odlaskom na sajt, popunjavanjem uplatnice ili tipkanjem podataka na ekranu mobilnog. Donacije su momentalne, inspirisane slikom i pričom u iznosu od nekoliko evra. Jednostavno i fantastično.

Kada smo već kod newslettera za mobilni, to ne može biti dokument kakve sada viđamo. Dominiraju slike (što nas vraća na stavku broj 1 :)) sa malo teksta  i velikim dugmićima (doniraj, učestvuj, vidi više i sl.), koji se lako aktiviraju dodirom. To takođe podrazumeva da ne šaljemo jedan newsletter na svaka 3 meseca sa 7-8 vesti unutra. Preporuka je na deset dana ili dve nedelje po mail sa dve vesti.

Kako je ovaj tekst već odavno prevazišao dužinu koju sam planirala, ovde ću se zaustaviti.  Ako imate još neki predlog kako da nevladine organzacije unaprede svoju komunikacju i angažuju veći broj ljudi na događajima, molim vas napišite u komentarima. A možda i ja dodam nešto što ovde nije stalo :).