Engleski derbi

Proteklog vikenda odigran je fudbalski derbi engleske Premijer lige. Sastali su se Mančester Junajted i Arsenal. Početak teksta zvuči kao da je preuzet iz sportskog dodatka nekih dnevnih novina. Još kad se tome pridoda da je Mančester ubedljivo slavio sa 8:2 mnogi će se verovatno zapitati o motivu za pisanje ovakvog teksta na ovom mestu. Povod za tekst je saopštenje Arsenala koje je izdato par dana nakon katastrofalnog poraza.

Naime, čelnici Arsenala saopštili su da će platiti jednu kartu za gostovanje onim navijačima koji su putovali u Mančester i uživo gledali katastrofalni poraz od Junajteda. “Arsenal će pisati navijačima koji su u nedelju putovali na Old Traford i ponuditi da pokrije troškove karte za utakmicu budućeg prvenstvenog gostovanja”, navodi se u saopštenju kluba.

Šta je tu toliko posebno?!

Ovaj potez uprave Arsenala pokazuje zbog čega je englesko društvo toliko ispred srpskog. Višestruko više prosečne plate u Engleskoj, bolji životni standard, veće mogućnosti za stanovništvo – sve su to trenutno sporedne stvari. Ključno je to što se u Engleskoj ceni lojalnost. Što se ceni neko ko je kupio ulaznicu. Što se ceni neko ko je prešao 300 kilometara do Mančestera i nazad samo da bi uživo gledao omiljeni tim. I što se razmišlja o budućnosti.

Svesni činjenice da isključivo lojalan korisnik ili kupac omogućava rast i razvoj bilo koje kompanije, uprava Arsenala je koristeći svojevrsnu kriznu komunikaciju uspela da sačuva reputaciju i kredibiltet ozbiljne organizacije. A mogli su kao srpski prvoligaši, da zabiju glavu u pesak, ne misleći na desetine hiljada onih na stadionima koji su dali novac kako bi ih gledali. I milione onih ispred televizora.

Kako onda komunicirati u kriznoj situaciji?

Mnogo je toga rečeno o ovoj temi. Bitno je krizu „zalediti” što pre i odmah stupiti u akciju. Sve ono što smatrate potrebnim, učinite potpuno vidljivim i jasnim. Pretvaranje da se ništa ne dešava, teško da će rešiti problem.

Krenite u susret vrednostima koje dele ljudi kojima se obraćate. Morate se naći “u njihovim cipelama”. Morate priznati realnost i sagledati krizu. Identifikacija ključnih javnosti uz upotrebu dobro odmerenog komunikacijskog miksa može dovesti do smirivanja krize. Nemojte se tu zaustaviti. Neka kriza počne da radi za vas. Osmislite načine kako ćete osnažiti njihovu lojalnost. Jer danas nije Arsenalu bitno da proda ulaznice i sportsku opremu za ovu godinu. To je već učinio. Uprava je razmišljala o godinama koje dolaze, o novim i postojećim navijačima, o profitu i razvoju. O svemu onome što srpskim klubovima nije svojstveno. O svemu čemu srpsko društvo ne pridaje poseban značaj. To je jasan cilj u komunikaciji, poštovanje i odgovornost. Sve ono što nam toliko nedostaje.

“Biće bolje, neko viče“…