#BGizbori – Izbori su matematika

Ostalo je još dve nedelje do #BGIzbori. Dok čekamo da Gradska izborna komisija (GIK) objavi zbirnu izbornu listu pokušaću da dam svoj pogled na dosadašnju kampanju i ciljeve.
Kad smo već kod GIK-a, napominjem da nikada ovaj izborni organ nije zabranjivao prisustvo na svojim sednicama novinarima i posmatračima. Pitanje koje se postavlja je zašto je rad GIK-a u poslednjim mesec dana bio netransparentan? Dobro je da su posle mesec dana tu praksu konačno promenili i dozvolili CRTA-i i CeSID-u da prate njihove sednice.

Kampanja
Na našim seminarima, kada govorimo o postavljanju ciljeva u kampanji, uvek kažemo kako su izbori matematika i da zato ciljevi moraju biti kvantifikovani. Ima jedan lep citat “Ono što ne možeš izbrojati neće se ni desiti” koji upravo govori o važnosti kvantifikovanja stvari u kampanji.

Zato uvek ističemo da su dva najvažnija elementa u svakoj kampanji
– identifikaciju svojih birača
– njihovo izvođenje na glasanje

Sve ostale aktivnosti u kampanji su usmerene ka kreiranju odnosa sa biračima, pravljenju spektakla i ostvarenju pomenuta dva zadataka.

SNS strategija
U prethodnim tekstovima pisao sam o SNS izbornoj strategiji koja se vidimo dosledno sprovodi. Neki od elemenata  te strategije, kao što su napadi na konkurenciju se pojačavaju, a uvode se i novi. Kao nov dodatak na postojeću strategiju vidim forsiranje u medijima važnosti nacionalnih tema na račun lokalnih beogradskih. Na taj način vlast pokušava da prikaže beogradske izbore kao potpuno nevažne, kojima se još samo opozicija zamajava i bavi i na taj način dodatno snizi izlaznost. Ove nedelje smo uveliko imali kreiranje takve atmosfere tokom posete AV Zagrebu.  Za to vreme aktivisti vladajućih stranaka “štrikaju” na terenu, rade sa “svojim” biračima ili zastrašuju druge.

Ako sve liste koje su predate budu i prihvaćene imaćemo mogućnost da bitamo između 24 liste. Na taj način se postiže potencijalno veliko rasipanje glasova, jer će ljudi imati utisak kao da nešto mogu da biraju. Time je SNS osujetio da se na bilo koji način napravi neka vrsta referendumske atmosfere.  A odavno su babe rekle “birala Birka ćoravog Mirka”. Veliki broj lista ne pokreće ljude, a to oni i znaju i to je ključni problem svih opozicionih lista u ove dve nedelje pred izbore.

Podsećam da je 2014. godine na izborima bilo 23. liste, a da je smo njih 4 prešlo cenzus sa skoro 17% rasutih glasova tako da je sns sa 43% glasova izašlih (oko 23%  ukupnog biračkog tela) osvojio 57% mandata što će i sada pokušati

Manjinske liste
Za razliku od prethodnih izbora ovoga puta imamo i kandidovanje nekoliko stranaka nacionalnih manjina za #BGizbori.  Tome se nema šta zemeriti, jer Beograd jeste multietnički grad. Pošto govorim o izbornoj matematici ovo pominjem samo u kontekstu razumevanja buduće raspodele mandata i brojeva pripadnika manjina koji žive u Beogradu.

Po Zakonu o lokalnim izborima stranke nacionalnih manjina  mandate dobijaju na drugi način tzv. prirodnim pragom (to je poslednji količnik u D’Ontov-oj matrici). Prirodni prag se dobija tako što se ukupan broj važećih glasačkih listića podeli sa brojem odbornika koji se biraju. Na primer, ukoliko na #BGizbori izađe 800.000 birača jedan mandat vredi 800K : 110 = 7.272. Znači svaka manjinska lista koja dobije minimum 7.272 glasa dobija jednog odbornika. Na listi su stranke Mađarske, Slovačke, Ruske, Romske, Grčke i Vlaške nacionalne manjine. Gurajući ove liste vlast na još jedan način želi da se osigura i dodatno razbije opozicioni korpus ovaj put i u samoj Skupštini grada.

Samo da podsetim da u Beogradu po poslednjem popisu živi 1.330 Mađara, 1.442 Rusa,  179 Vlaha i 1.792 Slovaka. Nikola Sandulović, NOPO i razne slovačke Silne ili Zelene stranke nemaju baš veliku bazu glasova na koju mogu da računaju.  Očigledno je neophodna promena Zakona o političkim strankama u pogledu registracije stranaka nacionalnih manjina zbog očitih zloupotreba pri registraciji.

Šta nam valja činiti?

Suština je u razumevanju da je borba da se ova vlast promeni proces koji zavisi od mnogo faktora. Pre svega potrebno je da što više ljudi izađe na ove #BGizbori. Ne zaboravimo da su u poslednjih 6 godina svi izbori “završeni” u korist vladajuće SNS uz veoma precizno projektovanje izlaznosti,  korišćenjem svih državnih resursa, podmićivanjima, zaštrašivanjima, ucenama… čime je potpuno uništeno pravo građana na slobodne izbore.

Ako smo svega toga svesni važno je da komuniciramo u svojoj okolini da je ovo prilika da se ostvari prvi cilj i ne dozvoli vladajućoj stranci da sa nedovoljnim brojem glasova izbornom matematikom osvoji natpolovičnu većinu mandata sama.  Drugi cilj je da razlika između prvoplasiranog i drugoplasiranog što više smanji. Treći cilj (ujedno i uslov za prvi i drugi) treba da bude da se što manje glasova raspe i da što više opozicionoh lista pređe cenzus.

Ako uspemo oko ovoga da se dogovorimo i svako od nas po malo uradi u svojoj okolini, pokrenuli smo proces i uz bolju pripremu možemo kao društvo spremnije dočekati izbore 2019. ili 2020.

Građankama i građanima moramo vratiti pravo na slobodne i demokratske izbore.