G.O.T.V. – iliti izađi i glasaj

Nekada

Sve do izbora 2000., termin  GOTV nam je bio potpuno nepoznat. Tada nije bilo Interneta da na lak način dođemo do informacija i znanja. Prvi put smo se susreli sa GOTV ili „Get Out To Vote“ kampanjom  kada je NDI otvorio kancelariju u Srbiji.  Jedno od prvih predavanja `98.  u političkoj školi CMV-a  bilo je Izborna kampanja, koje je držao Paul Rowland, tadašnji direktor NDI u Srbiji.  On je tada govorio o GOTV kampanji kao ključnoj kampanji za izbornu pobedu.  Sve moderne strategije izbornih kampanja upravo počivaju na GOTV kampanji. Ovu kampanju nazivamo i ’’motivacija’’ birača da u što većem broju izađu na izbore. Od tada se vodimo devizom – Svaki glas je bitan! Prve ozbiljno organizovane GOTV kampanje u Srbiji su bile IZLAZ 2000  i OTPORova  kampanja „Vreme je!“.

Danas

Svaki dan čujemo po nekog kako iskazuje nezadovoljstvo i preti da će kazniti političke stranke time što neće izaći na izbore. Nezadovoljstvo političkom situacijom i strankama je veliko i donekle razumljivo, pre svega zbog pada životnog standarda. Neka istraživanja čak pokazuju da veliki broj građana kaže da zemlja ide u pogrešnom smeru. U tim situacijama često se setimo rečenice Willy Brandt-a:  „Sitim ljudima sloboda nije najpreča, gladnom narodu još manje“. Mi u apstinenciju ne verujemo, jer naši zakoni nemaju definisan minimalan cenzus izašlih birača da bi izbori uspeli. Stranke će obezbediti  sigurnu podršku svojim aktivnostima i disciplinovani birači stranaka, kojih je minimum 30 odsto, će izabrati većinu koja će formirati vlast. Time apstinencija potpuno gubi smisao.  Može se reći da i neizlaženjem na izbore glasate, samo što ne glasate sa određenu stranku, već za one koji  će, na kraju, formirati vlast. Pomenućemo i poznati paradoks u vezi sa masovnim akcijama, takozvani Olsonov paradoks. Svaki pojedinac pretpostavlja da će neka (politička) akcija uspeti i bez njegovog pojedinačnog učešća, a da će on koristiti njene efekte. Rezultat toga mogao bi da bude da se svi pojedinci uzdrže od učešća u akciji.

Razumemo da su mnogi nezadovoljni i da smatraju da na neki način treba kazniti stranke u Srbiji ali mislimo da apstinencija nije način. Mislimo da postoje dva načina, jedan je da se ljudi aktiviraju (kao Osnujitinešto ili NOPO ) ili drugi da se pokrene dijalog između stranaka, sa jedne strane i građanki i građana, sa druge strane.

Predlog

CMV će pokušati i ovoga puta da vodi GOTV  kampanju. Ono što je razlika u odnosu na prethodne izbore je što mislimo da civilni sektor mora nastupiti u što širem frontu da bi uticaj bio veći.  Ulogu nevladinog sektora u ovom procesu vidimo kao medijatora u uspostavljanju dijaloga građana sa političkim strankama. Ključno je pitanje da li su građani spremni da ponovo daju poverenje strankama samo na osnovu njihovih obećanja? Prvo je potrebno da utvrdimo (mada većinu uzroka već znamo) šta su ključne zamerke koje ljude dovode u situaciju da ne koriste svoje osnovno ljudsko pravo, pravo glasa. Nakon toga treba razgovarati sa strankama i prezentovati im šta građani kažu. Ok, znamo mnogi će nam reći  da se zato rade istraživanja. Jedna stvar su istraživanja, a drugi kreiranje liste zahteva. Rezultat tih razgovora trebao bi da bude jasna mapa puta koja će sadržati promene koje građani očekuju kao i rokove za njihovo rešavanje. Nakon toga sledi onaj najlepši deo jedne kampanje, a to je komunikacija dogovorenog i poziv građanima da daju podršku tom konceptu.

Šta vi mislite? Izlazite li na izbore? Da li ste i pod kojim uslovima spremni da izađete na izbore?

Mi ćemo na izbore izaći jer verujemo u snagu svakog pojedinačnog glasa. Izbori su mogućnost da iskoristimo naše pravo da izaberemo one kojima prepuštamo da upravljaju državom, pokrajinom ili gradom u naše ime.  Samo tako unapređujemo demokratiju i institucije političkog sistema.