Ako može Papa…

Ima tome već neka godina kako, radeći sa ljudima i institucijama koje bi da se predstave javnosti, pokušavam da uverim da su konferencije za novinare u tradicionalnoj postavci „passè“. Izašle iz mode, a u odnosima s javnošću, baš kao i u svakoj drugoj komunikaciji, definitivno postoje trendovi.

Nacionalne TV kuće odavno su prihvatile pravilo da „presice“ nisu za slikanje, već za traženje priča i povoda, za izjave koje mogu da daju značajni učesnici, za kopče sa drugim, za slikanje zanimljivijim događajima. Lokalne televizije, što zbog činjenice da ih lokalne vlasti „materijalno podržavaju“, što zbog manjka ponude, još snimaju pozorišne postavke ovakvih konferencija, gde često za dugačkim stolom, prekrivenim stoljnjacima, kao na svadbi sedi više funkcionera, nego novinara sa druge strane. Pitanje ko će zauzeti mesto k’o na tajnoj večeri je pitanje moći i nametljivosti. Manje je bitno hoće li i šta govoriti „ustoličeni“, važno je da ga rodbina i prijatelji redovno vide na televiziji. Gubitak mesta za tim stolom, lako bi mogao da se tumači kao degradacija, gubitak časti.

I kad se sve to zna, šta je onda novo i čemu ova priča?

Nova i pr-ovski osvežavajuća je slika nedavno snimljena u papskom avionu. Naime, na putu do Portugala, Njegova svetost održala je konferenciju za novinare, neobičnu ne samo po tome što se odigrala u vazduhu. Nikom, naravno, ne pada napamet da je Sveta stolica štedela na iznajmljivanju adekvatne sale. Po sredi je, sasvim očigledno, praćenje trendova sa kojima su vrhunski PR stručnjaci u Vatikanu evidentno familijarni. I, što je još značajnije, izgleda da je „glavni“ spreman da posluša njihove savete i da razume neophodnost promena i prilagođavanja. Uverena sam da će moje kolege, PR menadžeri znati o čemu govorim.

Lično sam bila fascinirana slikom na kojoj Papa stoji između sedišta, sam drži mikrofon, a novinari sede i beleže ili snimaju njegove odgovore. Za mene je to poruka da je važnije da oni imaju uslova da valjano obave posao, da prenesu njegove reči, nego njegova lična udobnost i poštovanje tradicije. Makar i demagoška, bila je efektna. Ukazivala je na važnost koju Papa ukazuje medijima, poštovanje novinarskog posla. Tako se kupe i poeni, toliko potrebni kad se gomilaju skandalčići i skandali koji potresaju i samu Svetu stolicu. Naravno, činjenica da on stoji, a oni sede i dalje ga čini dovoljno izdvojenom figurom u vizuelnom smislu, tako da nema bojazni da će ostati neprimećen.

Na stranu to što je vešto iskoristio sveprisutnu ekonomsku krizu i rastuće nezadovoljstvo kao osnovu svojeg obraćanja, sada govorimo o javnom nastupu, o njegovoj formi. Govorimo o tome da jednom od najmoćnijih ljudi na planeti nije bio problem da odstoji neko vreme, a da mnogi funkcioneri i funkcionerčići po raznim lokalima neće ni da čuju za takvo što.

Bilo kako bilo, Papa nam je dao novi nastavni materijal. Ako može on… Posle sednice Vlade Maldiva održane na dnu okeana (kao način da se skrene pažnja svetske javnosti na to da ovo kopno doslovno tone), ovo je još jedan sasvim očigledan primer da od svega treba napraviti događaj. Konferencije su dosadne čim im se ime pomene!