Prvo jutro sa Hollande – Dan Evrope, okret na levo.

preuzeto sa www.francoishollande.fr

Iako je formalno preuzimanje vlasti dogovoreno između sada već bivšeg predsednika Nikole Sarkozija i novoizabranog Fransoa Olanda[1] za 15. maj, u skladu s tradicijom uspostavljenom  od strane Miterana (poslednjeg francuskog socialističkog predsednika) današnji Dan pobede, 8. maj, obeležen je zajedničkim postavljanjem venca i odavanjem časti na Trijumfalnoj kapiji. Mediji su pomno ispratili ovaj prvi zajednički iskorak bivšeg i novog predsednika Republike. U zemljama poput Francuske, antifašizam je neupitna vrednost, rehabilitacija  generala Petena i ostalih kolaboracionističkih snaga s nacističkom Nemačkom je pojam koji ne pada na pamet nikome sem marginalnim ekstremnim fašističkim grupama. Isto tako, međusobno uvažavanje političkih suparnika, bar svakako jedanput kad su izbori prošli, smatra se osnovom demokratskog političkog uređenja. Ne upire se prstom u „krivce“ za izborne neuspehe, već se javno odaje pošta francuskom narodu na izboru koji je doneo.

preuzeto sa francoishollande.fr

A da je u pitanju zaista francuski narod koji je doneo odluku govori činjenica da je izlaznost na izbore bila 82%. Bez obzira na ovu, za čitavu Evropu, visoku izlaznost brojni analitičari su ipak napomenuli da je broj nevažećih listića ove godine porastao i da je to fenomen kome treba posvetiti više pažnje. Znači opet, društvo poziva ne na kritiku i ignorisanje, već na analizu i diskusiju fenomena koji uzima maha u čitavoj Evropi.

Nedelja 6. maj očekivana je već više od godinu dana s nestrpljenjem. Otkako je neizvesna unutrašnja trka u Socijalističkoj partiji za predsedničkog kandidata počela, Francuska je željno iščekivala promene. Petogodišnji mandat Nikole Sarkozija, obeležen svetskom i evropskom krizom, uz poslednje trzaje Sarkozijevog zaoštravanja bezbednosne i imigrantske politike u radikalno desno ne bi li privoleo birače Nacionalnog fronta na svoju stranu, umorili su Francusku. Hiperaktivni predsednik iscrpeo je svoje građane, svojim arogantnim stavom, mnogobrojnim skandalima koji nisu dobili svoj odgovor u pravosudnom sistemu, ali i ekonomskom krizom koja je uticala na kupovnu moć građana. Nikola Sarkozi je bio predsednik koga mnogi nisu odobravali, što zbog desnih i neoliberalnih politika, što zbog same njegove ličnosti i imidža „predsednika bogatih“. Čuvena je anegdota da je 2007, odmah nakon što je izabran, Sarkozi otišao da proslavi s prijateljima u jednom od najskupljih restorana u Parizu Le Fouquet’s, umesto da izađe pred okupljene pristalice. Tako je ove godine skup Sarkozijevih pristalica trebalo da se odigra na trgu Konkord i već u kasnim popodnevnim časovima ovaj skup je otkazan. Samo otkazivanje skupa svima je značilo samo jedno – da je bitka dobijena i da će Sarkozi biti jedan od retkih predsednika koji će služiti samo jedan mandat. Ispred sedišta Socijalističke partije, od ranog popodneva je krenula zabava.

Karnevalska atmosfera, šampanjac i crvene ruže obeležili su izbornu noć na ulicama Pariza. Od Solferina do Bastilje, gde se održavao koncert i miting na kome se očekivalo obraćanje novoizabranog Fransoa Olanda, ulice su bile prepune ljudi koji su slavili socijalističku pobedu, prvu nakon 31 godine. Sa 51,62% u 20h je objavljena pobeda levice. Kroz moju zgradu prolomio se krik sreće iz mnogobrojnih stanova. Dirljivo je bilo gledati sa koliko nade i oduševljenja su Francuzi prihvatili ovu pobedu, za koju mnogi kažu da je podelila Francusku na pola.

preuzeto sa http://www.public.fr/News/Photos/Photos-Yannick-Noah-Joyce-Jonathan-Anais-Concert-de-folie-pour-celebrer-la-victoire-de-Francois-Hollande-238165

Svakako, novog predsednika očekuju brojni izazovi. Ekonomska kriza, koja je izazvala socijalnu krizu, ne deluje da jenjava, a Evropska unija još uvek nema odgovarajuća rešenja. Oland je tokom predizborne kampanje naglasio da će insistirati na reviziji evropskih rešenja kojima se posebno protivi Angela Merkel (uvođenju evroobveznica kao i podsticanju privrednog rasta kao rešenju, umesto politike štednje). Bez obzira na globalnu tešku situaciju, i brojne izazove međunarodne politike, koji očekuju Olanda – jedan još važniji zadatak stoji pred njim i Socijalističkom partijom. Naime, u junu ove godine se održavaju parlamentarni izbori u Francuskoj koji pružaju šansu da se izbegne kohabitacija i da, po prvi put u istoriji pete republika, u Francuskoj socijalisti osvoje vlast na svim nivoima.