Učimo na tuđim greškama

Definicija koju je donela Brundtlandska komisija 1987. glasi: ” Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe današnjice bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe . ”

U ovoj ideji stoji da se životna sredina suočava sa problemom prenaseljenosti i da neće moći da zadovolji nebrojene ljudske zahteve. Na ovom problemu se radi proteklih decenija ali činjenica je da mnoge civilizacije nisu uspele da se izbore sa njim. Uzmimo Maje za primer, pošto je jedan od najdramatičnijih slučajeva.

Drevna kultura Maja je bila jedna od velikih i uspešnih civilizacija. Maje su koristile svoje tradicionalno ekološko znanje da izmene svoj pejzaž na stabilan i otporan način, u suštini, oni su bili rani praktikanti inženjerstva zaštite životne sredine. Jedan primer inženjeringa je njihov metod prikupljanja kišnice. Maje nisu mogle da koriste podzemne vode, kao na primer izvore, jer su bar 500 m ispod površine, nisu imali tehnologiju da izvlače tu vodu.

Tako da su Maje zavisile od kišnice koja se akumulira u sezonskim močvarama, koje su pokrivale oko 40 odsto predela u kom su živele. U modernim vremenima, ta kišnica ispari pre nego što iko može da je iskoristi efikasno, ali su drevne Maje izgradile odvodne kanale i preusmeravale kišnicu i na taj način pretvorile močvare u velike poljoprivredne oblasti.

Kako bi podržali rastuću populaciju, bilo je potrebno uključiti druge metode. Koristile su poljoprivredne terase, rezervoare za vodu i sadili bašte. Praktikovale su agrošumarstvo koje je konzerviralo okolnu šumu.

Ipak, tokom Klasičnog perioda(250-900 n.e.) populacija Maja brojila se u milionima. Maje na kraju nisu mogle da održavaju svoju sve veću populaciju. Kako su intenzivirale poljoprivrednu proizvodnju i trebalo im je više prostora, počele su da seku šumu. Krčenje šuma dovelo je do povećane erozije tla i isparavanja. Maje su, možda nenamerno, izazvale promenu lokalnih klimatskih uslova tako što su močvare pretvarale u polja i krčile šumu sečom i spaljivanjem. Između 8. i 9. veka, gradovi u južnim nizijama koje su Maje naseljavale su napušteni.  Njihova civilizacija je u velikoj meri propala, ostavljajući ogromne ruševine prepune napuštenih hramova i spomenika.

Brojni eksperti objašnjavaju da je rast populacije premašio raspoložive resurse i da je do kolapsa sistema došlo usled ekološkog disbalansa. U kombinaciji sa sušom, do ekološkog kolapsa je došlo zbog prenaseljenosti i odstupanja od održivog načina proizvodnje a to je lako moglo da dovede do nemira jer je hrana sve oskudnija a urbani centri su bili najezda novih ljudi.

Prenaseljenost ne zavisi samo od veličine, odnosno gustine stanovništva , nego od odnosa stanovništva prema raspoloživim resursima. Zbog toga je bitno da postupamo na održiv način.

Zapamtite – Zalihe pitke vode od kojih svi zavisimo su sve manje. Kako svetska populacija raste kriza se može samo pogoršati.

Dok čekamo da nadležni nešto urade po tom pitanju, treba da znamo da neće samo oni rešiti problem već se zapitajmo kako mi sami postupamo sa ograničenim resursima.