Upotreba Twitter – a u političkoj komunikaciji – Špansko iskustvo

Poslednjih godina u političkom komuniciranju u Španiji televizija i dalje zauzima prvo mesto kao izvor informisanja o političkom životu, ali mnogi političari, njihovi savetnici i izborni štabovi zastupaju stav da se budućnost političkog komuniciranja nalazi na internetu. Trenutno stanje oni često opisuju kao boom novih sredstava komunikacije, a najviše društvenih mreža – Twitter i Facebook.

Internet je prvi put korišćen u izbornoj kampanji još 2000. godine, kada su se pojavile prve veb stranice najvećih političkih stranaka Španije, a to su: Socijalistička Radnička Partija Španije (Partido Socialista Obrero Español), Narodna Partija (Partido Popular) i Ujedinjena Levica (Izquierda Unida) . Politika 2.0 vremenom postaje predmet interesovanja kako političara, koji pokazuju veliko interesovanje za nove trendove, tako i njihovih političkih savetnika i savetnika za odnose s javnošću. Od trenutka kada postaju svesni svih prednosti koje pruža internet, kako bi kandidat ili stranka postali još moćniji i uspešniji, istaknuti eksperti u političkom savetovanjuu Španiji počinju u svojim blogovima i istraživanjima da se bave prisustvom političara na internetu, prednostima i manama novog medija, a takođe vrlo često daju i svoje savete za njegovo korišćenje. Organizuju se seminari i kongresi na ovu temu, objavljuju se članci i knjige, pojavljuju se nastavni predmeti na masterima, itd.

Na osnovu pregleda svih postova koji se odnose na temu politike na društvenim mrežama, pre svega na Twitter-u, izneću savete političarima za korišćenje ovog tzv. mikro-bloging servisa  od strane istaknutih stručnjaka u oblasti javnog i političkog komuniciranja, a to su: Antoni Gutjeres-Rubi (Antoni Gutiérrez-Rubí ), Albert Medran (Albert Medrán), Ćavijer Pejtibi (Xavier Peytibi), Juri Morehon (Yuri Morejón), Saul Grodiljo (Saül Gordillo) i Santjago Martines Suares (Santiago Martínez Suarez ).

Neki od pomenutih političkih savetnika u Španiji imaju svoj profil na Twitter-u još od 2007. godine. Iste te godine oni već počinju da pišu u svojim blogovima o ovoj društvenoj mreži i njenim mogućim primenama u političkoj komunikaciji. Sa druge strane, političke partije i kandidati počinju da koriste Twitter od 2008., a 2009. godine veliki broj njih uviđa značaj prisustva na svim društvenim mrežama. Godine 2010., 60% političara u Španiji otvara svoj profil na Twitter-u, da bi, godinu dana kasnije, izbori 20. novembra 2011. bili okarakterisani kao „Twitter izbori“, upravo zbog njegove velike upotrebe kao sredstva promocije i komunikacije u kampanji. Kako zapaža Gordiljo, novinar i osnivač prvog političkog bloga na katalonskom jeziku (2004. god.), onaj kandidat koji je najviše „praćen“ na Twitter-u, Marijano Rahoj (PP, 111647 „pratilaca“), pobedio je na tim izborima svog najjačeg opozicionog partnera Alfreda Peresa Rubalkabu (PSOE, 76355 „pratilaca“). Vlada Španije takođe ima svoj zvanični profil na ovoj društvenoj mreži (@desdelamoncloa).

Kao što je ranije navedeno, postoji veliki broj studija i članaka na španskom jeziku o prednostima Twitter-a. Jednu od njegovih prednosti ističe Pejtibi, politički savetnik i politolog: “Problem nedostatka vremena ne dozvoljava političaru da piše ili da redovno aktualizuje svoj blog. Zbog toga, pojava Twitter-a kao mikro-bloga (ili nanobloga), gde se objavljuje ono što se radi u svakom trenutku, rešava problem kandidata, jer, na prvom mestu, uvek je „povezan“, i što je još bitnije, objavljujući svoje aktivnosti, opovrgava ustaljeno verovanje da političari ’ništa ne rade’.“

Pejtibi, takođe, ističe „da se radi o stvaranju veze između političara i pojedinačnog građanina koji kasnije može da prenese određenu političku poruku svojim kontaktima.“ Smatra se, takođe, da je internet veoma bitan u tzv. stalnoj (permanentnoj) kampanji, budući da dozvoljava napretke u njoj iz dana u dan i uključivanje što većeg broja ljudi u politički život. Male stranke, smatra istaknuti politički savetnik Morehon, na taj način imaju mogućnost da pokušaju da se izjednače sa velikim, jer, ako su spretne, kreativne, uporne i imaju dobre poruke, mogu da privuku pažnju koju nemaju u tradicionalnim medijima.

Mariano Rajoy Brey, predsednik Vlade Španije "Uprkos svom neiskustvu, sa radoscu premijerno predstavljam svoj Twitter." preuzeto sa http://politica.elpais.com/politica/2011/09/15/actualidad/1316086291_704084.html

Ipak, kako ističu španski eksperti, mnogi političari prave ogromnu grešku time što po završetku kampanje napuste svoje naloge na društvenim mrežama, pogotovo ukoliko izgube na izborima. Tako je posle izbora 2009. napušteno čak 58% blogova. Albert Medran, stručnjak u kampanjama 2.0, ističe da 20% kandidata ne nastavlja svoje aktivnosti na Twitter-u, tj. 8 od 10 kandidata prestaje da bude aktivno. On je sproveo istraživanje i napisao „Izveštaj o upotrebi Twitter-a na izborima 22. maja 2011“ . Može biti zanimljiv i podatak da 7 od 10 kandidata sami uređuju svoj profil, dok za ostale to rade timovi ili osobe od poverenja, ali samo 56% odgovara na pitanja građana. Preporučljivo je, ističe Medran, u te kratke poruke od 140 karaktera uvrstiti i linkove za druge veb stranice sa više informacija, pa čak 89% španskih političara to i radi. Pejtibi smatra, takođe, da je za duže poruke pogodniji Facebook. Još jedan savet Medrana je da političari treba da pokušaju da „prate“ sve one koji njih „prate“.

Navedeni saveti španskim političarima, kako bi oni bili što uspešniji u svojim aktivnostima na društvenim mrežama, samo su neke od preporuka koje istaknuti savetnici neprestano aktualizuju i dopunjuju novim sadržajima, u skladu sa sve većom upotrebom novih kanala komunkacije u ovoj zemlji. O nekim korisnim savetima i primerima dobre prakse govorićemo (uskoro) u narednim postovima.

Miljana Mićović

PhD Studentkinja na Filološkom fakultetu Univerziteta u Barseloni, Stipendistkinja Španskog Ministarstva Spoljnih Poslova i Španske Agencije za Internacionalnu Saradnju i Razvoj (MAEC-AECID), Članica istraživačke grupe EDAP (Studije profesionalnog i akademskog diskursa)