Dosta je odlaganja – Završna konferencija Zelene inicijative

Nakon dve godine uspešnog rada, akcija u kojima su 22 udružene organizacije civilnog društva pokrenule 200.000 građana i reciklirale više od 70 tona prikupljenog otpada, u Beogradu u prostorijama Narodne skupštine Srbije održana je završna konferencija Zelene inicijative.

Niko iz ministarstva nije došao iako su uredno i na vreme pozvani.

Mia Vukojević, izvršna direktorka Balkanskog fonda za lokalne inicijative, predstavila je najznačanije rezultate akcije. “Učešće građana veliki znak podrške koju je dobila Zelena inicijativa”, rekla je ona i podsetila da je podrška sitgla i od Instituta za održive zajednice i Američke organizacije za međunarodni razvoj.

“Da bi nastavili da napredujemo, neophodna nam je saradnja civilnog društva, javnog i civilnog sektora. Zelena inicijativa je primer kako mogu sva tri sektora da sarađuju”, zaključila je Mia Vukojević.

Piter Vibler, direktor Kancelarije za demokratiju i upravljanje USAID-a rekao je da je kroz Zelenu inicijativu ostvareno partnerstvo koje je vrlo važno u napretku Srbije ka Evropskoj uniji. “Kroz vaš rad i vaše partnerstvo, Zelena inicijativa uspela je da unapredi celokupan sistem upravljanja otpadom i učinila je da se standardi u toj oblasti približe onima koji postoje u EU. To je i bio naš cilj”, rekao je Vibler.

Pored napretka koji je postignut u oblasti upravljanja odlaganja otpadom, važan je pristup i način na koji je Zelena inicijativa radila na umrežavanju orgnaizacija civilnog i drugih sektora.

“Iskreno se divim postignućima Zelene inicijative u smislu onoga što je postgnuto u povezivanju s civlnim sektorom, pre svega sa Telekom Srbija, javnim preduzećem sa kojim je naporavljena saradnja”, rekao je Vibler i pohvalio akciju Telekoma Srbija koji je poklonio vozilo zadruzi sakupljača sekundarnih sirovina.

“To je dobar priomer društveno odgovornog poslovanja, to je nešto što donosi dobitak ovoj zemlji. Hvala Zelenoj inicijativi na posvećenosti ovim aktivnostima, jer ovo su teme koje nisu popularne, ne samo ovde, nego i u Sjedinjenim Državama. Sendi (uragan koji je nedavno pogodio istočnu obalu SAD) je primer na koji način ono što se dešava u životnoj sredini može imati uticaj na čitavo društvo”, zaključio je visoki predstavnik USAID-a.

Vladimir Radojčić, gneralni sekretar Zelene inicijatve, saopštio je podatak da u Srbiji postoji oko 55.000 sakupljača sekundarnih sirovina, ali da se tača broj ne zna. Rešavanje statusa sakupljača otpada veoma je bitno, rekao je on. Životni vek im je samo 46 godina, a zarađuju tek oko 12.000 dinara mesečno. Za sada su formirani centri sakupljača sirovina u Požarevcu i Beogradu.

Tokom akcije, građani su se uključivali u nju kroz kroz akcije prikupljanja otpada. Ideja je bila pokrenuti svakog člana zajednice da se integriše u sistem, kako bi se društvo menjalo.

“Sakupili smo preko 70 tona otpada, preko 9.000 građana bilo uključeno u projekat”, rekao je Radojčić.

Takođe, pokrenuta je online bazu reciklažnih osrtva. “Kada ljudi ne recikliraju, obično kažu da ne znaju gde da ga predaju. Sada postoji preko 500 lokacija u bazi širom Srbije, ljudi i dalje mogu da prijavljuju sami lokacije, a na sajtu se vidi gde mogu da odnesu sirovine koje su prikupili”, rekao je Radojčić.

Jelena Stojanović, izvršna direktorka u Telekomu Srbija svečano je uručula ključeve specijalnog vozila za prevoz sirovina Đemailu Selimiju, predstavniku Zadruge sakupljača iz Požarevca.  Prevashodni motiv, rekla je on, bio je da se pomogne sakupljačima sekundarnih sirovina i da se promeni odnos prema reciklaži. “Nadamo se da će naš primer biti putokaz i drugima i da će i oni prepoznati načune da podrže ovu značajnu inicijativu”, rekla je Jelena Stojanović.

Sa Zadrugom sakupljača sklopljen je dogovor da se uručenim vozilom redovno odnosi iskoripšćeni papir iz centrale Telekoma Srbija.

Zoran Sretić, rukovodilac grpe za životnu sredinu, poljoprivredu i ruralni razvoj Kancelarije za evrpske integracije u Vladi Srbije, podsetio je da postoje dva tipa iodlaganja otpada – jedan je odlaganje na deponije, drugi je spaljivanje.

“Pristup EU je da otpad ne treba da završi na deponijama, nego da se iskoristi. Izazov je da se tako odgovori i na klimatske promene”, rekao je on i nastavio: “Ako odlažete otpad u deponijama, zbog hemisjih reakcija nastaje metan, a on predstavlja emisiju staklene bašte. Skretanjem otpada od takvih rešenja, postiže se i smanjenje emisije izazivača staklene bašte”.

Raskidanje veze između ekonomskog rasta i generisanja otpada jedan je od prvih ciljeva EU u ovoj oblasti, rekao je Sretić. “Ekonomski rast je najveći generator otpada jer izaziva veći nivo potrošnje kupovine dobara, koje onda završavaju na deponijama. Cilj u tematskoj strategiji je kreiranje EU kao reciklažnog druđštva, koje primarno nastoji da ne generiše otpad, a ako ga generiše, da se umesto usmeravanja otpada na deponije ili spalionice taj mateirjal kroz sisteme reciklaže ponovo iskoristi, ili da se upotrebi kao gorivo za električnu i toplotnu energiju ili u industrijskim procesima”.

Propisi EU ne zabranjuju deponiju kao opciju, štaviše postoji poseban propis koji definiše standarde za deponije, podsetio je Sretić. Postoji hiearhija upšravljanja otpadom. Prevencija je najbolja opcija, ponovna upotreba materijala druga poželjna, pa reciklaža i razlitičti načini ponovne upotrebe kroz generisanje energije. Na dnu je spaljivanje i odlaganje na deponiju.

“Cilj evropske politike da prevencija bude najzastupljeniji model. OD 1999. do danas broj deponija u EU se smanjio za 25 odsto. Drugi nazastupljeniji način posle deponije je spaljivanje, sledi reciklaža. Deponija i je dalje najzastpljenija”, kazao je Cvetić.

Države članice EU moraju do 2016. da smanje masu biorazgradivog otpada koji ide na deponije do 65 odsto, a do 2020. godine 50 odsto komunalnog otpada da bude reciklirao, kao i 70 odsto građevinskog otpada. EU će najverovatnije ići na postepeno napuštanje deponija kao osnovnog načina rešavanja. Favorizuje se spaljivanje sa visikom energetskom isplativošću. Razlog je u tome što EU pokušava da smanji prisustvo fosilnih goriva u industrijskim procesima.

“Kroz cenovnu politiku i odredbe prema kojima zagađivač plaća, pokušava se da se dođe do toga da najnepovoljnije opcije budu najskuplje. Ne postoji jedinstvena praksa na nivu EU. Postoje različiti modeli od države do države. Cilj je jedinstven, a načini se razlikuju”, zaključio je Cvetić.

Vladimir Pavićević sa Tehnološkog faluteta u Beogradu, reklao je da je Srbija po pitanju reciklaže i tretmana otpadnih voda 10 puta slabija “Što se upravljanja vodnim resursima tiče, godi smo ego u SFRJ; stari kapaciteti više ne rade, a novi nisu izgrađeni”, rekao je on.

“Mi ovo ne treba da radimo zato što nas neko tera, nego da bismo živeli u zdravijoj sredini”, naglasio je Pavićević.

Deponovanje otpada, nastavio je on, pada u EU, pa tako u Nemačkoj postoji samo pet odsto deponija u odosu na stanje od pre 20 godina. “Mi se ne možemo meriti sa Nemačkom danas, nego možda sa onom od pre 30-40 godina. Iluzorno je da mi možemo da izmenimo našu strategiju, ona je primerena našoj situaciji. Regionalne deponije moraju ostati baza, kičma upravljanja otpadom”, rekao je Pavićević.

On tvrdi da je anarobna digestija velika šansa: od bačenog organskog otpada, na koji kod nas odlazi duplo veći procenat od evropsog proseka), može se dobiti biogas.

Ana Zgonjanin iz komunalnog preduzeća Dimničar govorila je o upotrebi iskirišćenog jestivog ulja, čije prikupljanje spada u opis poslova tog javnog preduzeća. “Samo jedan litar upotrebljenog jestivog ulja može da zagadi milion litara čiste vode”, rekla je ona i podsetila da je reciklaža ovakvog otpada  subvencionisana u zemljama EU.

U unutrašnjosti Srbije tretman otpada od jestivog ulja je najneadekvatniji, pa se ono koristi čak i za tov svinja.

“Edukacija proizvođača otpadnih jestivih ulja vrlo važna, jedino na taj način neće završavati u slivnicima, nego u biodizelu. To doprinosi smanjenju opterećenja vodenih tokova”, rekla je ona.

Ivana Matijević iz kompanije Telenor govorila je o prikupljanju i reciklaži e-otpada: Cilj ove kompanije, rekla je ona, je da se što anje otpada odlaže na deponiju, ne samo zbog zakonske obaveze, nego i zbog ispunjenja strateškog cilja. “Mi nismo proizvođači, nego uvoznici, pa zbog toga plaćamo eko taksu. Imali smo akciju 2007. godine tokom koje je prikupljeno 75.000 starih telefona i nadamo se da će naši korisnici biti svesni da stari telefoni ne smeju da idu na občnu deponiju, jer sadrže štetne materije. u 2010 uveli razvrstavanje otpada u našem sedištu”, rekla je Ivana Matijević.

Aleksandar Milošević iz Društveno odgovorne mreža ANLI govorio je o ulozi skupština stanara u sistemu upravljanja otpadom. Ne postoji državna politika za primarnu selekciju otpada, pogotovo kad je u pitanju domaćinstvo kao primarni izvor otpada, kazao je on. “Zato smo krenuli odavde. Svake nedelje 20 do 40 novih skupština stanara ulaze u našu mrežu”.

Gordan Velev, iz Grupe 484, govorio je o aktivizmu u oblasti socijalnog preduzetništva. “Govorimo o maloj meri, ne o revolucionarnom rešenju. Srbija neće ni nazadovati ni napredovati ako ne zažive socijalna preduzeća, ali mi mislimo da ako uspemo da tako nešto napravimo, da bismo unapredili život ugroženih kategorija”.

“U Srbiji nekoliko desetina hiljada ljudi uključeno je u neformalnu sakupljačku zajednicu. Iskustva zemalja u razvoju, poput Indije, Brazila i slično, mogu da se prenesu kod nas. Sakupljačka zajednica u Indiji se oslanja na najsirmašnije. Idu od vrata do vrata i sakupljaju otpad. Tako nešto bi moglo da se implementira u Srbiji. Do sada je priča imala samo ekspertsku notu i odnosila se na tehničke uslove sakupljanja otpada. Mi mislimo da bi u centru trebalo da budu ljudi. Danas imamo prve korake, imamo sindikat sakupljača, pojavljuju se nove vrste podrške za sakupljače kroz organizacije”, rekao je Velev.

Miodrag Nedeljković, iz Inicijative za razvoj i saradnju podsetio je da forma socijalnog preduzetništva zakonski nije regulisana. “Socijalna preduzća dejstvuju kao udruženja građana, ili AD… Dovijamo se”, rekao je on.

Kao pozitivan primer, on je naveo saradnju sa Erste bankom. “Kada Banka završi perood reklamiranja, mi dođemo u agenciju koja je skinula panoe i bilborde, odnesemo u našu radionicu, sve se opere i sredi i od toga se šiju razne vrste torbi i slično. To nije reciklaža, nego ponovna upotreba odbačenih materijala”, rekao je Nedeljković.

Ova organizuacija je na taj i slične načine uspevala da zaposli žene starije od 45 godina, koje su ugrožena kategorija.

Mišo Babović,  iz Centra za razvoj socijalnog preduzetništva, podsetio je da postojeći zakon definiše ko može da bude subjekt upravljanja otpadom i da su, prema njemu, sakupljači isključivo sakupljačke firme, što pojedince isključuje.

“Činjenica je da je danas egzistencija tih ljudi moguća zato što se zakon i podzakonska akta ne primenjuju. Koncept socijalnog preduzetništva u razvijenijim zemljama je dokazan, 5-10 nacionalnog dohotka se pribavlja kroz socijalno preduzetništvo”, rekao je Babović.

Milica Mladenović iz Ekostar paka, nacionalnog operatera u sustemu upravljanja ambalažnim otpadom, rekla je da je tek pet odso pet odsto ambalaže u SRB se recikliraro 2010. godine, a da je cilj da se do 2014. reciklira 30 odsto

Osman Balić, predsednik Izvršnog odbora YUROM centra, rekao je da se kada se uvodi modernizacija, poput novih podzemnih kontejnera u Beogradu, mora biti svestan da je neko od toga živeo. “Istog trenutka moraš da staviš na sto altenrativu” rekao je on i primetio da se previše dugo čeka na zakonsko uređenje prikupljanja otpada. “Hiljade ljudi mogu da se zapošljavaju na taj način. Sada se po opštinama ne zna ko je za šta odgovoran”, rekao je Bajić.

O tome kako je izgledao Twitter wall možete pročitati ovde

Fotografije sa skupa maožete pogledati ovde