Neformalno obrazovanje

Centar modernih veština je osnovan 1998., sa idejom da mladim ljudima pruži mogućnosti za dodatno neformalno obrazovanje. Veštine javnog i medijskog nastupa tada nije bilo moguće usavršavati kao ni druge veštine značajne za društveni aktivizam.  I tada kao i sada, zalažemo se za Life Long Learning, odnosno koncept doživotnog obrazovanja/učenja. Podržavajući ovaj koncept, mi podržavamo ideju učenja koje traje tokom čitavog života.

U poslednje vreme, kako se naše društvo razvija, tako i potreba za dodatnim obrazovanjem raste. Ovaj “fenomen” je uslovljen, pre svega, ubrzanim razvojem nauke i tehnologije, kao i upravljačkih znanja i komunikacijskih veština. Kada kažemo formalno obrazovanje, mi pod tim podrazumevamo obrazovanje u okviru postojećeg obrazovnog sistema. Zbog njegove prirode i  krutih “pravila organizovanja” procesa učenja, u Srbiji ono ne može da odgovori na sve izražene potrebe. Nastanak neformalnog obrazovanja se upravo oslanja na  ove nedostatke. Stoga nam neformalno obrazovanje služi da dopuni formalno i da nam pruži priliku da naučimo sve one sadržaje koji su formalnim obrazovanjem programski nisu pokriveni (različiti kursevi specifičnih veština, praktičnih poslovnih znanja, ličnog usavršavanja poput upravljanja vremenom, javnog nastupa, veština prezentacije …). Stoga se neformalno obrazovanje sprovodi kroz aktivnosti kao što su kursevi, seminari, predavanja, konferencije, radionice, razni tipovi treninga, kao i za nas vrlo važno volontiranje.

Neformalno obrazovanje u Srbiji još uvek nije Zakonski regulisano, ali je u pripremi Zakon o obrazovanju odraslih. Ono što je tipično za neformalno obrazovanje je to da postoji dobrovoljno učešće polaznika kurseva i seminara, često nezavisno od godina, iskustva i prethodnog obrazovanja. Stoga svaki predavač mora biti obučena i kompetentna osoba i njegova ili njena uloga nije da samo “predaje” obrazovni sadržaj polaznicima, već između njih mora postojati razmena iskustava i veština i učenje kroz praktičan rad, tako da oni koji uče postaju aktivni činioci samog procesa učenja. Ciljna grupa u neformalnom obrazovanju ne poznaje godine, ali mora biti u realnim mogućnostima vezanim za sam program. Takođe, dodatna edukacija može da bude od velike pomoći ljudima koji su stekli formalno obrazovanje, ali im ono nije dovoljno za snalaženje u novom poslovnom kontekstu, pa ga u tom slučaju određujemo kao “učenje i osposobljavanje odraslih za rad, život, društvene aktivnosti koje ne podležu direktno standardizaciji i strogim postupcima verifikacije”.

Nikada nije kasno za usavršavanje i zato neformalno obrazovanje podržava obrazovanje koje traje celog života. U neformalnom obrazovanje predavači imaju veliku odgovornost da približe temu i zainteresuju učesnike, te na taj način osiguraju kvalitetan nivo znanja koji će polaznici posle te obuke steći. Takođe i Evropa izražava uverenje da formalno obrazovanje više nije u stanju da odgovori na ove izazove koristeći isključivo sopstvene snage i vrednosti.  Zato je i Komitet ministara Saveta Evrope dao konkretne preporuke zemljama članicama (samim tim ovo se odnosi i na Srbiju) u vezi sa promovisanjem i akreditovanjem neformalnog obrazovanja:

1. Razvijanje efikasni h standarda priznavanja neformalnog obrazovanja kao ključnog dela opšteg obrazovanja – pre svega se misli na kriterijume kvaliteta samog obrazovnog procesa u okviru neformalnog obrazovanja.

2. Podsticanje napredovanja neformalnog obrazovanje širenjem informacija i primera dobre prakse, obrazovnim metodama i postignućima kao i formiranja liste veština, iskustava i znanja .

3. Promovisanje jednakih mogućnosti za sve mlade ljude, sa posebnim osvrtom na socijalno ugrožene grupe, putem kreiranja jednakih uslova za obrazovanje, sa ciljem da ovi mladi ljudi u potpunosti razviju svoje potencijale i da se tako smanji socijalna nejednakost i socijalna diskriminacija.

4. Podsticanje mladih ljudi da daju svoj doprinos u promovisanju vrednosti kao sto su aktivno građanstvo, ljudska prava, tolerancija, socijalna pravda, međugeneracijski dijalog, mir i interkulturalno razumevanje.

5. Aktivnostima neformalnog obrazovanje treba podsticati mlade na aktivno učešće u društvenom životu, posebno u zemljama u tranziciji.

6. Otvaranje fondova i pristup resursima koji su potrebni da se neformalno obrazovanje učini značajnim elementom nacionalne politike za mlade.