Godišnji sastanak Zelene stolice

Mreža organizacija civilnog društva „Zelena stolica“ organizovala prvi godišnji sastanak članica mreže. Sastanak je održan u prostoru „Miljenko Dereta“.

Na samom otvranju Miloš Đajić, predstavio je rezultate rada mreže. Istakao je kreiranje obrazovnog i volonterskog servisa, priprema 29 brojeva Zelenih biltena, učešće u radu Nacionalnog saveta za kilmatske promene i trenutna neobična pozicija Zelene stolice u Odboru za zaštitu životne sredine. Nakon njega Tijana Ljubenović iz Mladih istraživača Srbije predstavila je EKO-SISTEM program podrške. Ovaj program podržava 12 mreža organizacija civilnog društva među kojima je i Zelena stolica. Direktnu podršku dobija preko 60 organizacija neposredno a posredno više od 250.

Učešće građana

Posle uvodnih obraćanja organizovan je panel „Učešće građana u odlučivanju“. Na panelu su govorile: Elvira Kovač, potpredsednica Narodne Skupštine, Jana Pavlović, Stalna konferencija gradova i opština i Tanja Petrović, Mladi istraživači Srbije i EKO-SISTEM program podrške. Na žalost iz Ministrastva zaštite životne sredine niko nije došao.

Elvira Kovač je istakla da je saziv Narodne skupštine konstituisan 1. avgusta 2022. i da je to peti saziv u kojem se, počev od 2013. godine, obezbeđuje učešće mreže nevladinih organizacija u radu Odbora za zaštitu životne sredine, kroz mehanizam “Zelena stolica”. 66 organizacija civilnog društva imaju šansu da zastupaju lokalne interese i potrebe zaštite životne sredine svih delova Srbije i da zajedno sa poslanicima implementiraju politike održivog razvoja kroz zakonodavnu i budžetsku politiku. Navela je da postoje tri 3 mehanizma učešća građana koje Odbor za zaštitu životne sredine NSRS implementirao: 1. „zelena stolica”, 2. održavanje sednica odbora van sedišta parlamenta, i 3. javna slušanja.

U periodu 2008. – 2022. odbori NSRS održali su ukupno 127 javnih slušanja. Od tog broja, Odbor za zaštitu životne sredine je održao ukupno 25 javnih slušanja. Znači, jedan od 20 odbora Narodne skupštine, Odbor za zaštitu životne sredine je održao skoro jednu petinu, tj. skoro 20% od ukupnog broja javnih slušanja održanih u Narodnoj skupštini.

Istakla je da prostora za unapređenje saradnje građana i institucija ima, međutim, moramo biti svesni da su procesi spori i složeni. I Izveštaj Evropske komisije iz oktobra ove godine, apostrofira manjkavosti u institucionalnim i administrativnim kapacitetima. Učešće predstavnika civilnog sektora doprinosi boljem informisanju narodnih poslanika; deo predloga iznetih na sastancima odbora poslanici koriste kao osnovu za podnošenje amandmana ili kao dodatnu argumentaciju za već podnete amandmane.

Tanja Petrović je navela da građani imaju pravo da ušestvuju u procesima donošenja odluka koje se tiču životne sredine, a država (institucije) imaju obavezu da im to omoguće.

Jana Pavlović iz SKGO je navela koje sve zakonske obaveze sprovode gradovi i  opstine u oblasti zastite zivotne sredine sa skromnim kapacitetima. Osvrnula se i na to da opštine i gradovi mogu u odredjenoj meri nadomestiti ove nedostajuce kapacitete kroz osnivanje zelenih saveta ili Zelenih stolica u svojim lokalnim zajednicama,  koji mogu doprineti npr. u pripremi preporuka u procesu izrade programa  zastite zivotne sredine, lokalnih planova upravljanja otpadom i dr. planova  ali i u podizanju svesti i informisanju gradjana.

Radni deo

Tokom radnog dela prisutni članove i članice organizacija članica mreže su imali priliku da daju svoje sugestije za unapređenje rada mreže. Na samom početku je prezentovano šta je sve tokom ove godine urađeno. Članovi koordinacionog tima su govorili o obrazovnom servisu, volonterskom servisu. Posebno su istakli da nisu iskorišćeni potencijali volonterskog servisa i da moramo da vidimo kako da ga unapredimo. Govoreno je o saradnji članica mreže i jedinica lokalne samourpave pogotovo u gradovima gde su podnete inicijative za uspostavljanje zelenih stolica u lokalnim Skupštinama.

Razgovarali smo i o 2023. godini strategiji kako da odblokiramo poziciju u Skupštini kao i radu na vidljivosti aktivnosti mreže kod donosilaca odluka. Dogovoreno je da se svake godine organizuje godišnji susret.

EKO-SISTEM program

EKO-SISTEM program osnaživanja predstavlja glavnu komponentu projekta EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode MIS uz podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA). Projekat je počeo u januaru 2020. godine i traje tri godine.