Ima li napretka? – izveštaj o Srbiji

Evropska komisija je kao i svake godine objavila svoj „Izveštaj o Srbiji“ za 2021. godinu. Izveštaj je dobio publicitet u medijima gde se prikazivalo da postoji napredak i da Srbija „ubrazano“ ide ka Evropskoj uniji. Da li je baš tako? Na to pitanje je odgovore pokušao da nam na webinaru da Nikola Burazer iz Centra za savremene politike i Eurowestern balkan portala.

Izveštaj

Kada govorimo o Izveštaju o Srbiji želimo da se prisetimo da je u pitanju bio izveštaj o napretku Srbije. Negde od 2015. godine reč „napredak“ se izgubila i ne postoji više u izveštaju, pa je on samo izveštaj o Srbiji. Izrađuje ga direktorat o proširenju koji vodi Oliver Varhelji. Tokom pisanja izveštaja prvo se pitaju drugi direktorati u okviru Evropske komisije da daju predloge. Zatim o stanju u Srbiji države članice daju svoje mišljenje. Zatim se konsultuju i drugi akteri kao što su evropske i domaće organizacija civilnog društva, eksperti i strukovne organizacije. Pita se naravno i država o kojoj se piše izveštaj da da svoje mišljenje. Ove godine je iskorišćeno je to što je izveštaj pisan blažim jezikom, da se proglasi pozitivnim.

Izveštaj služi tome da izmeri dve važne komponente u procesu pridruženjivanja EU. Jedna komponenta je napredak u neophodnim reformama (progress). Druga komponeta je pripremljenost zemlje kandidata za članstvo (preparation). Merenje napretka može biti izražena kroz pet različitih ocena od Backsliding (nazadovanje) do Very good progress. S obzirom na to da se većina ocena već godinama vrti između ocena dva i tri uvedene su i dve nove ocene Limited progress i very limited progress. Njih bi numerički mogli da izrazimo sa 2.5 odnosno 2.25.

Izveštaj 2021

Izveštaj o Srbiji za 2021. govori o najmanjem napretku u poslednjih 5-6 godina. Kao što smo već pomenuli ton koji ga karakteriše je nešto blaži. Oko toga se povela ozbiljna rasprava među poslanicama i poslanicima Evropskog parlamenta da li je on namerno ublažavan i ko je odgovoran za to. Pohvaljuje učešće vlasti u međustranačkom dijalogu pod pokroviteljstvom Evropskog Parlamenta i konstatuje da je opozicija napustila pregovore. Za razliku od prethodnih godina konstatuje se limited progress o slobodi izražavanja, prvi put od 2015. godine. EK je do sada uvek izražavala ozbiljnu zabrinutost zbog gušenja slobode medija i javne reči. Ova konstatacija je rezultat početka sprovođenja mera iz akcionog plana za medijsku strategiju. Naravno ostatak teksta ocenjuje stanje negativno ali je i ova jedna rečenica dovoljno da se izveštaj u Srbiji različito tumači.

Ocene

Najvažnije ocene iz izveštaja o Srbiji 2021 su da je i dalje polarizovana politička klima u zemlji. Neophodno je u potpunosti sprovesti dogovoreni sporazum o izbornim uslovima. Ograničen napredak, kao ocena, se pominje u slobodi izražavanja, reformi ustava, reformama u oblasti borbe protiv korupcije i borbi protiv organizovanog kriminala.

Pohvaljuje se ekonomska politika u vreme pandemije, ali i navodi spor napredak u reformi javne uprave i restrukturiranju javnih preduzeća. Značajan je napredak u specifičnim oblastima poput oporezivanja, energetike, socijalne politike, itd,

Zaključak

Izveštaj o Srbiji za 2021. godinu pokazuje stagniranje u procesima evropskih integracija. Ako kažemo da je svako stajanje u mestu nazadovanje, nećemo pogrešiti. Ocene kao što smo izneli su loše. Srbija je u 2021 godini napravila najmanji napredak još od 2015. godine (prosečna ocena 2,8). Pripremljenost za članstvo u EU je ostala identična kao i prošle godine (3,02). Sve ovo govori da, na žalost, nema snažne političke volje da se proces pridruženja EU završi u što kraćem roku. Priključivanje EU zahteva stalan rad na reformama i usklađivanje propisa da bi građanke i građani Srbiji dostigli kvalitetniji i zdraviji način života.

Centar modernih veština u nameri da inspiriše socijaldemokrate u Srbiji, je zajedno sa Međunarodnim institutom Olof Palme organizovao ovaj webinar.