Radne migracije i SD odgovor

U Zagrebu je od 27. do 29. septembra održana još jedna “Korčulanska škola”. Ove godine Korčulanska škola se fokusirala na radnu migraciju u regionu Zapadnog Balkana s naglaskom na aspekte roda. Strategija Jugoistočne Europe 2020 prepoznaje unutar regionalnu radnu mobilnost kao jedan od glavnih pokretača ekonomskog rasta.

Predkonferencijski dan

Prvi dan konferencije je organizovan kao predkonferencijski dan u Evropskom domu od strane zagrebačke kancelarije Friedrih Ebert fondacije. Tema je bila mobilnost radne sneage u regionu Zapadnog Balkana. Na njemu su učestvovali Goran Lukić, Delavska svetovalnica, Ljubljana, Goran Cetinić, ekonomista, Beograd, Ana Milićević Pezelj, Savez Samostalnih Sindikata Hrvatske, Zagreb i Besima Borić, članica Predsedništva SDP-a Bosne i Hercegovine. Vrlo zanimljiva diskusija i novi podaci o tek završenoj letnjoj sezoni. Goran Lukić je objasnio strategiju slovenačke Vlade u vezi sa privlačenjem sveže radne snage. Slovenija je u početku imala strategiju da radnu snagu traži prvenstveno u okruženju i bivšim zemljama SFR Jugoslavije. Sada se u strategijama okreću Ukrajini i Gruziji, kao novim izvorima radne snage.

Zapošljavanje stranih radnika

Interesantan je uspostavljeni slovenački model zapošljavanja stranaca, a koji će od sledeće godine preuzeti i Hrvatska. Taj model podrazumeva da oni kojima je potrebna radna snaga obraćaju se Zavodu za zapošljavanje. Ukoliko na listi nema tih zanimanja slobodni su da traže radnu snagu gde god i ukoliko je nađu mogu ih zaposliti tj. ti ljudi mogu dobiti radne dozvole. Takođe je ukazao na diskriminišuće odredbe međudržavnih sporazuma preko kojih je najčešće utvrđen način dolaska radne snage iz određene zemlje. Ti sporazumi su kao međudržavni u pravnom smislu iznad domaćeg radnog zakonodavstva i veoma su loši po radnike i radnice.

Gospođa Milićević Pezelj je govorila o tome šta je njihov sindikat preuzeo da zaštiti strane pre svega sezonske radnike kojih je ove godine na hrvatskom primorju bilo više od 60.000. Pia Locateli je govorila o terminima kao što su “Cirkularne migracije”, “upućena radna snaga”, prekogranične migracije i migracije ljudi iz trećeg sveta.

Otvaranje

Drugog dana konferencije preselili smo se u hotel Dubrovnik. Korčulansku školu pod nazivom “Regionalna radna migracija – rodna perspektiva” otvorio je Davor Bernardić predsednik SDP Hrvatske. Pored njega na otvaranju su govorili i Maria Joao Rodrigues, predsednica FEPS-a i bivša poslanica u Evropskom parlamentu i ministarka zapošljavanja iz Portugala, Zita Gurmai predsednica PES Women te Daša Šašić Šilović, predsednica Upravnog odbora Mreže Centralne i Istočne Europe za rodnu ravnopravnost (CEE gender network).  U svom izlaganju Davor Bernardić je iskazao “Spremnost na menjanje i ravnopravnost žena dokazujemo u našoj stranci, gde smo u kampanji za Evropske izbore prvi put u istoriji na listama SDP-a osigurali puni rodni paritet, odnosno, jednaki broj žena i muškaraca.  Zato danas u EU parlamentu imamo dve žene i dva muškarca i to nismo napravili zato da bi se ‘čuo ženski glas’ ili zato jer je to ‘ženska priča’ nego zato jer je ravnopravnost ono u šta mi verujemo i iskorištena prilika da napravimo iskorak.”

Paneli

Kroz nekoliko panela tema radnih migracija je sagledana iz nekoliko uglova. Objašnjena je terminologija koja obuhvata Cirkularnu migraciju, ljude u pokretu, prekogranične radne migracije, upućenu radnu snagu … Izazovi IV industrijske revolucije i automatizacija rad su izazovi sa kojima se ceo svet suočava. Demografski problem kao i problem neuređenih država su problemi svih zemalja regiona.

Takođe predstavnice i predstavnici socijaldemokratskih stranaka su napravili plan unapređenja saradnje u budućem periodu. Svi su svesni o velikoj važnosti regionalne saradnje. Migracije postaju veoma izražene i ovo je važna socijaldemokratska tema. Na žalost konstatovano je da novi program Evropske komisije temi položaja radništva gotovo da ne pridaje nikakav značaj.

O školi

Korčulanska škola okuplja žene i muškarce lidere iz jugoistočne Europe i prepoznata je kao ‘think tank’ koji se bavi političkim, ekonomskim, društvenim i kulturnim aspektima rodne ravnopravnosti kao i ženskim političkim liderstvom.