10 stvari koje su političari i političarke mogli da nauče na #SparkMe

Nekad u životu napravite nešto što ne bi postojalo da nije bilo vas.

Mnogo puta do sada sam pisao o tome koliko je u današnje vreme važno posećivati konferencije i raditi na ličnom osnaživanju. Ako me pratite znate da se uvek zalažem za stalno učenje, jer naprosto u današnje vreme tehnološkog napretka nemamo prava da mislimo da je za sutrašnje izazove dovoljno ono što smo znali juče.

Da ponovim i to da je za političare i političarke, u XXI veku, veoma, veoma važno da se povezuju sa Internet zajednicom, a naročito sa Internet preduzetnicima. Oni dolaze iz budućnosti i zato su nam važni. Najbolji način da se upoznate sa njima su upravo konferencije. #SparkME je bio baš takva konferencija na kojoj ste mogli da čujete zanimljiva razmišljanja, sintetizujete znanje, relaksirate se i razmislite kuda dalje. Među stotinama učesnika i učesnica, sve vreme konferencije sam pogledom tražio poznata lica političara i političarki ali na žalost ni jednog jedinog nisam pronašao. Nisu me poslušali.

Saveta je bilo mnogo i ne može jedan tekst adekvatno da sažme dva dana intenzivnih predavanja. Zato ukoliko vas neka od teza koje ću pomenuti posebno zanima, prokrstarite malo internetom i naći ćete mnogo različitih blogova, utisaka i uglova posmatranja.

Gradite odnose sa ljudima

Crvena nit čitave #sparkMe konferencije je bila građenje odnosa sa ljudima (kupcima, korisnicima, simpatizerima…). Svi znamo da su u politici najvažnije ideje i ljudi.  Već prvo poredavanje Ramona De Leona je bilo upravo posvećeno tome. “Kada poslujemo (pa i komuniciramo) online lako je zaboraviti da poslujete sa ljudima” rekao je.  Nastavio je u istom stilu da “ljudi moraju da vas upoznaju, da vas vole, da vam veruju da bi poslovali sa vama”. Što znači da ne možete biti kandidat ili kandidatkinja ako vas birači nisu upoznali. “Ako biste nestali danas, da li biste nedostajali vašim korisnicima? Da li bi se pitali gde je vaš newsletter, vaš SMS? Ako je odgovor ne, puno je posla pred vama.” Mnogo je političara koji dođu i prođu pa je moje pitanje vama mojim čitaocima “Da li vam neki od njih nedostaju?” Završio je sa ubojitim videom i porukom koja je light motiv svake kampanje “Pronađite muziku po kojoj će vaši korisnici đuskati. Izađite napolje i plešite s njima. U suprotnom će netko drugi to učiniti!”

Tehnologija menja život

Čitava #SparkMe konferencija je posvećena Startup-ovima koji razmišljaju o unapređenju života kroz koriščenje tehnologije. Svi smo svesni da je tehnologija promenila naš život i ponašanje. Pitanje koje nam je postavio Paul Papadimitriou: Kada ste videli rernu i rekli “Wow ovo je fantastičan komad tehniologije”? E, tako ćemo se za deset godina odnositi prema gadgetima kojima se danas oduševljavamo. Tehnologija nas ne tera da radimo određene stvari, već ljudi sami stvaraju tehnologiju koja im omogućava ono što oni žele. Najvažnije je da nam omogućava da se povezujemo i da na taj način stvaramo “plemena”. Uz podatke da će u sledećih deset godina 2.5 milijarde ljudi ući u srednji stalež, jedna milijarda žena, koje donose 80 odsto odluka o kupovini, ući na tržište rada, 17 milijardi $ otići u ruke mlađih generacija, 700 M ljudi samo u Africi naseliti gradove… pokazuje nam koliko će u narednim godinama svet biti dinamičan i koliko je važno da učimo i koristimo tehnologiju u svom radu.

Gradite dobre odnose sa novinarima i novinarkama.

Priča Amy Guttman, freelance novinarke, koja je želela da napravi reportažu o Beogradu, a onda su joj iz gradske uprave gurali priču o “fenomenalnim” uspesima gradonačelnika pokazuje koliko i dalje ne razumemo kako danas funkcionišu odnosi sa javnošću i način na koji nastaju dobre priče. Suština PR-a je da drugi govore dobro o vama. Zato je jako važno da i političari i političarke razumeju da moraju da menjaju odnos sa novinarima i novinarkama jer oni danas rade na drugačiji način. Tržište i ekonomska kriza novinare/ke teraju da tragaju za dobrim pričama, jer od aktuelnosti i kvaliteta njihovih priča zavisi njihov lični opstanak i održivost novina za koje pišu. Danas imamo mnogo novinara/ki koji rade kao freelanceri i koji tragaju za interesantnim pričama koje mogu kasnije obraditi i prodati. Kao što sam već rekao svet je razvojem tehnologije postao povezaniji, tako da su nam informacije na dohvat ruke. Zato morate biti prisutni na Internetu. Ako želite da vaša priča dobije medijsku pažnju prvo naučite šta jeste, a šta nije vest. Uvek budite pripremljeni za intervju, jer novinari nemaju vremena za gubljenje. Ukoliko ste nepripremljeni rušite sebi kredibilitet, a novinari gube interesovanje. Kao što novinari provere vas, pre nego što odluče da o vama pišu, uradite i vi domaći i upoznajte se sa njihovim radom i stilom. Saznajte o čemu oni pišu, za koje novine rade i na taj način ćete moći da se pripremite i krenete u adekvatnu komunikaciju sa njima.

Ispričajte dobru priču.

Već sam pisao o njenom veličanstvu dobroj priči. U današnje vreme nijedan posao, koji uključuje ljude, ne možemo zamisliti bez dobre priče (Storytelling). U vremenu kada u politici manjka jasna ideologija, i postoji velika sličnosti među političkim strankama i kandidatima/kinjama, dobre priče još više dobijaju na značaju. Da bi priča bila zanimljiva i eventualno dobila viralni efekat moramo znati šta ona demonstrira. Po rečima Amy Guttman, priče uvek moraju biti deo modernih trendova, da pružaju nešto inovativno publici kojoj se obraćamo, predstavljaju uvid u kulturu jedne zajednice, govore o problemu, ali ukazuju i na potencijalna rešenja. Tina Thygesen je upozorila da oglašavanje više ne funkcioniše kao ranije i da ljudi žele priče. Važno je da uvek imamo na umu da je emocije mnogo lakše zapamtiti nego činjenice. Zato se prvo povezujte sa ljudima sa kojima ste saglasni. Najvažnije je da ih podstičimo da dele našu priču. Brand ambasadori su dva puta uspešniji od oglasa koje skupo plaćamo. Uticaj multinacionalnih kompanija i njihovih kampanja menja ponašanje ljudi i način kakao primaju poruke. Danas je Božić crven jer je Coca Cola crvena, nije zelen kakav je incijalno bio. Zato napravite svoj “tajni sos” sastavljen od identiteta, vrednosti, pozicije… Mi ne možemo promeniti vrednosti ali se možemo povezati sa ljudima koji dele iste vrednosti. Dobar način da testirate svoju priču je da je ispričate vašoj ili nekoj drugoj baki. Ako kod nje ona ima prođu na pravom ste putu.

Kreirajte dobar sadržaj.

Dobre priče zahtevaju dobar sadržaj. Da biste imali uspeha sa širenjem svoje priče vrlo je važno da kreirate vaš “tajni sos”. Za Tinu elementi “tajnog sosa” su: identitet, suština i pozicija. Na našim seminarima često govorimo da su osnovni elementi sadržaja su: značaj, kreativnost, emotivnost, inspirativnost, zanimljivost i ekskluzivnost. Imajmo uvek na umu da činjenice govore, ali priče su te koje prodaju ideje. U komunikaciji sa korisnicima Interneta možda nemate kontrolu nad onim šta korisnici govore o vama ali imate nad onim šta im odgovarate.

Uključite ljude u svoje projekte.

Odavno na našim seminarima govorimo da su za političare/ke i političke stranke važni društveni mediji upravo jer nam pojedinci mogu pomoći. Danas je lako zainteresovati ljude da vam pomognu. Postoje direktni kanali i ukoliko imate dobru ideju koju zanimljivo predstavite ljudima verujem da će se naći veliki broj onih koji hoće da pomognu. I sam sam više puta to probao i generalno to funkcioniše. Zato ako imate iskričavu ideju, nađite ili stvorite sebi priliku, okupite oko te ideje tim ljudi. Uvek imajte u vidu da najveći problemi leže upravo u dinamici tog tima, pa na tome treba raditi od samog početka i onda vam je uspeh zagarantovan. Resurse ćete već pronaći. Crowdsourcing i crowdfunding su postali načini kako zajednica učestvuje u realizaciji neke ideje dajući resurse koje poseduje znanje, veštine, vreme, novac, ideje…  Da bi kampanja grupnog/zajedničkog finansiranja bila uspešna, potrebno je mnogo na tome raditi. Treba imati dobar sadržaj, konstantno informisanje publike o novostima i jedinstvene beneficije za one koji pomažu projekat. Ako su neki mogli da naprave film uz pomoć crowdsourcinga zašto onda vi ne biste mogli, na isti način, da napravite kampanju ili realizujte dobar projekat.

Ne pokušavajte da kontrolišite Internet.

Odavno govorimo da na Internetu koliko god da ste pametni ili strastveni uvek ima pametnijih i strastvenijih. Peter Sunde, bivši političar i svetski mangup je govorio o dve stvari prva je da se svaka repsresija može obesmisliti, a druga da se uvek moramo boriti za slobodu Interneta. U svom bosonogom nekonvencionalnom nastupu zaključio je da smo u velikim sr**u. Zatražio je da otmemo Facebook Zukenbergu. Ukazao je da multinacionalne kompanije imaju monopol nad infrastrukturom na koju oslanjamo svoju budućnost. Ono što nam treba je svest i solidarnost, jer nismo sami na svetu. Možda vi nemate ništa da sakrijete danas, ali ćete jednom imati. Ali razni aktivisti, ljudi u diktatorskim režimima, revolucionari sigurno bi voleli da imaju tajnost svoje komunikacije. Zato je sloboda Interneta veoma važna.

Cirkulacija mozgova.

Možda najvažnije predavanje za političare je održao Pankaj Ghemawat. Govorio je o globalizaciji i mestu Crne Gore u njoj. Umesto Crne Gore osim možda malo drugačijih podataka mogla je da se nađe bilo koja od zemalja Zapadnog Balkana, jer su problemi slični. Vrlo zanmljivo je objašnjavao fenomen globalizacije i naše međusobne zavisnosti. Postavio je zanmljivu tezu o međusobnoj zavisnosti: kolika zavisnost je preterana zavisnost? Osim budžetskog deficita, najčešće razmene samo sa susednim zemljama karakteristika svih ovih zemalja je “odliv mozgova”. Zato su najvažniji saveti za male zemlje da unapređuju znanje stranih jezika stanovništva, probuše filtere mehura u kojima su, odvoje vreme da razumeju svoje mesto u globalnom svetu, zaborave na korene i uvek istražuju.  Jer “ako odete u svet misleći da su svi ostali kao vi, vi imate još mnogo toga ponovo da naučite.” Ono što je najvažniji zadatak je da se Vlade zemalja Zapadnog Balkana angažuju na privlačenju tj. “cirkulaciji mozgova” umesto “odliva mozgova”. To znači da je jako važno uspostaviti saradnju sa emigracijom pre svega iz zemlja sa kojima nemamo dobru saradnju. Potrebno je privući ljude koji su otišli da se vrate bar privremeno i da zajednički osmislimo i realizujemo projekte.

Relaksacija ključ dobrih ideja.

Kreativnost je odavno bila veoma važna ali pojavom Intreneta ona postaje još važnija. Osnovni zadatak je da ponovo pronađemo dete u sebi jer sva deca su kreativna i kasnije učenje ubija njihovu kreativnost. Ono što je najčešća greška lidera timova je da misle da je brainstorming zamena za kreativnost. Potrebno je dati zadatak ljudima pojedinačno i tada ćemo dobiti brilijantne ideje. Kreativnost bolje funkcioniše u kraćem vremenskom intervalu. Ne može vam kreativnost biti posao koji radite od 9 – 17h. Najkreativniji smo kada smo relaksirani zato je veoma važno da nađemo vreme u danu kada se relaksiramo i da “hranimo” mozak pozitivnim stvarima. Zanimljiv savet nam je dao Dave Briss da kada imamo problem pokušamo da zamislimo kako bi ga veliki čovek (npr. Richard Branson) rešavao. Takođe kad imate problem vidite da li je već neko našao njegovo rešenje i onda ga adaptirajte. Više puta je ponovljeno da je kopiranje dozvoljeno. Današnja kriza traži kreativnost u politici jer često čujemo kritičare koji govore kako manjkaju nove ideje. Možda vam neki od ovih saveta pomognu da dođete do novih ideja. Takođe Dave je postavio koristan sajt sa 50 pravila kreativnosti.

 Strategija je izbor.

Fenomenalni profesor J.B.M. Kassarjian je započeo svoje predavanje sa “strategija je izbor između onog što treba da uradite i onoga što ne treba da radite”. Ako ne znate gde ste krenuli svaki izbor će vas odvesti baš tamo. Važno je da naučite kako da učite, jer ako učite brže nego što pravite neuspehe, to možete da smatrate uspehom. Jedna od ključnih rečenica koju je profesor rekao je da se “odstupanje od očekivanog povećava  se u frekvenciji i amplitudi”.  “Provociram vas da mislite” nekoliko puta je rekao profesor.  Kada imate problem stavite ga na sto. Uvek vam treba vremena za lične korekcije. Na kraju obećajte sebi šta ćete da uradite.  Što ste stariji spremniji ste da pojednostavite stvari. To je prednost.  Iskoristite je. Podsetio je na Darvina koji je davno rekao “da ne preživljava ni najjača ni najpametnija vrsta već ona koja se najbolje adaptira.” Jedna važna rečenica koja mi se urezala je da promene praviš kada si najjači, jer tada imaš i vreme i resurse. Na žalost mnogi to zaborave. Dve stvari koje je rekao a mogu biti značajni za političare/ke “Interesantnost ima mnogo kraći rok trajanja od zainteresovanosti. Prestanite da brinete o tome da li ste interesantni drugim ljudima. Naučno, psihološki, medicinski – pažnja čoveka na bilo koju stvar ili osobu traje između 20 sekundi i 20 minuta.”