Beli listići – pucanj u prazno
Poslednjih meseci se u mojoj bližoj okolini kao i u javnosti povela debata oko ideje „Beli listić“. Sve je počelo intervjuom prof. Srbijanke Turajlić , u kom je rekla „Čini mi se da će na predstojećim izborima u Srbiji pobediti nevažeći listići. I mislim da bi to bilo dobro za Srbiju, da bi to konačno uozbiljilo političku scenu. Ne mislim da je apstinencija pravi izbor jer apstinencija može da znači nezainteresovanost. Nevažeći listići su ozbiljna zainteresovanost i ozbiljno nezadovoljstvo.” Srbu znam od svojih malih nogu jer su se moji roditelji družili sa njom, cenim i poštujem sve što je uradila, ali se sa ovom kampanjom duboko ne slažem. Takođe od svojih dragih i bliskih prijatelja dobijam sve češće neku vrstu “upozorenja” da će svoj glas na predstojećim izborima precrtati. Kao neko ko je godinama pozivao građane da izađu na izbore u okviru nekoliko kampanja „Izađi i glasaj“ koje smo kao CMV sprovodili, imam potrebu da prozborim koju o ovom problemu.
Izbori
Demokratija kakvu poznajemo podrazumeva da na slobodnim, demokratskim i fer izborima biramo one koji će nas predstavljati i upravljati državom/pokrajinom/gradom/opštinom umesto nas. Naš izborni sistem je proporcionalan, sa Srbijom kao jednom izbornom jedinicom. To znači da nema direktnog davanja glasa određenom kandidatu ili kandidatkinji, koga bi kasnije mogli da „’vatamo za gušu“ i „držimo za reč“ već je taj glas dat stranci koja je skup pojedinaca i koja kasnije preko svojih predstavnika upravlja sistemima. Poslanike ne biramo mi sami, već dobijaju mandate prema redusledu na listi svoje stranke, što je promenjeno poslednjim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika. Što se sistema glasanja tiče, na Tominom blogu možete pročitati da oni koji odluče da nacrtaju medu na listiću faktički svoj glas direktno daju pobednicima jer se mandati dele po D’Hondt–ovom sistemu, što će reći – pobednik dobija najviše. Važno je to znati jer da biste imali 126 poslanika ili poslanica potrebno vam je 43-46 odsto glasova.
Legitimitet
Kao ključni razlog za ovakav postupak zagovornici #belilistic navode nezadovoljstvo postojećom političkom elitom. Misle da će se političarke i političari dozvati pameti kada vide da ne znam koliki broj ljudi nije za njih glasao i da će staviti prst na čelo i reći „moram da se promenim. Od danas ću… (upišite želju sami)“. Mislim da samo naivni mogu u to da poveruju. Poznajući političare i političarke, siguran sam da će biti sasvim suprotno. Rećiće ‘imali ste priliku, glasali ste i sad je na nama da opravdamo poverenje koje ste nam dali’. Legitimitet im time neće biti ugrožen jer će neka većina već za neke glasati. Tako da upitan legitimitet neće nikoga posle izbora zanimati.
Aktivizam
Da se razumemo, ni ja nisam zadovoljan postojećim političkim sistemom i imam puno zamerki na rad mnogih koji i mene predstavljaju, ali … Koje mi mogućnosti imamo pred sobom. Možemo političare i političarke da pritiskamo da budu bolji (da ih ograničavamo, zahtevamo, obrazujemo…) ili da se sami prihvatimo te odgovorne funkcije i izborimo se za podršku. Na izborima 2008. je bilo ‘biti ili ne biti’ što se tiče usmerenja ka EU. Ono što tada nismo mogli,a sada možemo, je da političare/ke ne pustimo da sledeće 4 godine rade kako oni hoće. Svi kažu da je sistem truo i da ga moramo menjati. Cela godina je prošla i niko ništa nije pokrenuo. Kada se menjao Zakon, jedino su 44 organizacije civilnog društva pokrenule kampanju “stvarnih 30%” i isterale promenu člana Zakona o rasporedu manje zastupljenog pola na listi. Gde smo tada bili da kažemo kakav sistem to hoćemo? Da li je bilo nekih predloga? Nije. Da li se demonstriralo? Nije. Očekujemo da se neki tamo, o kojima BTW imamo najgore mišljenje, dosete i promene sami od sebe. Zapamtite ni jedna sloboda se ne dobija, svaka sloboda se osvaja.
Rezultat
Rezultat kampanje će biti određeni (nebitno koliki) broj nevažećih listića, jer ti ljudi neće imati svoje predstavnike u parlamentu koji bi govorili u njihovo ime. Na izborima ’92. ih je bilo čak 12% nevažećih listića i šta se desilo? Napraviće se sasvim sigurno neka parlamentarna većina i opet ćemo biti na početku i sa istim pitanjem (pitanjima) – Kako do boljeg i odgovornijeg sistema? Kako do boljih političarki i političara? Kako do kvalitetnijih Zakona? Kako… (upišite sami još jednom)? Sa druge strane, stvara se nestabilnost u društvu koja nam sigurno neće pomoći da nam bar malo bude bolje, da se pokrene ekonomija, unapredi komunikacija, smanji korupcija, mediji budu otvoreniji , političari/ke odgovorniji …
Predlog
Da ne bude da nemam predlog i da samo kritikujem (ja sam o toj ideji već pisao), moj predlog je da se okupljamo oko platformi i jasne agende i uporedo sa tim bavimo stvaranjem mehanizama kojima ćemo sprovoditi dogovoreno. Zagovaram i predlažem proaktivni pristup – hajde da vidimo kakav politički sistem hoćemo, kakve zakone, kakve medije, primenu ljudskih prava, sudstvo, zdravstvo, prosvetu… da li će išta biti bolje ako nacrtamo medicu na listiću. Ja tvrdim da neće.
Komentari
Dragi Miloše,
Iako smo džak soli pojli zajedno, moram da kažem da mislim da si veoma neiskren u ovom tekstu. Kada sam te juče pitao da li bi mogao da napišem blog, za naš sajt, o tome ZAŠTO SU BELI LISTIĆI DOBRI (ZA DEMOKRATIJU) – rekao si mi da NE MOGU, odnosno da mogu samo da napišem komentar na tvoj blog. To si mi obazložio time da je politika naše organizacije “parlamentarna demokratija”. Prvi put u šest godina, koliko radimo zajedno, pomenuo si to. Uzgred BELI LISTIĆI nisu protiv parlamentarne demokratije.
Demokratija može biti parlamentarna, plenarna…; manje ili više posredna – onakva kakvu se dogovorimo da imamo – ali ni jedna demokratija ne može uskraćivati slobodu govora (sem u slučajevima godora mržnje, pozivanja na nasilje, navođenja na zločin…). Sloboda govora je isto što i demokratija.
Da li ću izlaskom na izbore dobiti i to da ni posle njih neću moći da kažem ono što mislim, na zajedničkom, javnom prostoru sajta naše organizacije, na pirmer? Ili će biti po starom – pričajte posle šta hoćete, ali prvo glasajte, jer će onda bar neki od vas glasati i za nas.
Zašto kažem da si neiskren U OVOM TEKSTU? Zbog toga što bi trebao da objasniš poziciju iz koje iznosiš stav. Možda da navedeš funkcije, čalnstvo u organima ili telima stranke kojoj pripadaš. U vezi s ovom temom, to je veoma važno za procenu obijektivnosti tvojih stavova u koje, ja lično, do juče nisam sumnjao.
Zašto sam posumnjao? Pa, zato što mislim da pojavi BELIH LISTIĆA prilaziš, UGLAVNOM, iz ugla stranačkog aktiviste. Ja razumem da na blogu neke političke partije ne mogu da objavim mišljenje koje ne ide u prilog te partije, ali da to ne mogu ni na blogu nevladine organizacije. E, tooooo.
Stoga, u duhu demokratije, pitam: Da li mogu priložiti peticiju protiv ove tvoje odluke? Ako mogu – Koliko je potpisa je potrebno da bi odluku uzeo u razmatranje?
dragi moj @dragoslav danilovic kako god doživljavao to što sam ti rekao,pogledaj ponovo ciljeve CMV-a, misiju i viziju koju smo zajedno dogovarali i pravili. Od osnivanja radimo na tome da se stvari u politici menjaju, a od 2004 na svim izborima pozivamo ljude da izađu na izbore jer je to dobro za njih. To dovoljno govori o tome kako kao organizacija doživljavamo izbore i parlamentarnu demokratiju.
Oni koji čitaju CMV blog i prate me na društvenim mrežama znaju i ko sam i šta sam, tako da nema potrebe da bilo šta pojašnjavam. Ja o ovoj temi, na malo drugačiji način jer tada nije bilo ideje o Belim listićima, govorim već jako dugo iz osećaja lične odgovornosti zbog moguće velike apstinencije. I ti to dobro znaš. Već mesecima govorim o ovome što je napisano u predlogu tako da je meni savest potpuno čista. Znam da sam neke i podstakao da se upravo na taj način udružuju što @vojkan @aaccaadd i mnogi drugi mogu da potvrde.
Boli me iskreno što veliki broj pametnih ljudi, kao što si ti i mnogi moji prijatelji, ne usmerava svoju energiju i pamet u boljitak već zagovaraju nešto iz čega nema nikakvog boljitka.
Dragi Miloše,
Opet ja na vezi! Znam da se profesionalno baviš PRom, ali molim te bez spinovanja.
Nigde nisam rekao da savest ne treba da ti bude čista. Ali što se tiče uskraćivanja moje slobode govora, pitam se kako uopšte možeš da zaspiš 🙂
Evo CILJEVA, MISIJE, VIZIJE – nigde se ne pominje parlamentarizam. Ali da ponovim BELI LISTIĆI nisu protiv parlamentarizma ni protiv demokratije.
EVO CILJEVA
Ciljevi
Već više od deset godina kroz različite aktivnosti težimo sledećim ciljevima
-Unapređenju svesti o potrebi obrazovanja ljudi koji će razvijati demokratsko građansko društvo i doživotnog obrazovanja uopšte;
-Razvoju demokratske političke kulture i dijaloga;
-Podsticanju aktivizma i angažovanja mladih žena i muškaraca u političkim, nevladinim i studentskim organizacijama kojima je cilj razvoj i demokratizacija Srbije;
-Promovisanju socijaldemokratskih vrednosti i praktičnih politika;
-Razvoju komunikacije, tolerancije i osetljivosti na pitanja ravnopravnosti i prevazilaženja predrasuda;
-Obrazovanju aktivistkinja i aktivista studentskih i nevladinih organizacija, članica i članova političkih stranaka i predstavnica i predstavnika lokalnih vlasti;
-Promovisanju etičkih standarda ponašanja;
-Uspostavljanju jedinstvenog obrazovnog sistema koji bi postao osnova demokratskog političkog obrazovanja budućih političarki i političara i ljudi angažovanih u razvoju civilnog društva;
-Upotrebi Interneta kao najdemokratičnijeg medija.
EVO MISIJE I VIZIJE
Misija
Centar modernih veština radi na promeni društva kroz javno zagovaranje i programe neformalnog obrazovanja za društveno angažovane ljude. Posebnu važnost pridaje unapredjenju komunikacijskih znanja i veština i usvajanju socijaldemokratskih vrednosti i politika. Upravljajući se načelima demokratije, Centar se bori za humanije društvo evropskih standarda.
Vizija
Centar modernih veština teži da bude uticajna organizacija u oblasti političkog obrazovanja, uspostavljanju prakse odgovorne građanske participacije i ostvarivanju društvene pravde.
Apsolutno Vas podržavam g.Džajiću, suviše veliki broj ljudi u Srbiji, traći svoj potencijal, ne shvatajući kolika moć se krije iza zajedničkog delovanja za bolje sutra.
Potkrala mi se greška u vašem prezimenu, izvinite…
Milose,
ja ne zagovaram bele listice, vec to da oni nisu besmisleni kao sto to zeli da se prikaze gradjanima/kama.
Istina je kao i obično negde izmedju. Beli listići neće doneti ništa novo i formalno i da izadje 10 birača na izbore, vlast će biti legalno izabrana. Ali tu je pitanje legitimiteta. Svakoj vlasti, čak i onoj u totalitarnim sistemima važan je legitimitet makar i prividan. Prirodno je što su svi skočili protiv ideje belih listića. Uvek sam za opciju da se ponudi nešto drugo nego samo da se kritikuju postojeća rešenja. Situacija u Srbiji je često “znam šta neću, ne znam šta hoću”. Prilično je komotno iz fotelje kritikovati političke stranke. Ima tu puno toga da se promeni, ali treba reći da postoji napredak (nema duplih funkcija, obavezna je prjava imovine funkcionera, transparentnije je finansiranje stranaka i sl.)Da li mora još puno da se radi? Mora. Zato mislim da je aktivna participacija građana i građanki bolja opcija nego apstinencija. Ali svako ima pravo na svoj stav. Pa i da ubaci beli listić…..
Drugari i drugarice,
Samo bih citirala partijski slogan iz 1997: “I ja idem na ove izbore jer verujem da neće biti krađe.” Izgleda da je krađa ’97. bila važnija od tlapnji o participaciji i optimizmu. Nažalost, još uvek je važnija, a na pomen participacije se od smeha zacenjuju i osnivači/ce NGO, pa se svako protiv nje bori kako ume, pa je podjednako ispravno i glasati i poništiti listić. Ja ću oba istovremeno 😉
Poštovani Miloše,
šta bi Vi meni, osobi koja nema za koga da glasa, preporučili da preduzmem (osim osnivanja partije)??
Takođe me zanima da li Vi možete da razumete da NE TREBA ljude pozivati da glasaju PO SVAKU CENU. Uzgred, Vi to sigurno znate, ali izlaznost u Srbiji je veća nego u raznim drugim “demokratskim” državama.
Dosta je bilo više glasanja za “manje zlo” jer je to takođe zlo, kao što smo vrlo kasno videli u (bliskoj) prošlosti, između ostalog i sa strankom čiji ste Vi član (DS).
P.S. Vaš tekst je još jedan dokaz za to da se ljudi iz stranaka (poput Vas) plaše ovo ideje zato što verovatno misle da može uspeti.
@Luka Vodinelic
pre svega hvala na komentaru. Da budemo na početku jasni, ova ideja ne može da uspe, jer ona ni na jedan način ne utiče na rezultat izbora (nemamo cenzus) tako da je to upravo najveći problem ove kampanje, jer ona nikoga neće pogoditi. Kampanja mene mene plaši jer će stvoriti dodatne frustracije i podele u i onako krhkom demokratskom korpusu društva. Mene, takođe, plaši to da će pametan svet, što ste nesumnjivo i Vi, ostati po strani i to je problem za našu zemlju, bez obzira ko je na vlasti. Pojednostavljivanje izbora, po sistemu nemam za koga da glasam, je po meni neodogovorno. Onda nemojte ni izaći na izbore, a ne ulivati drugima neku lažnu nadu da će se stvari promeniti na bolje ako oni ponište listić. OK, biće upitan legitimitet svake buduće vlasti ali da li će se time nešto promeniti? Podsetiću ovde na Platona “Oni koji su previše pametni da bi se angažovali u politici bivaju kažnjeni vladavino glupih”.
Ja nisam rekao da treba po svaku cenu izaći na izbore. To je pravo svakoga od nas da sam proceni. Ja sam predložio da se okupimo oko tema, da guramo stranke sa agendom, da ih pritiskamo i menjamo, jer nam preostaje ili da na taj način činimo sistem bolji ili da se sami u politici angažujemo. Ja sam uvek za proaktivni pristup i u meni uvek možete imati saveznika za svaki predlog kojim poboljšavamo stvari.
To što sam ja član DS ovde nije bitno, jer ja ove ne pišem u ime DS već iznosim mišljenje nekog ko je aktivni građanin bio i pre ulaska u stranku i nastavio to da bude sve vreme dok je u stranci.
Srećna Vam Nova Godina
ukratko: srž problema je što vam neko kaže da vam se odvezala pertla, a vi kao odgovor pravite blog da je tacno da vam se odvezala pertla ali je moja sestra debela. Ako niste primetili, problem je što ovako ne postoje izbori. Prdstojeće glasanje ne predstavlja IZBOR. Dakle GLASANJE nije isto što i IZBORI.
Šta čovek može da uradi ako mu se prava krše, uslovi života konstantno pogoršavaju a banda koja vodi stranku čiji ste vi član, kako ste sami priznali, ne namerava da uspori u pljaćki, korupciji, nepotizmu i nekompetentnosti?
1. pokaže da nije izmanipulisan i da shvata gde je problem, kao i to da taj problem mora da se reši – tj da izađe na glasačko mesto, precrta imena pajaca na glasačkom listiću i pošalje poruku pajacima da više nema šale
2. da uzme motku (moj predlog, od platana, da više boli) da je prethodno sanitarno upriliči i potraži uzročnike bede u koju je ne svojom krivicom upao.
Koliko sam razumeo, vi se borite protiv 1. ali to znači da će 2. doći brže. U tom smislu želim vam mnogo sreće u 2012. Izgleda da vam samo još sreća preostaje.
@MIloš Dragićević
hvala na komentaru. Nemam ja problem sa ličnim mišljenjem ljudi koji zagovarju opciju “Beli listić”. Sloboda svakog od nas je da uradi sa svojim glasom šta god misli da je najpametnije. Problem je što se kroz kampanju stvara klima da će se nešto tim činom promeniti i biti bolje. Ja mislim da neće.
Vašu poruku pod renim brojem 1. političari neće hteti da razumeju, jer ste imali pravo izbora, kandidovanja i svega ostalog.
Poruka pod rednim brojem 2. “posle vaše “motke””, opet podrazumeva izbore za predstavnike političkih partija koje postoje ili već nekih drugih. Tako da ni to neće doneti ništa dobroga osim dodatne nestabilnosti i gubljenja vremena.
Zato se opet vraćam na poentu, a to je hajde da vidimo kakav je to politički sistem koji bi odgovarao, da menjamo postojeći, da gradimo agendu i pritiskamo ili ako ovi nisu dobri ajde da nadjemo neke koji jesu pa da ih izguramo. Recimo ovaj tekst http://www.milosdjajic.com/2011/08/23/snaga-pojedinca/ bi mogao bliže da približi ideju. Kako to da niko od ljudi koji se uhvate politike kod nas ne valja. Neće biti. Pre svega mislim da nemamo snage za odgovornost da izađemo na crtu. Od belog listića mnogo mi je pametnije da je na neki ovakav način godinu dana građena platforma. Ali ne, mi očekujemo od drugih da se promene ne prljajući ruke.
Ovako, šta je na kraju predlog? Nemojte birati već dopišite medicu, vratite se kući i budite još očajniji jer na kraju “Oni koji su previše pametni da bi se angažovali u politici bivaju kažnjeni vladavino glupih” – Platon.
Želim i ja vam puno sreće i radosti u Novoj 2012 i da svoju pamet i energiju usmeravate ka stvarima koje stvari čine boljim.
Muvam se jedan dan po pijaci i nehotice počnem da pratim raspravu prodavaca sa okolnih tezgi:
– Kad su tako pametni da pljuju po Titi i onoj Jugoslaviji što ne napraviše bolje, za ovo vreme od raspada do danaske, nego čine sve grdje i grdje? – Rekao je čiča koji prodaje pasulj. Onda se javila ženica sa maramom, koja pored čiče prodaje povrće:
– Napravili bi oni bolje kad bi nas svet pustio na miru!
To je, kanda, pogodilo momka, za tezgom preko puta, koji gnevno reče:
– Možda bi nešto uradili kada bi imali vremena od svadjanja i potkradanja! Kakav svet, kakvi bakrači? Sve je to lopov do lopova!
Ovo je izazvalo opšte odobravanje. Ponešen stihijom uključih se i ja:
– Sve to stoji ali mene pogadja što nas ovi na vlasti drže za idiote. Za kupovinu obične vazdušne puške treba ti sto provera i dozvola! Kao da čovek može da počini masovni masakr vazdušnom puškom. Kapiram da to govori kako vlast smatra da smo mi gomila bezumnika opasnih po sebe i druge!
Gotovo sam se zadihao od ove bujice revolta koja je potekla iz mene. Pijačarska me je družina sumnjičavo ali sa odobravanjem pogledala pa valjda uvidevši da nisam provokator nastaviše razgovor.
– Evo su počeli da se svadjaju oko izbora! Tek sad smo nagrabusili. Za koga čovek da glasa kad niko ne valja?
Ovako je novu temu načela ženica sa maramom. Nastupio je trenutak tišine u kom se svako od prisutnih trudio da smisli nešto pametno. Prvi je progovorio čiča:
– Ja neću da idem na glasanje. Za koga da glasam kad su svi lopovi? Sve bi to trebalo govnjivom motkom!
– Tako je čiča! Posle će opet reći kako smo ih mi izabrali i ovlastili da nas upropaštavaju! Samo, oni su ukinuli mogućnost revolucije. Sada to nije po zakonu a kada su oni palili skupštinu, bilo je po zakonu i volji gradjana, mamu im!
To je uzviknuo momak od preko puta. Tada se začuo jedan novi glas koji je dopirao odnekud ispod tezgi:
– Treba glasati zato što jedino tako možemo nešto da promenimo.
Trgnuo sam se iznenadjeno i spustivši pogled sagledao matoru ciganku koja tu, sedeći na kartonu ispod tezgi, pokušava da prosi. Ona je rekla ove reči i još neke potom.
– Mislite, za koga da glasate kada niko ne valja? Kako da ih oterate bez smrdljivu motku? Ja ću vam reći kako ali mene nećedu da slušadu.
– Što, da nećeš ti da nas naučiš kako da se vadimo iz govana?
Zajedljivo je dobacio momak od preko puta. Ciganka reče:
– Nevažeći listići!
Nekoliko trenutaka je vladao tajac iščekivanja i zgledanja a onda ciganka pojasni svoju ideju:
– Izadješ lepo i svečano na glasanje. Onda na glasačkom listiću napišeš što god oćeš,da im i mamu i tatu ili štogod drugo prigodno ali bez zaokruživanja ovih što se nudu ili ga pocepaš kako ja nepismena što radim. Nevažeći listić!
Meni se učini da shvatam nekakav smisao u njenim rečima ali ipak upitah:
– Pa šta sa nevažećim listićem postižeš?
– Kada bi svaki tako uradili ovi bi što vladadu vidli šta narod o svima njima misli! Izašlo da glasa tolko i tolko, nevažećih listića tolko i tolko, pa nek se češe gospoda!…
Sada bi ja mogao da lažem kako je posle na pijaci nastala spontana manifestacija naroda i novi pokret pod nazivom NEVAŽEĆI LISTIĆI ali je istina da je cigankina ideja naišla na delimično odobravanje i neslaganje kao i obično što biva sa dobrim idejama. Jedino što sam ja nastavio da razmišljam i nikako da prestanem da maštam kako bi lepo bilo kada bi svi poslušali matoru ciganku!
@kosta 🙂
Pitam se: ako bi većina glasala belim listićima, (sve postojeće partije nisu moj izbor) i bez obzira na zakone ove države, da li tako izabrana vlast, koja nema podršku velike većine naroda, bila stvarno legitimna.