Mitigacija, adaptacija i požari

Da li su opštine i gradovi spremni za klimatsku odgovornost do 15. marta?

Kada govorimo o klimatskim promenama, važno je odmah razjasniti jednu stvar: klimatska politika ima dva paralelna pravca. Prvi je mitigacija (ublažavanje) koja podrazumeva smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), odnosno delovanje na uzroke klimatskih promena. Drugi je adaptacija (prilagođavanje) na izmenjene klimatske uslove, koja podrazumeva smanjenje ranjivosti ljudi, infrastrukture, privrede i prirodnih sistema na posledice koje su već prisutne. Ova dva pristupa nisu suprotstavljena. Oni se dopunjuju. Bez mitigacije, rizici će rasti. Bez adaptacije, štete će se umnožavati. U Srbiji se o emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG) povremeno govori. O adaptaciji znatno manje. A na lokalnom nivou gotovo nikako. Upravo zato je važno da javnost razume da jedinice lokalne samouprave imaju konkretne obaveze u oblasti prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i da o njima moraju da izveštavaju nadležno Ministarstvo.

Pravni i institucionalni okvir: obaveze postoje

Republika Srbija je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom preuzela obavezu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, uključujući oblast klimatskih promena. Politika EU zasniva se na prevenciji zagađenja, načelu ‘’zagađivač plaća’’, rešavanju problema na izvoru i integraciji zaštite životne sredine u druge sektorske politike.

U domaćem pravnom okviru ključni dokumenti su:

• Ustav Republike Srbije, koji garantuje svakom građaninu pravo na život u zdravoj životnoj sredini i pravo na informisanje.
• Zakon o klimatskim promenama, koji uspostavlja osnov za planiranje i sprovođenje politika u oblasti mitigacije i adaptacije.
• Zakon o smanjenju rizika od katastrofa, koji povezuje klimatske promene sa upravljanjem vanrednim situacijama.

Uredba o listi organa i organizacija nadležnih za sprovođenje mera prilagođavanja i sadržini i formi izveštaja o sprovedenim merama prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove

U decembru 2024. godine doneta je Uredba o listi organa i organizacija nadležnih za sprovođenje mera prilagođavanja i sadržini i formi izveštaja o sprovedenim merama prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Uredba se primenjuje od 2025. godine. Rok za dostavljanje izveštaja je 15. mart svake godine. Izveštavanje se sprovodi godišnje, počev od 2025. godine. U obrascu za izveštavanje traže se podaci o planskim dokumentima i merama koje se sprovode, što uključuje i lokalne planske dokumente koje jedinice lokalne samouprave primenjuju (JLS donosi plan sa merama i izveštava o realizaciji mera). Za 2024. godinu Ministarstvu zaštite životne sredine podneto je 37 izveštaja jedinica lokalnih samouprava od ukupno 145. Samo izveštavanje nije administrativno zahtevno, ali zahteva koordinaciju različitih sektora unutar lokalne uprave. U delu koji se odnosi na požare, predviđeno je dostavljanje podataka o opožarenim površinama i proceni štete, u skladu sa propisanim obrascem.

Emisija gasova sa efektom staklene bašte

Zašto je ovo važno baš sada

Srbija se zagreva brže od globalnog proseka. Dok je globalni porast temperature oko 1,1 °C, Srbija je već na 1,8 °C, a leti i do 2,6 °C. U periodu 2000–2020. godine minimalna procenjena šteta od ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja iznosi 6,8 milijardi evra. Više od 70% šteta nastalo je zbog suša i visokih temperatura, a značajan deo zbog poplava. U poslednjim godinama sve češće svedočimo i požarima na otvorenom i šumskim požarima. Oni nisu izolovani incidenti. Oni su povezani sa dužim sušnim periodima, degradacijom zemljišta, lošim upravljanjem prostorom i nedovoljnom prevencijom.

Klimatska realnost poslednjih godina jasno potvrđuje hitnost prilagođavanja. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, 2024. godina bila je apsolutno najtoplija na svim glavnim meteorološkim stanicama u Srbiji, sa odstupanjem srednje godišnje temperature vazduha od 2,3°C u odnosu na referentni period 1991–2020, dok je u Beogradu bila najtoplija od početka merenja 1888. godine, sa odstupanjem od 2,7°C. Zabeležen je rekordan broj tropskih dana i tropskih noći (u Beogradu 67 tropskih noći), kao i četiri toplotna talasa tokom leta sa maksimalnim temperaturama iznad 35°C. Već 2025. godina svrstana je među najtoplije od 1951. godine, sa ekstremnim dnevnim maksimumima od 44°C u Kruševcu i 42°C u Banatskom Karlovcu, rekordno malim brojem dana sa snežnim pokrivačem i smanjenim brojem mraznih dana. Ovi podaci nisu statistička zanimljivost, oni predstavljaju direktan signal da se klimatski rizici intenziviraju i da lokalne zajednice moraju sistematski planirati prilagođavanje.

Srbija ima Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove: 25 mera koje traže lokalnu akciju

Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove postavlja temelje za ‘’pametan’’ i ‘’sistematski’’ pristup adaptaciji. On se oslanja na postojeća znanja i omogućava primenu naučno zasnovanih rešenja, uz prilagođavanje politika i metodologija kako bi planiranje bilo održivo u uslovima klimatskih promena. Cilj Programa je jačanje kapaciteta za pravovremeno informisanje javnosti o vremenskim i klimatskim uslovima i opasnostima, kako bi pojedinci, preduzetnici i institucije bili spremniji na rizike. Istovremeno, Program predviđa sprovođenje mera prilagođavanja koje su identifikovane kao najhitnije, kako bi se sprečilo višestruko povećanje šteta i gubitaka, te omogućava  intervencije za direktnu odbranu od klimatskih opasnosti kada ublažavanje više nije moguće, ali i razvoj dugoročnih mehanizama koji obezbeđuju održiv proces adaptacije i brzu primenu novih naučnih saznanja. Važno je naglasiti da veći deo mera iz Programa zahteva delovanje jedinica lokalne samouprave, posebno u oblasti planiranja prostora, zaštite od požara, komunalne infrastrukture i lokalnih procena rizika.

Suša

Požari na otvorenom kao konkretan test

Mera koja se odnosi na unapređenje upravljanja šumskim požarima posebno je važna. Ona podrazumeva: procenu rizika, preventivne planove, koordinaciju sa šumskim gazdinstvima i sektorom za vanredne situacije, vođenje precizne evidencije o požarima i šteti.

Uredba jasno pokazuje da se podaci o šumskim požarima, uključujući količinu drvne mase i ekonomsku vrednost štete, dostavljaju kao deo izveštavanja, pri čemu se podaci o izgoreloj drvnoj zapremini i procenjenoj ekonomskoj vrednosti dostavljaju počev od 2026. godine. Bez sistematske evidencije, izveštaj ne može biti potpun. Zato je važno da javnost zna: lokalne samouprave su dužne da vode evidenciju o požarima na otvorenom i da izveštavaju o merama koje preduzimaju. To nije dodatna birokratija. To je osnov za prevenciju.

U analizi klimatskih trendova i proceni rizika, jedinicama lokalne samouprave na raspolaganju je i Digitalni klimatski atlas Srbije zvanična onlajn platforma sa podacima o temperaturama, padavinama, ekstremnim događajima i projekcijama budućih klimatskih promena po regionima i opštinama. Atlas omogućava uvid u istorijske trendove, učestalost toplotnih talasa, tropskih noći, suša i drugih klimatskih pokazatelja, što predstavlja važan alat za planiranje mera adaptacije i izradu lokalnih planskih dokumenata. Dostupnost ovih podataka dodatno potvrđuje da klimatsko planiranje na lokalnom nivou ne može biti zasnovano na procenama, već na javno dostupnim i naučno utemeljenim informacijama.

Zaključak: informisani građani, odgovorne opštine

Ublažavanje i prilagođavanje na izmenjene klimarske uslove moraju ići zajedno. Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) je ključno za dugoročno usporavanje klimatskih promena. Ali paralelno, moramo graditi otpornost na rizike koji su već tu. Rok za izveštaje je 15. mart. To je prilika da se javno postavi pitanje: šta je naša opština preduzela u oblasti prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove? Koji planski dokument je donela da bi smanjila negativan uticaj klimatskih promena?

Da li su klimatski rizici uključeni u lokalne planove?
Da li postoji sistem evidencije požara na otvorenom?
Da li su građani informisani o preventivnim merama?

Građani imaju pravo da znaju. A lokalne samouprave imaju obavezu da deluju i da izveštavaju. Klimatska otpornost počinje lokalno. Ona počinje transparentnošću. Zato uključite javnost u izveštavanje.

Autorka: Darija Šajin,
Arhus centar Novi Sad

Ovaj blog post predstavlja deo aktivnosti u okviru projekta “Ne pali vatru” koji se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung).
Projekat EU resurs centra je podržan od strane Delegacije Evropske unije u Srbiji i realizuje se u periodu od 2023. do 2026. godine.