Spaljivanje žetvenih ostataka – pretnja po životnu sredinu i kvalitet zemljišta

Spaljivanje žetvenih ostataka je zabranjeno zakonodavstvom u Evropskoj uniji, kao i u našoj zemlji, ali je i dalje zastupljena primena ove prakse nakon žetve. Štetne posledice primene su višestruke i ogledaju se na kvalitet vazduha i zemljišta, klimu, biodiverzitet i životnu sredinu, a nepažnjom može doći i do ugrožavanja bezbedosti ljudi i imovine.

Doprinos zagađenju vazduha

Spaljivanje posležetvenih ostataka značajno doprinosi aerozagađenju, s obzirom da dolazi do emisije gasova koji u najvećoj meri čine ugljen-dioksid i ugljen-monoksid, zatim amonijak, azotni oksidi, metan, isparljiva organska jedinjenja, sumpor-dioksid, a emituje se značajna količinja čvrstih čestica (PM). Na ovaj način spaljivanje žetvenih ostataka postaje ujedno važan faktor koji doprinosi globalnim klimatskim promenama i emisiji zagađujućih materija štetnih po životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Uz emisiju gasova sa efektom staklene bašte, smatra se da spaljivanje biomase koje uključuje žetvene ostatke i šumske požare doprinosi do oko 37% globalnoj emisija „crnog ugljenika“ što dovodi do ubrzavanja klimatskih promena. Narušavanje kvaliteta vazduha doprinosi i smanjenoj vidljivosti na okolnim saobraćajnicama što može uticati na bezbednost saobraćaja. Neretko usled pojave vetra i otežanog kontrolisanja vatre, dolazi do širenja požara na okolne parcele i ugrožavanja imovine, a zabeležene su i nesreće sa ljudskim žrtvama.

Photocredit GoranH

Kvalitet zemljišta

Pored uticaja na kvalitet vazduha, od posebne je važnosti naglasiti uticaj na kvalitet zemljišta i produktivnost, koji su direktno vezani sa sadržajem organske materije u zemljištu. Sadržaj organske materije u zemljištu se obezbeđuje različitim agronomskim praksama među kojima su u najvećoj meri zastupljene: unos stajnjaka i zaoravanje žetvenih ostataka. Uneta organska materija podleže mikrobiološkoj transformaciji u toku koje biva prevedena do humusa posredstvom zemljišnih mikroorganizama. Humus predstavlja osnovni stub na kome počiva plodnost zemljišta. Ova složena materija se u mikrobiološkim procesima postepeno prevodi do biljnih asimilativa, ali pored ove uloge od ključnog je značaja i za fizičke karakteristike zemljišta. Opadanje sadržaja humusa u zemljištu se direktno odražava na strukturu i mogućnost zadržavanja vlage, te tako utiče i na otpornost useva prema suši koja je sve češća pojava usled kimatskih promena. Stoga, u cilju dugoročnog obezbeđivanja kvaliteta i produktivnosti zemljišta, zadatak čoveka je da upravlja zemljištem na način da uskladi odvijanje procesa humifikacije i mineralizacije sa potrebama gajenih biljaka. Ovo je moguće samo ukoliko biljnu biomasu koja ostaje na polju nakon žetve posmatra kao veoma vredan resurs koji treba inkorporirati u zemljište i na taj način doprineti sadržaju organske materije.

Zemljište naseljava veliki broj mikroorganizama koji obavljaju brojne procese bez kojih nema održivosti života na planeti zemlji, a ni održive poljoprivredne proizvodnje. Spaljivanje žetvenih ostataka se odražava na mikroorganizme u površinskom sloju zemljišta, a naročito je izražen efekat na beskičmenjake koji su važna karika lanca ishrane. Iako je ovaj efekat privremen i ubrzo dolazi do oporavka zajednice, izostanak organske materije koju je bilo važno uneti u zemljište utiče na njihovu aktivnost i samim tim na otpornost agroekosistema.

Zemlja – photocredit GoranH

Važni mikrobiološki procesi

Zaoravanjem žetvenih ostataka se reguliše odvijanje mikrobioloških procesa u zemljištu i oni se usmeravaju u željenom pravcu. Zaorani žetveni ostaci postaju ključna komponenta stabilnosti poljoprivrednih ekosistema koja doprinosi povećanju mikrobne aktivnosti, održavanju plodnosti zemljišta, povećanju prinosa i kvaliteta useva i smanjenju ispiranja nitrata u dublje slojeve zemljišta. Biljni ostaci predstavljaju i zaštitni sloj koji sprečava eroziju, a spaljivanje dovodi do rasta degradacije fizičkih karakteristika zemljišta, biološke komponente, kao i značajnog gubitka nutrijenata. Skoro celokupni azot i preko 50% sumpora koje se nalaze u ostacima biljaka će se izgubiti sagorevanjem. U dubljim slojevima, kao posledica gubitka organske materije i nedostatka hrane za mikrobne populacije, smanjuje se brojnost mikroorganizama. Ako se tome doda i smanjenje sadržaja vode, jasno je da će u ovim uslovima doći i do redukcije broja populacija korisnih mikroorganizama.

Žetveni ostaci Photocredit Aszak

Štetnost ovakve prakse

Pored zakonske regulative, od ključnog značaja je širenje svesti o štetnosti ove prakse, kao i upitnosti različitih koristi koje se često navode. Razlozi primene koje poljoprivrednici navode su uglavnom manji utrošak rada i resursa za pripremu njive. Jedan od značajnih razloga koji se navodi u prilog spaljivanju biomase je i efekat na biljne patogene koji se zadržavaju na ostacima. Međutim važno je napomenuti da istraživanja nedvosmileno pokazuju da je ovako postignut efekat kratkoročan, a da dugoročno može doći do povećane osetljivosti useva prema patogenima i štetočinama, upravo kroz narušavanje diverziteta i zdravlja agroekosistema čime se iz zemljišta eliminišu i prirodni neprijatelji patogena. Štaviše, sadržaj organske materije u zemljištu smatra se jednim od najvažnijih faktora koje utiče na otpornost useva prema bolestima, kao i brojnim drugim stresogenim faktorima koji utiču na prinose. Kontinuiranim zaoravanjem posležetvenih ostataka ima dugoročno pozitivne efekte i na kvalitet zemljišta i na otpornost useva, uz istovremeno očuvanje kvaliteta životne sredine.

dr Jelena Jovičić-Petrović,
redovna profesorka na Katedri za ekološku mikrobiologiju
Poljoprivredni fakultet
Univerzitet u Beogradu

Ovaj blog post je nastao u okviru projekta „Ne pali vatru“ koji se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Delegacije Evropske unije u Srbiji i realizuje se u periodu od 2023. do 2026. godine.