Kako do kredibiliteta sa 140 karaktera*

Zahvaljujući  Miljani Mićović u prilici smo da čujemo Španska iskustva o upotrebi društvenih mreža u političkoj komunikaciji. *

Iako za političara predstavlja svojevrsni izazov da izrazi svoju ideju u 140 karaktera, Pejtibi smatra da, ukoliko je sposoban da se kratko i jasno izrazi, onda ima i jasne ideje. Uz to, savremeni političari moraju da imaju sposobnost da rezimiraju svoje poruke, shodno zahtevima vremena u kome živimo. Ovaj ekspert daje deset saveta političarima:

1. Piši. Izrazi svoje lično mišljenje, nezavisno od partijskog „tereta“.
2. Slušaj. Čitaj komentare koje ti drugi ostavljaju i prati druge korisnike.
3. Pričaj. Odgovori na komentare. To je razgovor i treba da razgovaraš sa ljudima.
4. Umreži se. Napravi mrežu ljudi sa sličnim idejama.
5. Povezuj. Pričaj o drugim ljudima i o onome što pišu, ponudi linkove za druge blogove. Proširi mrežu.
6. Učestvuj. Piši komentare za druge blogove.
7. Upoznaj. Prati linkove koje drugi objavljuju, istražuj više.
8. Objasni. Objasni političke pojmove koje drugi ljudi ne razumeju. Niko ne može da bude bolje obavešten od tebe o tim temama. Dokaži to svojim čitaocima.
9. Analiziraj. Treba da znaš ko priča o tebi i o tome što ti kažes da bi mogao da odgovoriš i da bi znao šta misle o tome što ti radiš.
10. Širi. Objasni drugim političarima ono što radiš i ono što radiš na internetu, navedi ih da učesvuju u ovim novim sredstvima komuniciranja i da ostvaruju interakciju sa svojim mogućim glasačima.

Pejtibi i Gordiljo na konferenciji "Politika 2.0"

S druge strane, Gordiljo savetuje političarima da budu iskeni i da paze ne svoje verbalno ponašanje, tj. da ne vređaju one sa čijim se mišljenjem ne slažu, jer je, kao i uopšte u političkoj komunikaciji, bitnije kako se nešto kaže nego šta se kaže. „Kredibilitet Vam ne daje ni funkcija ni stranka: zadobijate ga Vašim tvitovima.“

Ovaj ekspert takođe daje vrlo raznovrsne savete političarima. Gordiljo upozorava da nepoznavanje Facebook-a, Twitter–a, YouTube-a može biti veoma opasno. Iako su laki za upotrebu i ne zahtevaju duga objašnjenja, ovo je ujedno i prvi rizik. Budući da na njima mogu da se objavljuju komentari, kako vezani za privatni tako i za javni život, nekada je teško uspostaviti granicu između ove dve sfere života. U tom smislu, može se postupiti protivno političkim interesima, zbog čega mora da se nađe određena ravnoteža, jer istina je da privatni život političara zanima građane, ali samo do određene granice. Gordiljo, zatim, navodi da ne treba ograničavati svoje virtuelne prijatelje i sledbenike samo na svoje simpatizere, jer se tako odaje utisak izolovanosti i izdvajanja. Insistira, takođe, da je neophodno uspostaviti razgovor. Istina je da odgovaranje na komentare iziskuje vreme, ali mora da se odvoji vreme i za to da bi se negovao odnos sa publikom. Ovaj stručnjak posebno naglašava da ukoliko neka druga osoba kreira profil na Twitter-u umesto političara, on ne bi trebalo ne dozvoli da to bude očigledno. Na primer, ne može da se pojavi novi tvit dotičnog političara ukoliko je on na nekoj konferenciji i u ruci nema ni mobilni telefon ni kompjuter. Interesantna je i opservacija da fotografiju na profilu ne bi trebalo menjati prečesto, ili, još gore, postaviti jednu fotografiju na blog, drugu na Twitter, treću na Facebook, jer to može da prouzrokuje konfuziju u vizuelnoj identifikaciji kandidata. Kao poslednji, ali ništa manje bitan savet, Gordiljo predlaže da objavljeni video zapisi ne treba da traju duže od 3 minuta.

Medran

Medran, sa svoje tačke gledišta, ističe, npr., da je brisanje već objavljenog komentara greška.  „Ukoliko smo pogrešili u nečemu, treba da tražimo izvinjenje, da argumentujemo zašto smo nešto rekli ili učinili.“ U istom smeru, Gordiljo upozorava da „ono što radiš na internetu, ostaje na internetu. Razmisli pre nego što bilo šta uradiš.“ 

*Ovaj rad je deo projekta Strategije tekstualnosti profesionalnog diskursa u multimedijalnom okruženju. Analiza i predlozi za njegovo poboljšanje (Estrategias de textualidad del discurso profesional en soportes multimodales. Análisis y propuestas de mejora). Referencija: FFI2011-28933), finansiran od strane Ministarstva Ekonomije i Kompetencije, kao i od strane fondova FEDER.