Do birača – tvitovima (o prvoj predsedničkoj debati na Tviteru)

Šestoro kandidata u trci za osvajanje nominacije američke Republikanske stranke na predsedničkim izborima novembra 2012. učestvovalo je u sredu, 20. jula na prvoj ikad održanoj „predsedničkoj debati“ na Tviteru. Mesec dana nakon konvencionalne debate, republikanski kandidati ponovo su se okupili u Nju Hempširu, ovaj put u gradu Konkordu, u nameri da pokažu da  političari ipak umeju da izražavaju i u superkratkim formama, ali i da i kroz ovaj „istorijski trenutak“ dokažu da internet, ali pre svega društvene medije i društvene mreže doživljavaju kao veoma važan aspekt političkih kampanja. U odnosu na prethodnu kampanju 2007/08, republikanci su, mora se priznati, na tom polju napravili revolucionarni pomak, prihvatajući standarde koje je etablirao Barak Obama u online komunikaciji sa građanima ali i u fandrejsingu putem interneta.

Debatu je organizovao TheTeaParty.net, jedna od najuticajnih organizacija unutar mreže ultrakonzervativnog i politički veoma uticajnog pokreta Tea Party („Čajanka“). U toj činjenici bi možda trebalo i tražiti razlog zašto se pozivu na učešće u debati nisu odazvali svi kandidati, među kojima i (trenutno) najveći favorit za duel sa Obamom idućeg novembra – Mit Romni, bivši guverner Masačusetsa. Prvi utisak o debati – o krnjem sastavu učesnika, pojačalo je odsustvo još dvojice viđenijih kandidata, Rona Pola, člana Predstavničkog doma Kongresa iz Teksasa, i Tima Polentija, bivšeg guvernera Minesote. Četvrti odsutni bio je Džon Hantsmen, bivši guverner Jute i donedavno ambasador SAD u Kini.

Utisak nakon 90 minuta duge debate je da su učesnici – Mišel Bakman, članica Predstavničkog doma Kongresa iz Minesote, biznismen Herman Kejn, Njut Gingrič, bivši predsednik Predstavničkog doma Kongresa, Tadeus Mekoter, član Predstavničkog doma Kongresa iz Mičigena, Rik Santorum, bivši guverner Pensilvanije, i Geri Džonson, bivši guverner Novog Meksika –  bili usredsređeni isključivo na iznošenje svojih stavova, pa su međusobni napadi (i ovaj put) izostali. Tome su doprinele propozicije debate, a i sama priroda Tvitera, koliko i optiranje samih kandidata da se u ovoj fazi kampanje ne igra grubo; sve u svoje vreme, a vremena je napretek.

Debata se mogla pratiti na www.140townhall.com, a odvijala se na platformi koju je posebno za ovu priliku dizajnirala kompanija 140 Dev LLC . Pitanja kandidatima korisnici Tvitera slali su na @140townhall.

Konzervativna komentatorka Sara Elizabet Kap (poznatija kao S.E. Cupp) bila je moderatorka debate, dok je debatu na radiju uživo prenosio voditelj Rasti Hamfris (Rusty Humphries).

Debata je bila podeljena u četiri segmenta: 1) uvodne izjave; 2) pitanja moderatorke; 3) pitanja sa Tvitera i 4) završne izjave. Nakon uvodnih izjava, za svako od pet pitanja moderatorke bilo je predviđeno po pet minuta za odgovore. Od više hiljada pitanja koja su stigla na @140townhall svakom kandidatu upućeno je po jedno.

Učesnici debate korisili su svoje postojeće naloge na Tviteru i bilo im je dozvoljeno da odgovaraju u više tvitova, kao i da u tvitovima daju linkove ka svojim sajtovima ili nalozima na drugim društvenim mrežama. Kako su ovom prilikom kandidati lično koristili svoje Tviter naloge, utisak je da su dobro savladali kunst izražavanja u 140 karaktera, što se posebno odnosi na korišćenje uvreženih skraćenica u komunikaciji na internetu.

Po parametrima koje određuje ovakav tip debate, za pobednika bi se mogla proglasiti Mišel Bakman. Od 1768 novih pratilaca (followers) koji su kandidati dobili tokom debate, Bakmanova je svom nalogu @TeamBachmann pridodala novih 634. Od blizu 4500 pominjanja (mentions) u tvitovima, Bakmanovo je pomenuta najviše – u 1238 tvitova.  Od 4946 retvitova tokom debate, najviše je „retvitovan“ Herman Kejn  – 1211 puta. Nije objavljen podatak koliko je ukupno bilo tvitova tokom debate, ali se približna brojka može dobiti na osnovu podatka da je, nakon početnih tehničkih problema, ubrzo zabeležen prosek od 180 tvitova u minuti.

Sadržajno, ova debata se razlikovala od prethodnih, a razlikovaće se i od narednih tzv. konvencionalnih, tek u formi u kojoj su kandidati iznosili svoje stavove. U političkom smislu, samim učešćem u debati koje se oragnizuje pod kišobranom Tea Party-ja,  kandidati su potvrdili svoju privrženost ideologiji ovog pokreta, a to su dodatno podcrtavali u tvitovima u kojima su im zajedničke mete bili predsednik Obama i njegov zakon o zdravstvenoj zaštiti („Obamacare“), preveliki državni rashodi, ideja o povećanju javnog duga, glomaznost federalne vlade, namera da se povećaju porezi, te učešće SAD u bombardovanju Libije.

Opšte je prihvaćena teza da je pobedi Baraka Obame na izborima 2008. godine umnogome doprinela odluka da se u kampanji prida veliki značaj društvenim mrežama i društvenim medijima – Fejsbuku, Maj spejsu, Tviteru, Jutjubu i ostalima. Za uspeh jedne izborne kampanje nesumnjivo je važna komunikacija sa biračima, i tu se odluka Obaminog tima o potrebi snažnog iskoraka u sajbersferu pokazala isprva hrabrom ali, ispostavilo se, ispravnom. Korišćenje interneta naročito se pokazalo značajnim u pogledu fandrejsinga: od 600 miliona dolara, koliko je iznosio budžet Obamine kampanje, oko 500 miliona je donirano onlajn putem. Onlajn donacije uputilio je 3 miliona građana,  a zabeleženo je ukupno ukupno 6,5 miliona donacija, od čega najveći deo su činile donacije do 100 dolara.  

Lekcije iz te kampanje – u vezi sa upotebom društvenih mreža i interneta – republikanci su vrlo brzo počeli da savladavaju. Jedan od tih pokazatelja je i činjenica su upravo oni organizovali prvu ikad održanu debatu predsedničkih aspiranata na Tviteru. Koliko su republikanci postali odlučni da se nose s demokratama na tom polju, svedoče i istraživanja Pju Internet, po kojem je među glasačima na prošlogodišnjim izborima za Kongres (u pitanju su korisnici interneta) bilo više onih koji su glasali za republikance. Među onima koji koriste društvene mreže opet je bilo, doduše ne značajno, više onih koji su glasali za republikanske kandidate. Promena odnosa prema novim medijima uočljiva je i među samim republikanskim političarima: dok je u januaru 2009. prilikom konstituisanja novog saziva Predstavničkog doma Kongresa, od 178 zakonodavaca iz Republikanske partije samo njih 37 odsto imalo je nalog na Fejsbuku, malo više od polovine na Jutjubu, a tek četvrtina na Tviteru, u sazivu od januara 2011. od 242 zakonodavca iz te stranke više od 80 odsto su korisnici Tvitera, Fejsbuka i Jutjuba. 
Po svemu ovome, učtivo je zaključiti da će kampanju za izbore 2012. na internetu, a naročito na društvenim mrežama, obeležiti ovaj put ravnopravna borba između republikanaca i demokrata, što bi tu kampanju moglo da učini najatraktivnijom u istoriji.