Kravata

Iako se muška moda danas mnogo dinamičnije kreće izmedju trendova, odnosno, počinje da po tome podseća na žensku, „uniforma“ savremenog muškarca, u svojoj suštini, i danas je ostala verna arhetipu nastalom na kraju 18. veka, kada je tadašnja buržoaska klasa u nastajanju izabrala stilizovanu vojničku uniformu kao svoju svakodnevnu odeću – bez nepotrebnih dodataka, stroga i autoritativna, nemaštovita i neutralna u boji. Redengot iz tadašnjeg vremena u medjuvremnu je postao sako, košulja je izgubila plastron i kragnu koji se skidaju, kravata (ili alternacija joj – leptir mašna) menjala je dizajn; medjutim, osnovni elementi su tu i dalje i samo male varijacije i tehnološka poboljšanja čine (često nevidljivu) razliku izmedju sezona koje se smenjuju.

Medjutim, svaki iole kvalifikovan psiholog može potvrditi da se potreba za ulepšavanjem i kindjurenjem podjedanako javlja kod oba pola. Kako je ta potreba kod muškaraca društveno sankcionisana (barem u onim sferama društva koje se bave „interesima od šireg društvenog značaja“) modna industrija se skoncetrisala na pritajeni teror kojim kontroliše direktno tržište muške mode koji je za nju najprofitabilniji. U tom smislu, jedne sezone sako sa jednorednim kopčanjem i „prirodnim“ ramenom na 4 dugmeta je apsolutno pod moranje, dok je sledeće ono što je potrebno da budete „u dosluhu sa vremenom“ blejzer na dva dugmeta ali naglašenog ramena…

Ali elementi na kojima se dešavaju najdramatičnije promene svakako predstavljaju košulja i kravata. Od sezone do sezone menjaju se oblici kragne, visina jačice, dezeni i krojevi dok se kravata, koja takodje menja širinu (ove sezone je diktirana 7cm), pojavljuje i nestaje… medjutim, iako je ovo odličan način da se podidje muškoj taštini, sa pozicije ličnog stila i poruke koju sobom želi da pošalje neko ko ima pretenziju da ga smatraju ozbiljnim, preozbiljan flert sa trendovima može se završiti pravljenjem strašnim faux-pas…

Ako se složimo da je kravata obavezan deo garderobe svakog ozbiljnog muškarca (bez ikakve praktične funkcije) ali istovremeno, kao ikonički znak koji se nalazi na poziciji koja je najdirektnije vezana za lice onoga koji je nosi, moći ćemo da se složimo, nadam se, da je kravata (kombinovano sa košuljom) jedan od najmoćnijih sredstava vizuelne komunikacije odećom… i da baš zato istovremeno predstavlja koru od banane na koju se najčešće okliznemo.

Predpostavljem da nema ništa patetičnije od muškarca koji na sebe prikači kravatu sa logoom ili karakterističnim dezenom nekog od must have luxury brend (pandan su ženske torbe dekorisane na isti način…). Zašto? Pre svega, jer deo svog autoriteta na ovaj način delegirate brendu za kojim ste posegli. Drugo, ako već niste fashionist-a, odnosno neko ko se kreće profesionalno kroz modu, posezanje za brendom na ovaj način čini od vas taštog i plitkog konzumenta umesto nekog ko se intiligentno i sa stavom poigrava elementima stila.

Najgore je ako zauzimate nekakvu lidersku poziciju u zajednici – modni detalj kao što je kravata izabran po ovom principu predstavlja tako očiglednu promociju neke druge sredine da će od vas načiniti lažnjaka, jedan na jedan.

E sad, najčešće iz straha da ne ulete u neku od ovakvih grešaka, veliki dečaci koji bi strašno želeli da budu shvaćeni ozbiljno, posežu za drugom krajnošću, a to su jednobojne kravate u sledećim bojama: crveno (liderska boja !?), plavo (vizionarska !?!) ili nekim od uspavljujućih dezena (npr sivo-plave pruge – optimizam?!). Elem, klišei se i nazivaju klišeima zato što se izližu i postanu opšte mesto… U izboru kravate mora se imati mnogo toga u vidu – od tena i opšte „kolorističke“ šeme nosioca, pa do položaja koji zauzima na hijerarhijskoj lestvici organizacije u kojoj je, pa sve do poruke u kojoj može da pokuša da sublimiše kako svoj karakter tako i ambicije. Sada izgleda mnogo kompleksnije zar ne?

A možda najgora stvar koju možete postići neadekvatnim izborom kravate je arogantni i nadmoćni stav u odnosu na one sa kojima komunicirate, stav koji se smatra jednim od dva najneučtivija u bon tonu govora odeće (drugi je da se sami nadjete u situaciji da sagovornik svojom odećom vas gleda „sa visoka…“).