Nemoguće ih je pratiti

Koga su prethodne reči asocirale na izjavu o tragično okončanom kućnom pritvoru – nije bez neke. Međutim, ovde neće biti reči ni o psihološkom profilu pokojnog pritvorenika, čak ni o teško odbranjivoj besmislenosti nošenja sprave kojom se kontroliše samo boravak pritvorenog u stanu, a da ne postoji zabrana da se isti napusti. Ovo je još jedna isprovocirana priča o odgovornosti za javno izgovorenu reč, pre svega među onima koji predstavljaju lice države i njenih institucija.

            Načelnica odeljenja za tretman i alternativne sankcije imala je ovih dana prilično težak zadatak da objasni kako se dogodilo da pritvorenik izvrši samoubistvo  van kuće. Za većinu nas laika, pojmovi „kućnog pritvora“ i „elektronskog nadzora“ jesu novine i sasvim je moguće da ne poznajemo  nijanse, mogućnosti, razlike u vrsti i tretmanu. Sa druge strane – a zašto bismo i morali da ih znamo? Ono što je meni zanimljivo i što ovu priču svrstava u korpus teza o javnom nastupu nisu ni sudske odluke, ni priroda sankcija, već način na koji se nešto objašnjava javnosti.

            Mada ni u jednom prilogu nismo čuli konkretno pitanje, odgovor načelnice  jasno je ukazivao da ima potrebu da odbrani svoju službu, više nego da objasni kako  ona funkcioniše. Sindrom „putera na glavi“ , očituje se u izboru reči, obajašnjenjima šta bi se moglo, da postoje uslovi, a ovako nije moguće i šta je samo moguće.

            „On nije imao nikako definisanu zabranu napuštanja stana, tako da, praktično – da mi imamo sistem GPS, mi bismo mogli kao Uprava da kontrolišemo njegovo kretanje po gradu. Ali, pošto mi nemamo taj sistem, onda, jednostavno, mi kontrolišemo samo da li okrivljeni ili osuđeni, kome je određena mera elektronskog nadzora, mi možemo da kontrolišemo samo da li on boravi u stanu u kome treba i mora da boravi.“  (arhiva na sajtu RTS)

            Ovo je precizni prepis izjave iz priloga koji je snimio RTS i koji je emitovan u svim informativnim emisijama. Traje tačno 25 sekundi, što je prosečno vreme za jednu kratku izjavu. Vrlo je moguće, čak verovatno, da je načelnica dala i više odgovora i podrobnije objasnila,  moguće je i da je u montaži izabran segment koji je najpribližniji trajanjem, a ne sadržinom potrebama priloga, ali baš je to ono o čemu neprekidno govorimo. Kratka izjava, u najboljem slučaju traje 20 do 30 sekundi i to je sav prostor koji imate!

Sem što je, na žalost, odličan primer kako je teško pravilno iskoristiti datih 25 sekundi, ova izjava može da posluži i kao nastavno sredstvo za krizni PR. Ne brani se – informiši, glasi jedno od svetih pravila kriznog komuniciranja. Koristi afirmativni govor – šta mi radimo, a ne šta ne možemo da radimo,  kaži šta je nečija obaveza, a ne šta nije. (Toj priči o afirmativnom govoru, obećavam, posvetićemo se posebno. Vrlo je „trendi“ i zaista „radi“.) 

            Daleko od toga da je ovo kritika jednog nastupa, najdalje od želje da se kritikuje jedna osoba. Ovo je, zapravo, veoma verna ilustracija tvrdnje da javna uprava, državne institucije i funkcioneri i dalje veoma malo polažu na veštinu komunikacije i medijskog pojavljivanja.  I nije u pitanju ni tečnost, ni tačnost, već, pre svega, kredibilitet koji ostaje posle izrečenog. Neko je zadužen za elektronski nadzor, ali nema GPS (koji, uzgred, ima svaki pristojni mobilni telefon), pa tako ne može da prati kretanje pritvorenika van stana u kojem pritvorenik i nema obavezu da boravi. Prihvatam i problem sa ličnom inteligencijom, ali rekla bih, da nije samo do mene.

            Ne mogu da kažem da će mi biti lakše ako se još neko od vas slično oseća. Zapravo, biće mi teže, jer, evo, celu deceniju idemo i pričamo da je komunikacija sa građanima odgovornost, a javni nastup veština. Ni jedno ni drugo se ne stiče ni rođenjem, ni postavljenjem. Ne treba da bude sramota visoko pozicionirane pravnike, lekare, inženjere da kažu da bi nešto, i posle završenih škola i visoke ekspertize, trebalo da uče. Naprotiv, to osećanje potrebe usavršavanja, pogotovu u oblastima koje si nisu izučavale kroz školu – jeste vrlina. Po pravilu, poseduju je  najbolji.