O prvom prajmariju u Srbiji

U jeku prajmari i kokus sezone u SAD, dakle unutarstranačkih izbora u Republikanskoj stranci (naravno i u Demokratskoj, ali u njima nema ama baš nikave neizvesnosti u pogledu ishoda, pa samim ne privlače pažnju), vest da je Demokratska stranka u Bačkoj Palanci održala  „prajmari“, s ciljem da građani izaberu kandidate za predstojeće lokalne i pokrajinske izbore, mogla bi da zazvuči kao čist pomodarski krik. Ipak, nije, kako tvrdi poverenik DS za tu opštinu, Miloš Gagić. Kao neko ko pomno prati unutarstranačke izbore u SAD, posve je prirodno da sam zbog odluke opštinskog odbora DS u Bačkoj Palanci, koji je, inače, bez presedana, da primeni formu koja je tipična za američki politički sistem, zatražio detalje od Miloša Gagića.

Otkud prajmari u Bačkoj Palanci? Gagić me je uveravao da pri predlaganju ideje da građani biraju kandidate, nijednog trenutka nije imao SAD na umu: njega je, priznaje, vodila ideja da za kandidate koji će uću u izbornu bitku odgovornost ponesu i sami građani, a ne samo rukovodstvo stranke. Biće potpuno nesvesno, Gagić se poveo  motivom koji je pre stotinak godina i etablirao praksu održavanja prajmarija u SAD: da se pravo na kandidovanje za javne funkcije otrgne od samovolje partijskih establišmenata.

– Činjenica je da ljudi iz stranke dolaze na odgovorne funkcije zahvaljujući pre svega rejtingu u stranci, a niko pri tome ne zna kako se oni zapravo kotiraju među biračima. Ovim smo hteli da i to proverimo, kaže Gagić uz napomenu da se o prajmari modelu „već neko vreme priča u DS“. (Istina, pre četiri godine nešto nalik ovome pokušano je u Beogradu, ali je glasanje trajalo više dana.)

Pravila, upis birača i kampanja:  

– po donošenju odluke na nivou lokalne organizacije, a uz podršku Pokrajinskog odbora DS, izrađen je Pravilnik o izborima;

– pravo glasa na izborima imali su SVI građani sa biračkim pravom na teritoriji opštine Bačka Palanka (prema Gagićevim rečima, to pravo ima oko 42000 građana), koji su se prethodno prijavili za glasanje. Po ovakvom rešenju, BP prajmari spada u kategoriju „open primary“;

– građani su se za glasanje mogli prijaviti putem interneta , potpisom podške kandidatu ili upisom u birački spisak (Gagić: Svuda je bilo naglašeno da će se podaci o biračima koristiti samo u svrhu ovih izbora.);

– prijava za glasanje počela je 20. januara i trajala je do 23. februara;

– pravo kandidovanja imao je svaki član Demokratske stranke, bez ozbira na staž u stranci;

– za kandidaturu za odbornika bilo je potrebno sakupiti 50 potpisa podrške; za prvo mesto na listi (kandidat za predsednika opštine) 1000 potpisa, koliko se tražilo i za kandidaturu za pokrajinskog poslanika (po večinskom sistemu);

– prijavilo se 62 kandidata za odbornike (lokalni parlament ima 42 mesta), od čega je 59 kandidatura bilo validno; za predsednika opštine pristigla je samo jedna kandidatura, dok  se za mesto pokrajinskog poslanika kandidovalo troje (jedan kandidat se povukao pred izbore). Među kandidatima je, prema Gagićevim rečima, bio veći broj onih koji do sada nisu obavljali nijednu javnu funkciju.

– kampanju kandidata koordiniralo je jedinstveno telo na nivou lokalne organizacije DS. U kampanji je korišćeno slanje smsova, dok su kandidati za predsednika opštine, odnosno za Skupštinu Vojvodine bili predstavljeni na press konferencijama. Planirani skupovi na kojima bi bili predstavljeni kandidati za odbornike nisu održani zbog snega.

preuzeto sa b92.net

Izborni dan:

– izbori su održani 26. februara, u periodu od 7 do 20 časova;

– glasanje je organizovano na 12 biračkih mesta u opštini Bačka Palanka, a odvijalo se u prostorijama DS ili u mesnim zajednicama;

– oni koji su se za glasanje prijavili putem interneta, glasali su uz pomoć posebne šifre;

– od 5285 upisanih birača, glasalo je njih oko 2865 (za glasanje putem interneta prijavilo se 1020 građana, a glasalo je njih 653);

Epilog:

– rezultati prajmarija saopšteni su na press konferenciji, 29.2;

– čedrdesetdvoje kandidata koji su dobili najviše glasova na izborima 23. februara biće kanidati za odbornike Demokratske stranke na lokalnim izborima;

– naknadna intervencija podrazumeva tek utvrđivanje redosleda, u skladu sa zakonskom odredbom o zastupljenosti žena na izbornim listama (kampanja „Stvarnih 30 odsto”), i stranačkom odlukom o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

– izabran je kandidat za predsednika opštine (Aleksandar Borković), kao i kandidat za pokrajinskog poslanika u izbornoj jedinici Bačka Palanka (Branimir Kuzmančev);

– građanima je omogućen svakodnevni uvid u spisak izabranih kandidata za sve funkcije;

Zaključak:

Organizatori prajmarija u Bačkoj Palanci  kažu da je za prve izbore ovakve vrste u Srbiji odziv građana savim zadovoljavajući, a on istovremeno upućuje na zaključak da su građani spremni da preuzmu odgovornost za izbor kandidata za javne funkcije.

Gagić mi je rekao da postoji interesovanje za organizovanjem prajmarija u još nekim lokalnim odborima, ali ukazuje na problem koji bi mogao da se javi u tim pokušajima. Naime, u Bačkoj Palanci se zahvaljujući veoma aktivnom Formu žena prijavio zavidan  broj kandidatkinja (i, uzgred, ostvarili su veoma dobre izborne rezultate), kao i kandidata iz redova nacionalnih manjina, pa nije bilo problema sa poštovanjem zakonska odredba (o zastupljenosti žena na izbornoj listi) i stranačka odluka (o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina). Da li bi u sredinama gde žene ili pripadnici nacionalnih manjina nisu previše politički aktivni, pita se Gagić, prajmari uopšte i bio smislen, ukoliko volja birača ne bi do kraja mogla biti poštovana?