Pravila igre

Predizborna kampanja se zahuktava, deljenje letaka je uveliko počelo,  Sarkozi će večeras zvanično objaviti kandidaturu, a stručnjaci već uveliko analiziraju njegovu strategiju predizborne kampanje.

Za kandidatkinju Marin Le Pen i dalje je neizvesno da li će moći da podnese zvaničnu kandidaturu, s obzirom da je potrebno prikupiti 500 potpisa već izabranih lica (skupštinskih poslanika i senatora, gradonačelnika, poslanika Evropskog parlamenta izabranih u Francuskoj, predsednika francuske Polinezije  i premijera Nove Kaledonije, poslanika skupštine Korzike, francuske Polinezije, kongresa i lokalnih skupština Nove Kaledonije, teritorijalne skupštine Valis i Futuna i brojnih drugih lokalnih odbornika u komplikovanom decentralizovanom francuskom uređenju). „Les parrainages“ izabranih lica moraju doći iz 30 različitih departmana ili prekomorskih teritorija, a samo jedna desetina potpisa istog kandidata sme dolaziti iz istog departmana ili iste prekomorske teritorije kako bi se izbeglo da možete podneti kandidaturu ako imate podršku samo određene administrativne celine. Najveću prepreku pružanju potpisa Marin Le Pen predstavlja obaveza javnosti ovih potpisa. Sistem uspostavljen da bi se izbegle „fantomske“ kandidature, ili kandidature ličnosti koji ulaze u predsedničku trku iz „sumnjivih“ razloga, predstavlja jedno od kontroverznih pitanja francuskog izbornog sistema. Najviše protiv imaju kandidati koji imaju poteškoća da obezbede dovoljan broj potpisa podrške, a to su uglavnom kandidati ekstremne desnice. Front National (Nacionalni front), politička partija Marin Le Pen, naime ima mali broj izabranih lica ali, bez obzira na visoku podršku birača u anonimnim izbornim istraživanjima, i dalje postoji stigma javnosti pri pružanju podrške ekstremnoj desnici. Posebno za aktivne političare. Javnost potpisa sprečava veliki broj ljudi da pruže podršku kandidatkinji koja otvoreno zagovara, između ostalog, ukidanje socijalnih i drugih prava Francuzima kojima su roditelji imigranti. No, ukoliko uspete da ipak obezbedite dovoljan broj potpisa, uživate sva građanska i politička prava i imate više od 18 godina (od aprila 2011. godine – do ove skorašnje izborne reforme, bilo je neophodno imati više od 23 godine), možete ući u predizbornu predsedničku trku. Možemo o tome raspravljati, ali ovakav sistem ipak sprečava da se Marijani Rističevići i ostali „ogrebu“ o državni budžet ili operu pare „verujućih anonimnih donatora“ i troše ne samo građanske pare, već i vreme i živce, bez realnog političkog uporišta.

slika preuzeta sa http://artinfo.ba

A koja su to finansijska pravila igre u Francuskoj? Finansiranje (predsedničkih) predizbornih kampanja je pitanje kome je posvećeno dosta pažnje i prepoznato kao neophodno pitanje za precizno zakonsko regulisanje.  S obzirom da nijedno društvo nije imuno na korupciju, Francuska je niz godina usavršavala i menjala zakonska rešenja.

Najpre, izborni zakon ustanovljava zabranu finansiranja kampanja od strane pravnih lica. Pravna lica imaju apsolutnu zabranu da na bilo koji način finansijski podrže kampanju određenog kandidatata, bilo kroz direktnu finansijske priloge bilo kroz pružanje poklona ili besplatnih usluga. Svaka usluga pružena ili prodati proizvod od strane pravnih lica mora biti naplaćen za regularnu tržišnu cenu. Ovo pravilo uključuje lokalne samouprave. Jedini izuzetak, logični, jesu političke partije ili njihove lokalne podružnice. Da li bi naše političke partije mogle da finansiraju predizborne kampanje da se sve usluge ne „prebijaju“ pa posle odražavaju na procese privatizacije i zapošljavanja „činilaca usluga“?

Što se tiče poklona fizičkih lica, sve donacije preko 50 evra se moraju dati čekom ili virmanom, radi praćenja finansijskih transakcija. Sve zajedno, sve donacije u gotovini ne smeju preći iznos od 20% ukupnog dozvoljenog iznosa finansiranja jedne kampanje.

Troškovi kampanja su ograničeni određenim uslovima da bi se smatrali legalnim: troškovi moraju biti ostvareni na teritoriji na kojoj se održavaju izbori, najviše godinu dana pred održavanje izbora ukoliko su izbori predviđeni (za redovne se prihvata zakonsko pravilo ili tri meseca unapred od vanrednih izbora). Svi troškovi načinjeni nakon dana održavanja izbora se ne mogu uračunati u troškove kampanje. „Autor“ troškova mora biti kandidat. Što se tiče legalnosti same namene troškova, sudija može procenjivati od slučaja do slučaja, ali se svakako smatra da moraju biti u vezi sa promocijom kandidata: kupovina materijala, troškovi vozila i transporta, plate i socijalni doprinosi za zaposlene u timu, kupovina usluga, troškovi eksperata itd.

http://francoishollande.fr/

Svi izbori imaju određeni limit maksimalno potrošenih finansijskih sredstava u ime kampanje, koji se utvrđuje od vrste izbora kao i broja stanovnika – određeni broj evra po glavi stanovnika, naravno korigovan u skladu s inflacionim kretanjima. Detaljna pravna regulacija finansiranja predizbornih kampanja ima za cilj fundamentalni demokratski princip : jednake šanse svih aktera izborne bitke. U tom cilju, država refundira deo troškova. S obzirom na trenutnu finansijsku krizu, maksimum troškova potrošenih namenski za kampanju je zaleđen, a procenat refundiranih troškova umanjen.

U prvom krugu, svi kandidati, bez obzira na ostvareni rezultat, primaju refundaciju troškova dok kandidati koji su ostvarili preko 5% izbrojanih glasova, imaju pravo na refundaciju od 47,5% od maksimalnog iznosa koji može biti potrošen na troškove kampanje. Istovremeno, postoje određeni troškovi koje obavezno padaju na teret države – štampanje, transport i lepljenje zvaničnih plakata (čije su dimenzije i propozicije dizajna takođe precizno regulisani).

O pravilnoj implementaciji gore navedenih pravila bavi se posebna komisija, Nacionalna komisija za budžete kampanje. Komisija se posebno bavi slučajevima kada su kandidati probili zakonski dozvoljeni plafon kampanjskog budžeta, kao i ukoliko nisu dostavili knjigovodstvene izveštaje. Zakon precizno i utvrđuje odgovorno lice, računovođu, koji se brine o računima i budžetu kampanje. Utvrđeni su načini na koje mora biti imenovano, zabrana sukoba interesa, itd. O pravilnostima najvećeg broja zakonske regulative vezane za predsedničke izbore vodi računa Ustavni savet (specifičnost francuskog ustavnog uređenja – ekvivalent našem Ustavnom sudu).

Na kraju, zvanične kandidature se mogu podneti do 37 dana pre datuma održavanja prvog kruga predsedničkih izbora odnosno 22. aprila 2012. godine. Na tačno 75 dana od izbora, igra se zaoštrava, a u sledećem postu ćemo vam dati pregled ko je sve najavio podnošenje kandidature. A iako možda previše pravnički, ovaj kratak uvid u pravila izborne igre u Francuskoj možda inspiriše i domaće zakonodavce ili, još gore, političke partije da se zapitaju koliko je ta predizborna utakmica u Srbiji zaista demokratska.