Šta nije u redu sa “pilotkinja”?
U poslednje vreme često na društvenim medijima vidim novi krug zgražavanja nad upotrebom imenica kojima se označavaju zanimanja i funkcije u ženskom rodu. Kao, nije jasno čemu to služi, rogobatno je, nije u duhu jezika i sl. To me podseća na ograđivanje od feminizma, od obeležavanja 8. marta i guranje priče da je borba za ženska prava prevaziđena i uopšte nije kul (dok sa druge strane svaki dan slušamo o diskriminaciji prilikom zapošljavanja, nasilju nad ženama, nejednakim zaradama…).
Poslednje od takvih u nizu na ovu temu me je i isprovociralo da se probudim iz blogerskog sna i, uz pomoć drage Tamarice, napišem ovaj post. Reč je o blogu Aljoše Milenkovića, koji je Snežana podelila na svom profilu.
Dok sam ovo pisala, tu se razvila poprilična diskusija koja me je podsticala da nastavim.
Počela bih od toga da upotreba rodno senzitivniog jezika nije samo stvar jezika i pravopisa, več itekako politike i preraspodele moći u društvu i položaja koji žena zauzima i/ili koji joj je namenjen. Važan segment borbe za ženska prava je i jezik. Evo kako je to lepo Nikola obrazložio u diskusiji.
Nije pitanje odakle nama te reči i da li one postoje u važećem pravopisu, već zašto se ne koriste i zašto nisu zvanično prihvaćene? Ako žene danas obavljaju određena zanimanja (koja u prošlosti možda i nisu obavljale), zašto nazivi ne postoje u ženskom rodu ili zašto mislite da ne treba da postoje? Nije u redu obraćati se ženama u muškom rodu, zar ne? Ne radimo obrnuto. Setite se samo, tokom svog školovanja se nikada ženi koja nas nečemu uči nismo obratili sa učitelju ili profesore, već sa učiteljice ili profesorka. Niko se ne buni kada se kuvarici obratimo u ženskom rodu. Niti radimo obrnuto, već najnormalnije za muškarca koji kuva kažemo da je kuvar (isto kao sa učiteljem, vaspitačem…). Verujemo da bi većini muškaraca bilo, u najmanju ruku, iznenađujuće i neprimereno a možda čak i uvredljivo, kada bi im se bilo ko obratio u ženskom rodu, iz jednog prostog razloga što je to netačno. Zašto bi sa pozicije žene stvari stajale drugačije? Iskreno, ne razumem žene za koje je ženski rod uvredljiv.
Problem nastaje kod zanimanja koja su tradicionalno ženama bila nedostupna, pozicijama koje nose određenu moć, ali i nekima gde postoji stereotip da ih žene ne rade. Rodna ravnopravnost podrazumeva jednake mogućnosti za zapošljavanje na svim pozicijama, da pol nije presudan već stručnost i kvalifikacije. U tom kontekstu, ako ja imam znanja i veštine da popravljam kola, zašto ne bih bila auto-mehaničarka (ili predsednica, ministarka, kapetanica, policajka, inženjerka…).
Slažem se da neka rešenja nisu najsrećnija, ali nisu nepravilna. Jezik je živa stvar i mora da prati razvoj društva, i vremenom i upotrebom ćemo već doći i do nekih možda boljih rešenja. Problem je i što nismo navikli na te reči, pa nam zvuče rogobatno. Zanimljivo je da su se u Vesniku SPC iz 19. veka upotrebljavale imenice funkcija u ženskom rodu: predsednica, članica, upraviteljka, delovotkinja i sl. U 19. veku!!! Problem je što zaduženi za pravopis ni ove termine, kao ni mnoge druge (npr. iz IT oblasti) nisu ozvaničili. Činjenica je da je srpski jezik rodno senzitivan jezik, tj. da pruža mogućnosti ispravnog korišćenja i obraćanja.
Nažalost, neće (bar ne trenutno) upotreba rodno senzitivnog jezika dovesti do toga da smanjimo nasilje nad ženama ili diskriminaciju prilikom zapošljavanja, ali će vremenom dovesti do promene shvatanja o položaju žene u društvu. Između ostalog, mogla bi da pomogne da neke nove devojčice požele da pilotiraju avionom ili predsedavaju državom, a ne samo da friziraju i neguju.
Za kraj preporuka za čitanje, Svenka Savić – Rod i jezik.
Komentari
Evo još jednog linka za knjigu profesorke Svenke Savić, ovaj prethodni kod mene nešto koči https://www.dropbox.com/s/58fyp4zwrhmlqs0/12.Rod%20i%20jezik.pdf
Drevna je istina da – “zgražavanje uvek zaglupljuje” 🙂 to je jedna zdrava, dobra poruka svakome ko se “zgrozi” na “ruženje srpskom jezika, na silovanje rogobatnim oblicima reči” za ženska zanimanja. Argumentacija je obavezno “to ne pomaže ženskoj ravnopravnosti, žene same neće da ih se zove rogobatno, to je izmišljotina koja nema naučno opredeljenje, pomodarstvo, …”. I sve tako, zgroženi su “uništavanjem dragocenih pravila našeg jezika” od kojih je jedno da se imenice slažu po rodu, broju i padežu i da su nastavci za zanimanja u ženskom rodu – ravnoprava i na izbor onome ko ih izgovara. Ali mene neopisivo vesele ovakvi tekstovi, stvarno. Naročito kad spomenu “narodna poslanica”, pa kažu “eh, to je drugo, to se primilo” :))) Naravno da se “primilo”, da nema žena u skupštini ne bi se ni primilo 🙂 I Marija Mutić se setila anegdote iz saziva NSRS 2004 -2007. Ministar za životnu sredinu je bio Aleksandar Popović (inače bio baš dobar, kao opoziciji bilo je zadovoljstvo sarađivati s njim) i ja podnesem veliki broj amandmana na predlog zakona i dobijem izveštaj u kome je nebrojeno puta pisalo “Gordana Čomić je podneo …”, pa sam tokom govora rekla “Ako sam ja, Gordana Čomić, podneo amandman, onda Ministar Aleksandar Popović nije prihvatila, a premijer Koštunica je odbila moj amandman”. Mislim – ako je već svejedno :)) Niko se nije zgrozio, bilo smeha, razumeli smo se. Sprdanej i ruganje za imenicama za zanimanja u ženskom rodu otkriva o onima koji se rugaju i zgražavaju mnogo više nego što oni misle. Posebno što uvek ženski rod, umesto za zanimanja, pokupavaju da napišu i za druge imenice poput “kukavica” i slično. Niko ne treba ikoga da tera da izgovara ili piše imenice za ženska zanimanja, ali isto tako niko ne sme niti može da zabrani onima koji razumeju pravila jezika – da ih upotrebljavaju izgovarajući reči za ženska zanimanja sve dok se “ne prime” kao što je to bio slučaj sa “narodna psolanica” ili “ministarka” ili – “guvernerka” … tamo gde su žene tamo su i reči koje im, ženskim rodom imenuje zanimanja. Ko hoće. Ko neće – molim lepo, neka se zgražava, od toga mu niukakvog dobra neće biti.
I izvinjavam se za sve slovne greške u prethodnom komentaru, ja sam jako ćorava žena i s velikim teškoćama pišem u ovakvom formatu, pa nisam bila dovoljno pažljiva i temeljita da uvidim i ispravim slovne greške
Hehehe, secam se predavanja profesorke Svenke Savic i recenice – Sada svaka nadjite svoju parku. 🙂 Kraljica! 🙂
Meni se više dopada pilotica nego pilotkinja, sociologica nego sociološkinja, kao što mi se više dopada učiteljica nego učiteljkinja, kuvarica nego kuvarkinja, kraljica nego kraljevkinja …Mislim da dodavanje škinja, kinja, nja komplikuje izgovor i poružnjuje reči. Ali nastavak ica je nekako u deminutivu i ponosne žene ne žele da budu male feministice nego radije borbene feninistkinje. Možda i ovakvi nazivi sa ica suviše podsećaju na hrvat-ice a mi kao pravoverni nacionalisti više volimo da žene budu srb-kinje.) Negde izmedju je možda nastavak -ka mada u srpskom jeziku nije precizno da li je doktorka žena lekar ili doktorova torba ili trenerka instruktorka ili garderoba, da li je ministarka samo žena ministra. Zakasnela emancipacija je propustila da rezerviše ovaj nastavak i on se koristi da objasni predmet koji je od pomoći osobi nosiocu kao što se nažalost i ženama često dodeljuje ova uloga. Možda je nepremostivi problem u samom postojanju nastavka koji od standarda odvaja ženski rod. Ali od viška ne bi trebalo da nas boli glava. Možda da standardu ravnopravno dodamo nastavak za muški rod. Mislim da od žena i njihove hrabrosti da uvedu promene u jezik više zavisi kako će se izgovarati i koristiti reči. Ako žene imaju potrebu da koriste ove reči kako god da ih izgovaraju vremenom će se naći logika. A i pomoglo bi da muškarci ne ulivaju strah ženama koje koriste nazive u ženskom rodu stalnim podsmehivanjem i ponižavanjem kao uvod u još gore metode i tako drže ostatak žena u pokorstvu.
@Gordana Čomić Hvala na komentaru i dopuni posta. Stalno je neka reč “rogobatna” i nije zabeležena u pravopisu, ali to nije naš propust, već onih koji treba da brinu o reformi i dopuni pravopisa
@Ljiljana Da, zahvaljujući profesorki Savić smo ipak i napredovali, ali nas čeka još mnogo posla 🙂
@zvezdan Hvala Zvezdane na komentaru i predlozima. Slažem se da negde lepše zvuči sa nastavkom -ica, mada to verovatno zavisi od osobe do osobe. Volela bih da istitucija koja je nadležna za pravopis i reformu jezika kaže koji je adekvatan nastavak za građenje reči u ženskom rodu, pa da to svi primenjujemo :). A što se tiče dvojnog značenja reči, pa imamo puno primera i kod nas, a i u ostalim jezicima nije tako retko. Valjda ćemo izaći sa time na kraj, pošto se to uvek provlači kao argument protiv nekih reči u ženskom rodu.
RODNA RAVNOPRAVNOST:
Ako je neka žena idiot, moram da joj dodam kinja.
Ako sam ja budala, moram da odzmem a.
Pa njoj se dodaje četiri slova bre, a meni jedno čak oduzima!
NEMA RAVNOPRAVNOSTI!
Slazem se, Marija, i cudim se (iznova i iznova) nedostatku kritickog razmisljanja kod ljudi.
Za one kojima i dalje nije jasna ova prica – poenta je povecanje vidljivosti zena u onim profesijama koje su (kako je Marija pomenula) tradicionalno bile nedostupne zenama. Nepostojanje vidljivosti zena moze da vodi ka izbegavanju tih profesija od strane zena, da bude demotivisuce itd. Sa druge strane, (u vezi sa komentarima da zene imaju vecih problema od naziva zanimanja) – problemi se ne mogu resiti ako nema podignute svesti o problemima! Oni sto slepo osudjuju neku aktivnost, bolje da upotrebe makar gram mentalnog napora da prvo shvate razloge i cilj.
…I ne mora svako zanimanje da ima svoju formu u zenskom rodu, nego kako Svenka navodi (str 304), pored nastavka za rod moze da se koristi i izraz “zena” + profesija, ili da bude bez nastavka za imenice koje su dvorodne… http://www.zenskestudije.org.rs/01_o_nama/svenka_savic/textovi/njegosevi_dani_I.pdf (ovo je samo izvod iz knjige, lakse se otvara u browser-u)
poz:)
Sa rečju Pilotkinja je sve u redu ali treba li da koristimo “Pilotkinja” ili “Pilotica”? Ne treba izjednačavati odnos prema ženama sa korišćenjem jezika iz prostog razloga šo su to dva različita problema, a ne zato što jednog od njih nema. Dakle činjenica je da te reči nisu bile korišćene i zato one sada nisu u upotrebi. Da bi sada počele da se koriste treba prvo edukovati one koji će edukovati najmlađu generaciju i većinu populacije. Obzirom da je kriza svesti ovde tolika da se na RTS-u neretko promašuju i padeži, implementacija tih novih reči(jer nisu bile korišćene) će ići veoma teško.
Svrha jezika je da se sa nekim razumeš, a poštovanje i odnosi u društvu se rešavaju edukacijom, a jezik samo to prati. Krivo mi je što se ovakvim diskusijama kuca na pogrešna vrata i dižu tenzije bez nekog posebnog rezultata.
Dok sam živeo na engleskom govornom području, shvatio sam da ovi problemi ne postoje iz prostog razloga što je jezik drugačiji. I oni imaju dosta problema sa ravnopravnošću… Međutim kada neki muškarac idealizuje neki predmet(recimo kola) priča o tom predmetu u ženskom rodu(ili u rodu koji mu je drag). Čuo sam takođe tu vrstu personalizacije u svim pravcima.
Kada se zateknem u razgovoru, uvek biram reči prema načinu na koji mislim da će me neko najbolje razumeti i u Srpskom i na Engleskom, a ne prema tome kako ja mislim da treba to reći. Moja majka je bila vaspitačica u vrtiću(u narodu se to zove obdanište). Uprkos činjenici da se reč vaspitač koristila i ranije, pošto je deca nisu čula jer nije bilo vaspitača u našem vrtiću, moja vaspitačica Nikola nije bio manje omiljen među nama ali smo ga zvali tako jer je došao u poslednjoj godini pred polazak u školu…
Slazem se jedino sa Idiotkinja, kretenka, maloumnica…sve ostalo nosi ime gospodin i gospodja…gospodin ministar, gospodja ministar.
Mislim da je dobro dizajniran jezik u odnosu na svoje tri karakteristike, funkciju, konstrukciju i estetiku, važna alatka za uspeh političkog cilja za ostvarivanje veće vidljivosti žena u profesijama. Načini izražavanja koji zadovoljavaju samo funkciju ili koji nemaju efikasnu konstrukciju neće imati velikog uspeha van grupa organizovanih oko političkog cilja. Medijima se uz političku moć ili uz puno novca mogu nametnuti neka jezička rešenja u cilju ostvarivanja političkog cilja (u ovom slučaju vidljivost žena u profesijama) ali ako ta rešenja nisu dizajnerski uspešna neće se preliti u živi jezik. Uputstva pisana za medije (u kojima se i autorka više puta ogradjuje rečima “u nedostatku boljeg rešenja”) nisu savršen i prikladn alat da se artikuliše ljudska potreba za ravnopravnošću. Do nekog trajnijeg rešenja moramo i dalje da razgovaramo o jezičkom dizajnu bez obzira koliko bi argumente iz tih razgovora protivnici ravnopravnosti mogli da iskoriste.
@bojan Vaš komentar upravo potvrđuje tezu, za pogrdne nazive lako nađemo ženski rod, a problem je kod funkcija koje nose moć. Hvala na tome
Imaćemo problem sa pravilnim oblicima reči u ženskom rodu dokle god se time bave osobe koje su “senzitivne”, “taguju” u mozgu, odrednica za vreme je na kraju rečenice, a nastavci moraju da budu fiksirani.
Možda bi bilo bolje da pričamo o rodnoj osetljivosti jezika, o vezama reči i pojmova u našem umu, vreme stavimo gde mu je mesto, a nastavke odredimo u skladu sa lepotom jezika i lakoćom izgovora.
Господин Миленковић је све објаснио, ништа ја ту не бих додала, у путпуности се слажем и честитам му на тезама о ненаучној подлози наметаања родног осетљивог језика.Бранка Пејић,одборник и економиста!!!
“Problem nastaje kod zanimanja koja su tradicionalno ženama bila nedostupna” – nekada je i profesorsko zanimanje bilo nedostupno ženama pa sad ipak imamo izraze tipa profesorica, učiteljica, nastavnica, asistentkinja… Potrebno je vreme da se neko zanimanje kao takvo ustali u društvu pa će vremenom i naziv doći sam i zvučaće prirodnije. A da ne komentarišem to što “rodno senzitivno” izražavanje (iako su žene ženskog pola, a ne roda) uopšte ne utiče na ravnopravnost žena.
Ne bih voleo da budem pogrešno shvaćen, ali mislim da ovu stvar sa jezikom ne treba ”silovati”. Jezik je živa stvar i prilagođava se novonastalim situacijama. Najbolji primer je čitava gomila novih reči koje su posledica ulaska informatike u naš život. Za svog veka (58 godina), sreo sam mnogo dama na raznim poslovima. Neke od njih su te svoje poslove obavljale izvanredno (bolje od muških kolega) i nije im smetalo to kako im se profesija naziva. Ja bih, da se pitam (a ne pitam se), bacio akcenat na mnogo ozbiljniji problem. Imam utisak da neko laje na pogrešno drvo. Nije problem što žena nema odgovarajući naziv zanimanja. Problem je što poslodavac neće da je zaposli jer odmah računa: ”OVA će da se uda, pa da rađa decu, pa porodiljska odsustva, pa izlasci zbog dece…”. To je mnogo ozbiljniji problem nego sam naziv. Što kaže naš narod – zovi me i lončinom, samo me nemoj razbiti. To me podseća na priču iz davnih godina kada su se podoficiri u našoj vojsci digli i izborili se da se ne zovu podoficiri, nego mlađi oficiri. I možete zamisliti nekog trbatog zastavnika pred penzijom kao MLAĐEG oficira. Smešno. Imali su oni kasnije još jednu ”revoluciju”, pa su izboksovali da nose zvezdice na epoletama. Smetalo im, valjda, što ih je vojska zvala ”kpari”, zbog platnenih oznaka na epoletama. Mnogo bi bolje bilo da su se u oba slučaja izborili za veće plate, jer je sama zamena činova u tadašnjoj JNA koštala k’o svetog Petra kajgana. Nije da se zgražavam (da se ne bih zaglupljivao), samo da podsetim da se ceo region još uvek grohotom smeje novohrvatskom, pa ne bih voleo da se smeju i nama. U redu je to sa novim nazivima, ali nemojte po svaku cenu.