Šta nije u redu sa „pilotkinja“?

U poslednje vreme često na društvenim medijima vidim novi krug zgražavanja nad upotrebom imenica kojima se označavaju zanimanja i funkcije u ženskom rodu. Kao, nije jasno čemu to služi, rogobatno je, nije u duhu jezika i sl.  To me podseća na ograđivanje od feminizma, od obeležavanja 8. marta i guranje priče da je borba za ženska prava prevaziđena i uopšte nije kul (dok sa druge strane svaki dan slušamo o diskriminaciji prilikom zapošljavanja, nasilju nad ženama, nejednakim zaradama…).

Poslednje od takvih u nizu na ovu temu me je i isprovociralo da se probudim iz blogerskog sna i, uz pomoć drage Tamarice, napišem ovaj post. Reč je o blogu Aljoše Milenkovića, koji je Snežana podelila na svom profilu.

Dok sam ovo pisala, tu se razvila poprilična diskusija koja me je podsticala da nastavim.

Počela bih od toga da upotreba rodno senzitivniog jezika nije samo stvar jezika i pravopisa, več itekako politike i preraspodele moći u društvu i položaja koji žena zauzima i/ili koji joj je namenjen. Važan segment borbe za ženska prava je i jezik. Evo kako je to lepo Nikola obrazložio u diskusiji.

Nije pitanje odakle nama te reči i da li one postoje u važećem pravopisu,  već zašto se ne koriste i zašto nisu zvanično prihvaćene? Ako žene danas obavljaju određena zanimanja (koja u prošlosti možda i nisu obavljale), zašto nazivi ne postoje u ženskom rodu ili zašto mislite da ne treba da postoje? Nije u redu obraćati se ženama u muškom rodu, zar ne?  Ne radimo obrnuto. Setite se samo, tokom svog školovanja se nikada ženi koja nas nečemu uči nismo obratili sa učitelju ili profesore, već sa učiteljice ili profesorka. Niko se ne buni kada se kuvarici obratimo u ženskom rodu.  Niti radimo obrnuto, već najnormalnije za muškarca koji kuva kažemo da je kuvar (isto kao sa učiteljem, vaspitačem…). Verujemo da bi većini muškaraca bilo, u najmanju ruku, iznenađujuće i neprimereno a možda čak i uvredljivo, kada bi im se bilo ko obratio u ženskom rodu, iz jednog prostog razloga što je to netačno. Zašto bi sa pozicije žene stvari stajale drugačije? Iskreno, ne razumem žene za koje je ženski rod uvredljiv.

Problem nastaje kod zanimanja koja su tradicionalno ženama bila nedostupna, pozicijama koje nose određenu moć, ali i nekima gde postoji stereotip da ih žene ne rade.  Rodna ravnopravnost podrazumeva jednake mogućnosti za zapošljavanje na svim pozicijama, da pol nije presudan već stručnost i kvalifikacije. U tom kontekstu, ako ja imam znanja i veštine da popravljam kola, zašto ne bih bila auto-mehaničarka (ili predsednica, ministarka, kapetanica, policajka, inženjerka…).

Slažem se da neka rešenja nisu najsrećnija, ali nisu nepravilna. Jezik je živa stvar i mora da prati razvoj društva, i vremenom i upotrebom ćemo već doći i do nekih možda boljih rešenja. Problem je i što nismo navikli na te reči, pa nam zvuče rogobatno.  Zanimljivo je da su se u Vesniku SPC iz 19. veka upotrebljavale imenice funkcija u ženskom rodu: predsednica, članica, upraviteljka, delovotkinja i sl. U 19. veku!!! Problem je što zaduženi za pravopis ni ove termine, kao ni mnoge druge (npr. iz IT oblasti) nisu ozvaničili. Činjenica je da je srpski jezik rodno senzitivan jezik, tj. da pruža mogućnosti ispravnog  korišćenja i obraćanja.

Nažalost, neće (bar ne trenutno) upotreba rodno senzitivnog jezika dovesti do toga da smanjimo nasilje nad ženama ili diskriminaciju prilikom zapošljavanja, ali će vremenom dovesti do promene shvatanja o položaju žene u društvu. Između ostalog, mogla bi da pomogne da neke nove devojčice požele da pilotiraju avionom ili predsedavaju državom, a ne samo da friziraju i neguju.

Za kraj preporuka za čitanje, Svenka Savić – Rod i jezik.