Vroča jesen v Sloveniji

Za one koji se bave politikom, ili za one koji je samo prate jer utiče na njihov posao i život (dakle, svi sa naših prostora), biće ovo vruća izborna jesen. Prvo nas 6. novembra očekuju predsednički izbori u Americi, koji znaju biti važni zbog eventualnog (re)definisanja američke spoljne politike, a nedugo nakon toga, 11. novembra, Slovenke i Slovenci će birati svog predsednika za narednih pet godina.

Na blogu Centra modernih veština moći ćete da pratite kako teče kampanja u Sloveniji, čitaćete o predsedničkim kandidatima i kandidatkinjama, kako će ovi izbori uticati na ekonomiju i društvo… Ako vas bude zanimalo i nešto što u zapisima na blogu ne bude pokriveno, molim vas da to napišete u komentarima i daću sve od sebe da vam odgovorim na pitanje, razrešim dilemu, pronađem informaciju…

Pre nego što se pozabavimo kandidatkinjama i kandidatima, valjalo bi pogledati u kakvim se društveno-ekonomskim okolnostima odvija kampanja za predsednika/cu Slovenije.

Moguće je da će vam se ova priča učiniti vrlo poznatom, jer smo sve elemente i sami preživeli. Neki bi rekli da je Slovenija Balkanizovana (što u Sloveniji ima uglavnom negativnu konotaciju), ali i dalje verujem da su Slovenci politički pametniji od nas, i da postoje mehanizmi koji će sprečiti da se Balkanizacija do kraja sprovede.

Kritike upućene Vladi su brojne, i trenutno zauzimaju više medijskog prostora nego izbori za predsednika. Prema rezultatima ankete koje je u ponedeljak 10. septembra objavilo Delo, Vladu podržava samo 23,8% anketiranih, a 62,7% smatra da Vlada neće izdržati do kraja mandata (izabrana je u januaru 2012. godine).

Ovoliko nepoverenje Vladi može se opravdati time da se kriza u Sloveniji sve više oseća na svakom koraku, a da se čini da vlast nema strategiju za ublažavanje efekata krize, već se bavi ideološkim pitanjima, u čemu prednjači premijer Janez Janša.

Iako je u Evropskoj uniji, Slovenija je prilično zatvoreno i malo tržište, u kome se oseti i najmanji ekonomski potres. Prodrman aferama – rizičnim kreditima, dokapitalizacijama, prinudnim upravama, nemogućnošću naplate dugova (samo Nova ljubljanka banka i Nova kreditna banka Maribor imaju skoro 2,8 milijardi nezdravih zajmova) – bankarski sektor je obustavio davanje kredita privredi, i tako usporio poslovanje mnogih firmi u zemlji.

Vrlo uskoro se očekuje poskupljenje mlaka, hleba, ulja i mesa.

Verovatno ste i sami primetili da se s vremena na vreme u srpskim medijima Slovenija opisuje kao zemlja koja će, poput Španije ili Italije, uskoro zatražiti pomoć od EU i MMF-a. Na pitanje austrijskog lista Die Presse, da li bi Slovenija već u oktobru mogla biti nelikvidna, ministar finansija Janez Šušteršič nije dao direktan odogovor, ali je rekao da je vreme teško i da će Sloveniji do kraja godine trebati pola milijarde evra. Da li će tražiti pomoć, zavisi od uspeha reformi koje su planirane za jesen, tvrdi Šušteršič.

Sloveniju počinje da muči i sve slabiji položaj mladih i odliv mozgova. U razgovoru sa mladima sve češće se čuje da ozbiljno razmišljaju o odlasku iz zemlje jer im je teško da nađu posao. Poznat scenario? Na sreću po Sloveniju, još uvek je daleko od situacije sa mladima sa kojom smo upoznati u Srbiji.

Da se vratimo na predsedničke izbore. Zvaničan početak kampanje je 12. oktobar, mada i sada vidimo kampanjske radove na sve strane. Nisu svi kandidati, kojih ima devet, podjednako aktivni, ali vrlo uskoro možemo očekivati da se Borutu Pahoru i Danilu Tirku (koji su za sada najaktivniji) pridruže i drugi. Sve u skladu sa finansijama namenjenim za kampanju, idejama i naklonošću medija.

U mojim narednim javljanjima iz Slovenije bavićemo se detaljnije kandidatima i kandidatkinjama, elementima i tehnikama kampanje, predviđanjima rezultata, analizom medijskog izveštavanja i potencijalnim uticajem koji bi ovi izbori mogli imati na širi region.

P.S. Pošto u Srbiji retko imamo priliku da dođemo u dodir sa slovenačkom kulturom i jezikom, želela bih kroz ovu seriju blog zapisa, da vam bar malo približim neke zanimljive slovenačke projekte, kojih ima zaista dosta.

Rečima ne mogu opisati svoju fascinaciju duom Silence, koji čine Boris Benko i Primož Hladnik, zato vam samo preporučujem da se prepustite njihovoj muzici i fantastičnom vokalu.