Dijalog za bolju prevenciju požara na otvorenom

U ponedeljak, 27. aprila, u Maloj sali Regionalne privredne komore u Kraljevu održan je okrugli sto na kojem su predstavljeni rezultati istraživanja o prevenciji požara na otvorenom. Događaj je okupio predstavnike dobrovoljnih vatrogasnih društava, civilne zaštite, obrazovnih institucija, organizacija civilnog društva i javnih komunalnih preduzeća.

Dijalog

Skup je otvorio prostor za direktan dijalog između lokalnih aktera i razmenu iskustava sa terena. Predstavljeni nalazi ukazali su na to da Kraljevo ima određene prednosti u odnosu na druge lokalne samouprave, pre svega kroz usvojen Plan zaštite šuma od požara, razvijenu mrežu dobrovoljnih vatrogasnih društava i primenu savremenih tehnologija za rano otkrivanje požara u okviru vizitorskog centra na području Studenice. Posebno je istaknuta i uloga ženskih sekcija u okviru DVD kao primer dobre prakse uključivanja zajednice.

Ipak, podaci iz istraživanja javnog mnjenja ukazuju na ozbiljne izazove. Čak 66% građana smatra da su ljudski faktor i nemar glavni uzrok požara na otvorenom, dok 64% navodi da nije upoznato sa merama koje lokalna samouprava sprovodi u oblasti prevencije. Istovremeno, 67% ispitanika zalaže se za strožije kažnjavanje, ali praksa pokazuje da se zabrana paljenja biljnih ostataka i dalje često krši. Dodatno, 40% građana smatra da propisi postoje, ali da se nedovoljno primenjuju.

Učesnice i učesnici okruglog stola

Šta možemo poboljšati?

Učesnici okruglog stola saglasili su se da postoji prostor za unapređenje sistema. Među prioritetima izdvajaju se usvajanje i primena svih pripremljenih planskih dokumenata, unapređenje saradnje sa Elektroprivredom Srbije i JP „Srbijašume“, kao i potreba za sistematičnijim prikupljanjem i javnim predstavljanjem podataka o požarima, čiji se broj u Kraljevu procenjuje između 300 i 500 godišnje. Takođe je naglašena važnost završetka infrastrukturnih projekata poput višenamenske hidroakumulacije na Žičkoj reci.

Poseban deo diskusije bio je posvećen preporukama Ujedinjenih nacija koje ukazuju na potrebu integrisanog pristupa upravljanju požarima, većeg ulaganja u prevenciju, jačanja kapaciteta lokalnih zajednica i unapređenja bezbednosti vatrogasaca. Klimatske promene su prepoznate kao faktor koji dodatno komplikuje upravljanje rizicima i zahteva prilagođavanje postojećih politika.

Diskusija koja je usledila otvorila je niz važnih pitanja iz prakse. Učesnici su ukazali na nedovoljnu zastupljenost prevencije u planskim dokumentima, neusklađenost propisa sa realnim stanjem na terenu, kao i izazove u funkcionisanju lokalnih štabova za vanredne situacije. Istaknuta je potreba za većim uključivanjem privatnog sektora, posebno drvne industrije, kao i za razvojem sistema koji će omogućiti korišćenje biljnih ostataka kao resursa (bio masa), umesto njihovog spaljivanja.

Naglašena je i uloga kontinuiranog obrazovanja i lokalnih inicijativa na prevenciji požara na otvorenom. Od školskih programa i vatrogasnih sekcija u školama do promocije kompostiranja i održivog upravljanja biomasom. Kao ključna poruka izdvojilo se pitanje: šta svako od nas može da uradi da spreči požar?

Privredna komora – mala sala

Zaključci

Zaključci skupa su veoma jasani. Prevencija mora biti sistemska, a saradnja mora biti stalna. Posebno se mora obratiti pažnja da zajednica bude uključena.

Unapređenje sistema prevencije požara na otvorenom u Kraljevu zahteva integrisan pristup koji podrazumeva kompletiranje strateškog okvira, jačanje međuinstitucionalne saradnje, razvoj infrastrukture, kontinuirano informisanje građana i uvođenje savremenih tehnologija.

Zato 🔥 ne pali vatru 🌳 već čuvaj prirodu.

Okrugli sto predstavlja deo aktivnosti u okviru projekta “Ne pali vatru” koji se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung).

Projekat EU resurs centra je podržan od strane Delegacije Evropske unije u Srbiji i realizuje se u periodu od 2023. do 2026. godine.