Još jedna nedelja u Školici

Javni nastup, 04. novembar 2013.:

U ponedeljak 05.11.2013.  tema časa je bila “Klackalica moći između istoka i zapada”. Pod istokom se podrazumevalo: Rusija, Kina, Indija i Kazahstan, a pod zapadom SAD i Evropa. Parametri koje smo  upoređivali su bili  ljudi, resursi, tehnologija i vojna moc. Kroz našu analizu trebali smo da odgovorimo na sledeća pitanja: na čiju stranu će prevagnuti klackalica i da li je Evropa samo muzej za razgledanje ili ima neku moć, sta je sa Brazilom (nova sila)? Ocena predavača su svi polaznici korektno spremili svoje nastupe i komentari  su bili uglavnom pozitivni.

(Polaznik modula “Javni nastup”, Ognjen Stanković)

Politička komunikacija, 05. novembar 2013.:

Na sedmom po redu predavanju u okviru modula Politička komunikacija polaznici su mogli da se susretnu sa temom medija i odnosa medija sa organizacijama i pojedincima. Predavanje je održala Nataša Ristić. Na samom početku dat je akcenat na definiciju medija. Ukazano nam je na to da je danas veoma teško formirati kritičko mišljenje u izobilju identičnih informacija koje su plasirane. Ono čega smo svi svesni jeste da su elektronski mediji sve prisutniji ali uprkos tome tradicionalni-štampani poput novina se vešto nose u toj borbi jer društvena elita njima ostaje verna.

Pomenuti su i tabloidi pa i sam istorijat njihovog nastanka i zasto opstaju uprkos “problematičnom” sadržaju. Odgovor leži u profitu i tiražu jer ljude zanima senzacionalizam. Takođe se došlo i do definicije javnih glasila koja su osnova Zakona o radiodifuziji kao i ostalih sličnih iz ove oblasti. Ukazano je na to da su upravo zakoni problem, slaba primena i kršenje koje ne podleže kontroli i sankciji. Osvrnuli smo se i na saopstenja pa smo tako imali priliku da cujemo šta je to saopštenje i sta ono treba da sadrži, u kojoj formi da bude napisano da bi bilo interesantno jer ono sto privlači medije jeste jedinstvenost, originalnost, dobra ili loša priča koja je interesantna i uzbudljiva.
Na kraju smo ipak došli do zakljucka da mediji nikada nisu i nece biti naš neprijatelj jer nam daju informacije bez kojih se u savremenom svetu ne bi funkcionisalo.

(Polaznica modula “Politička komunikacija”, Ivana Mijatović)

Tema sedmog predavanja modula Politička komunikacija bila je “Mediji, odnos, organizacija i stanje istih u Srbiji”. U ulozi predavača bila je Nataša Ristić.

Posto mediji obuhvataju širok pojam, najkraće bi smo ih definisali kao “nešto što se nalazi između”(Marrian-Webster). Slušajući o kategorizaciji medija zanimljiv podatak je bio pojam bulevarske-večernje štampe koja predstavlja preteču žute štampe, oslonjenu na senzacionalizam, bombastične naslove, estradni pristup, dakle sve ono sto bi privuklo pažnju javnosti. S toga smo se složili da je većina medija na tržištu, prodaje svoj proizvod tj. vest koja mora da bude idealna, interesantna, jedinstvena i po mogućstvu uzbudljiva jer je lakše plasirati “krvavu priču”, “toplu ljudsku priču” koja će sigurno naći put do svoje publike.

Stanje medija u Srbiji nije na zavidnom nivou, nije u skladu sa setom medijskih zakona koji sa druge strane sami po sebi funkcionišu kao “Rubikova kocka”. Jedino merilo uspešnosti i kvaliteta medija jeste rejting i tiraž, zato je potrebna dobra kalkulacija u samoj organizaciji medija, a i mi moramo gajiti dobre odnose sa njima tako da se ne dovodi u pitanje  ko je kome potreban jer partnerski odnosi zahtevaju svest sa obe strane.

(Polaznica modula “Politička komunikacija”  Jovana Simović)

Sedmi čas ovogodišnjeg modula Politička komunikacija počeo je podsećanjem da na današnji dan širom sveta obeležava Marš million maski. Predavač Nataša Ristić, posvetila je ovo predavanje medijima u savremenom dobu.

Polaznu osnovu predavanja je činilo nekoliko definicija, koje su imale za cilj, da nam  pomognu da shvatimo položaj i funkciju  novih medija naspram starih. Pitanje da li svaki medij ima ili mora da ima svoje tri funkcije: informativnu, obrazovnu i zabavnu je otvorilo mnoge rasprave, uz zaključak da na ovaj ili onaj način svaki mediji poseduje sve tri funkcije. Redefinicija pojma javnih glasila je kod polaznika izazvala brojne kontroverze, pa se rasprava prenela na pitanja obaveza i odgovornosti u okiviru komuniciranja putem elektronskih medija. Dileme oko tih pitanja nisu nestale ni iscrpnim predstavljanjem seta medijskih zakona koji su u Srbiji doneti u poslednjih desetak godina, ali je konstatovano da se u odnosu na taj period od pre deset godina, situacija popravila na bolje, barem u oblasti radiodifuzije i telekomunikacija.

Mediji menjaju nas, i mi menjamo medije, moglo se zaključiti na kraju ovoga predavanja. Tradicionalne medije, koji se snažno opiru svome nestanku, menjaju novi mediji koji čine da i u ovoj oblasti „u modi biva sve ono što se nosi sa sobom“. Sa druge strane, snaga, moć i brzina ovih medija terju nas na oprez i na promenu tradicionalne percepcije medija.

(Polaznik modula “Politička komunikacija”, Balša Delibašić)

Savremena socijademokratija, 06. novembar 2013.:

Tema predavanja ove nedelje je bila ”Socijaldemokratija i rodna ravnopravnost” i u okviru te teme je predavačica Jelena Stefanović postavila nekoliko zadataka.

Za početak, prisutni su morali da zamisle da su suprotnog pola i da kažu šta bi pri tim okolnostima radili u životu i da li bi upisali fakultet koji su upisali. Većina prisutnih je odgovorila u skladu sa tradicionalnom predrasudom o ”muškim” i ”ženskim” zanimanjima, gde su polaznice uglavnom navodile da bi, u slučaju da su muškarci, verovatno studirale vojnu akademiju, bezbednost ili policijsku akademiju, dok su polaznici uglavnom navodili da bi studirali novinarstvo, književnost, prava, itd.

Drugi zadatak koji je Jelena pred nas stavila je bio analiziranje sadržaja iz četiri dnevna lista (Blic, Danas, Novosti, Politika), gde smo imali zadatak da na slikama prebrojimo muškarce i žene, kao i da analiziramo njihov izgled, ponašanje i kontekst u kome se nalaze. Svaka od grupa je analizirala po jedan list i kasnije su prezentovani rezultati. Iznenađujuće je bilo da je predstavljenost žena i muškaraca na slikama bila po pravilu 75%-25% u korist muškaraca. Muškarci su uglavnom bili predstavljeni kao ozbiljni, formalno obučeni i sređeni, dok su žene predstavljene uglavnom kao estradne zvezde, kuvarice ili glumice.

U poslednjem delu predavanja su analizirani rezultati do kojih smo došli, i pred sam kraj je otvorena debata o važnosti rodnih kvota u politici, raznim situacijama gde su žene ugrožene, a upoređivana su i iskustva skandinavskih zemalja i Balkana, kada je u pitanju rodna ravnopravnost.

(Polaznik modula “Savremena socijademokratija, Nikola Krstić”)