Poslednji čas u ovom semestru

Modul „Političko komuniciranje i socijaldemokratija“ u Centru modernih veština završen je predavanjem Prvoslava S. Plavšića na temu „Istraživanje javnog mnjenja“. Kako bismo razumeli šta je to javnost i zbog čega su važna istraživanja javnog mnjenja, prošli smo brzo kroz genezu pojma. Reč mnjenje potiče od glagola mnijem, odnosno misliti, a može imati različita značenja. Političkim marketingom teži se da se mnjenje informiše i pridobije za neku našu akciju. Javnost je građanskog porekla, što znači da javnost nastaje kada i građansko društvo. Sam pojam i njena funkcija su promenljive. Istraživanja su razuđena, česta, ali i neizbežna. Ona imaju dugu istoriju i u svim delatnostima imaju važnu ulogu. Važna stavka ovih istraživanja je poverenje. Obično se njima i iskazuje poverenje u nešto, a samim tim se ukazuje i na nepoverenje prema suprotnoj pojavi (objektu, ličnosti). Da bi politički marketing bio dobar potrebno je da iza njega postoji i pouzdano istraživanje.

Koja je svrha dobrog istraživanja?

– Validnost – istinitost, da li to istraživanje „meri“ ono što treba da se meri;

– Relijabilnost – pouzdanost, da li mu možemo verovati;

– Diskriminabilnost – da li obezbeđuje razlikovanje jednih pojava od drugih.

Istraživanja možemo podeliti na osnovu cilja ( istraživanje bez formulisanog cilja ne vredi mnogo ili nista), predmeta (sve može biti predmet, ispitujemo ekspedijente, medije, recipijente), metoda (samoposmatranje, intervju, posmatranje, ankete, fokus-grupa, skala stavova itd. ), naručilaca (stranke, stranci, mediji, motivi su različiti pa i protivurečni), korisnika, izvođača, ulaganja (skupa su, velika ili mala istraživanja). Dva važne stvari svakog istraživanja su UZROK i METOD. Važno je da znamo ko je naša ciljna grupa, ko se ispituje, ali i kako se ispituje, šta se traži od te grupe.

Videli smo i primere istraživanja javnog mnjenja iz različitih perioda i iz različitih zemalja regiona, kao i kakvim su se pitanjima bavila istraživanja. Može se zaključiti da se vremenom menja percepcija određenih problema i da su zato potrebna česta istraživanja javnog mnjenja. Najzanimljiviji deo prezentacije je bio kada smo čuli o najnovijem istraživanju javnog mnjenja Srbije iz oktobra 2014. koje je radio IPSOS. 41% ispitanika veruje da će se poboljšati ekonomska situcija u zemlji, a 33% da će se poboljšati lična finansijska situacija, tako da su građani Srbije najoptimističniji, dok Hrvati najmanje veruju da će se poboljšati ekonomska situacija u zemlji u narednih 12 meseci. Srbija ima izrazito staru populaciju, prosečna starost stanovništva je 42.6 godina, a najbrojnija je generacija je od 50-59 godina. Što se tiče prosečne plate, u Sloveniji je 993 €, u Hrvatskoj 728€, u Crnoj Gori 487€, a u Srbiji 376€. Javni dug u 2014. je 65,1% BDP. Udeo hrane i pića u potrošačkoj korpi je 39%. Dok je u EU 16%. Nezaposlenost je 20%, dok je u EU 10%, a u Bugarskoj 11%. Što se tiče poverenja u institucije, najmanje verujemo medijima, OCD i lokalnoj samoupravi, a najviše poverenja imamo u Vladu i Predsednika Srbije. Na kraju smo čuli i o medijskoj slici Srbije, po istraživanju iz 2013., po kom Srbi ubedljivo najviše gledaju TV, čak 83% svih medija,a dnevno provedu oko 6 sati ispred televizora. Najviše se prati RTS1, PINK I PRVA. U odnosu na prethodne godine primećeno je opadanje procenata gledanja TV-a, a rast koriščenja Interneta.

Zaključak ovog časa je  – Istraživanja koja su skupa i koja se ne koriste su loša istraživanja!

Dejana Vukadinović, Marija Mikić