Škola: Gordana Čomić o nadležnosti i odgovornosti poslanika

Gordana Čomić, narodna poslanica, aktivistkinja u borbi za demokratiju i ljudska prava žena, te političarka s dugogodišnjim iskustvom kako u radu parlamenta, tako i u, kako je sama rekla, “uličarenju”, održala je polaznicima CMV-ove Škole predavanje na temu “Nadležnost i odgovornost poslanika – zakonodavna, kontrolna i predstavnička uloga” u beogradskom KC Grad.

“Narodni poslanik je važna osoba. To je jedino što se nalazi između građana i izvrše vlasti, koja je sklona da od građana krije šta radi. Zbog toga je zakonodavna vlat dužna da to otkrije i saopšti građanima”, rekla je Gordana Čomić.

Ona je primetila da s vremena na vreme postoji organizovana kampanja u javnosti čiji je cilj da se poslanici ućutkaju, i da se prilikom takvih kampnja vrlo često može čuti da su “svi oni (poslanici) isti”. “Svaka generalizacija u maniru ‘svi su isti’ je osnov za diskriminaciju i ukidanje vladavine prava”, rekla je ona.

Na pitanje koliko godina postoji demokratija u Srbiji, polaznici škole ponudili su nekoliko vrlo različitih odgovora. Čuli su se i komentari da demokratija ne funckioniše, da je loša, ili da ni ne postoji. “Ne znamte koliko postoji demokratija u vašoj zemlji, ali imate stav o njoj”, primetila je Čomić i naglasila da je to primer lošeg institucionalnog pamćenja. “Male Francuze i Engleze uče takvim podacima, vas tome nisu učili”, rekla je ona.

Govoreći o znanju i veštinama koje bi poslanici trebalo da poseduju, Čomić je rekla da poslanik, pre svega, mora da predstavlja građane.

U nastavku, poslanica Čomić se osvrnula na ostvarivanje nadležnosti skupštine. “Najveća prepreka je to što se odluke o skupštini donose izvan skupštine, institucionalno ili van institucija. To je boljka malih demokratija. Van skupštine odluke se donose na poznatim mestima kao što su vlada, stranke, civilni sektor, privredna komora… To je moguće zato što procedure nema i takve odluke kasnije samo treba da prođu kroz skupštinu”.

Govoreći o odgovnrosti poslanika, Čomić je rekla da se ona, ponajpre, svodi na ličnu odgovornost – da li ćete doći pijani na sednicu, da li ćete se pripremiti, pročitati sve spise…

“To je razlika uspešnih i neuspešnih društava. Uspešna društva neguju kult lične odgovornosti, u neuspešnima se neguje kult tuđe odgovornosti”, rekla je.

Odgovornost, nastavila je, može biti i politička, u smislu odgovornost prema onima kojima su se političari obratili i od kojih su tražili glas za sebe.

“Oni koji su glasali za mene znaju šta im treba, a ja znam kako. Posledice loših zakona i loših odluka trpimo svi, od promena zakona o Narodnoj banci, do sada aktuelnog zakona o amnestiji. Poslanici svojim glasanjem stvaraju političke posledice i nekome menjaju život. To je ogromna odgovornost koja se nosi pri svakom glasanju. Politička odgovornost poslanika je neverovatno velika i vidljiva”, naglasila je Čomić.

Dosta pažnje tokom svog obraćanja studentima, Gordana Čomić posvetila je aktuelnoj raspravi o novom zakonu o amnestiji.

Amnestija, rekla je, jeste korisno pravno sredstvo u državama, ponajpre u situacijama kada postoji neka odredba zakona po kojoj su donete necivilizacijske i nedemokratske presude. Takv slučaj, podsetila je, bio je kada su amnestirani ljudi koji su izdržavali kazne zbog verbalnog delikta, ili zbog neodazivanja na mobilizaciju tokom ratova devedesetih.

“Tada napravite amnestiju i sklonite zakon iz pravnog sistema. Problem sa aktuelnom amnestijom je taj što se traži amnestija, ali se krivično delo po kome su ti ljudi osuđeni i dalje ostavlja na snazi. Ni jedno delo zbog koga su osuđeni oni koji bi sad trebalo da budu amnestirani neće biti povučeno iz pravnog sistema”, primetila je ona i nastavila: “Ovim zakonom se brani krivično delo. Ostavlja se nama da cenimo koje se krivično delo može opravdati. Tog trenutka kada to legalizujete, legalizovali ste pravo na linč! To su krupne reči, ali krupna je i sitzacija”.

Čomić je zaključila da se ovakvim gestom zanemaruje i pravo žrtava na pravdu.

Nakon predstavljanja izbornog sistema, proporcionalnog jednokružnog za Skupštinu Srbije i većinskog dvokružnog za predsednika Republike i Skupštinu AP Vojvodina, Gordana Čomić se, odgovarajući na pitanja polaznika Škole, založila za očuvanje proporcionalnog sistema za izbor poslanika na republičkom nivou.

“Mandat poslanika mora biti slobodan, ali za Srbiju je bolji proporcionalni sistem. Većinski sistem za Srbiju bio bio direktna proizvodnja nestabilnosti. Moja (Demokratska) stranka bi u takvom sistemu imala apsolutnu većinu, jer smo naučili da pobeđujemo u drugom krugu, no takav sistem nije dobar jer nemate kontrolu. Pobednik u njemu odnosi sve, iako može da ima samo jedan glas više od poraženog” naglasila je ona.

Na kraju, Gordana Čomić je poručila slušaocima da za njih ima “dve dobre vesti”: “Budućnost koja je pred vama odlučena je 14. oktobra 2004. gdine, kao što je za moju generaciju bila odlčena marta 1948, kada je doneta odluka da nećemo u blok sa Rusima. Ta je odluka oblikovala život moje generacije, jer smo živeli u zemlji koja je ‘negde između’. Naše živote oblikovala je ta noć. Nije moralo tako da se desi.”

“Godine 2004. Skupština je donela Rezoluciju o pridruživanju EU. Ta odluka nije oblikovala samo vašu budućnost, nego i budućnost vaše dece, možda čak i unuka. Srbija je po prvi put ‘unutra’, raskršća su se pomerila na istok, na Kavkaz. Tome služe skupštine”, zaključila je Gordana Čomić.