Bolja saradnja sindikata i političkih stranaka

Drugi po redu ovogodišnji forum političkih stranka i sindikata okupio je dvadesetak predstavnika sindikata iz različitih industrijskih grana. Forum je organizovan u prostoru Miljenko Dereta 14. jula 2022. godine.

Na samom početku moderatorka Aleksandra Vidanović primetila je da je jedina žena na Forumu i da to moramo da menjamo. Kao što smo već govorili rodna ravnopravnost je vrednost koju i na Forumima promovišemo. Sindikat ne sme biti prostor rezervisan samo za muškarce.

Podsetila je da smo poslednji forum imali u martu kada smo inicirali potpisivanje Radničkog proglasa. Od tada do danas osim što su izbori završeni tek posle tri meseca, bilo je mnogo važnih događaja važnih za poštovanje radnih prava u Srbiji. Cilj ovog foruma je međusobno informisanje o svim pomenutim važnim događajima vezanim za radna prava.

Vesti iz Zrenjanina

Forumu su se prvi obratili predstavnici Zrenjaninskog socijalnog foruma u vezi sa situacijom oko angažovanja stranih radnika na gradilištu Ling Longa. Oni su opisali stanje u Zrenjaninu kao dosta teško. Ni jedna javna sala nije dostupna za organkizaciju razgovora ili tribine. Mediji ne izveštavaju, a lokalna samouprava se ni jednom nije oglasila ni o jednom većem problemu građanki i građana Zrenjanina. Podsetili su da je 14. 7. rođendan Verici Barać i da ih je ona učila da je borba za radno mesto i radna prava najsvetlija stvar u životu.

Zaposleni iz Zrenjanina danas idu u Novi Sad, Bečej ili Padnisku skelu da rade. Osim toga veliki broj radno sposobnih ide na vremenski ograničene boravke i rad u inostranstvo.  Pohvalili su odziv sindikata na odbranu prava vijetnamskih radnika. Danas je ta grupa vijetnamskih radnika razbijena na tri dela i fizički su odvojeni. Ling Long se ne meša, jer su u pitanju podizvođači a generalno Ling Long ih sve slabo ili gotovo nikako ne plaća.  Gradnja fabrike kasni. Nema radne snage i sada se opet pitamo koga će prevariti da dođe da radi.

U Zrenjaninu veliki broj ljudi u uslužnim delatnostima i trgovini ne može sindikalno da se organizuje. Poslodavci inoviraju sisteme eksploatacije pa se tako dešava da naplaćuju kazne zaposlenima zbog malog prometa. Rešenje problema radnika u ZSF vide u solidarnosti i ukrupnjavanju. Mladi ljudi ne veruju u ovo što radimo. Oni misle da će stvarati neki bolji svet negde drugde.

Sindikat prehrambene industrije

Trenutno proizvodni kapaciteti ne mogu da proizvedu povećanu potražnju za prehrabenim proizvodima. Primer pivarske industrije koja ne može da proizvede koliko se popije. U prehrambenoj industriji je kontinuiran problem nedostatka obučena radne snage. Traže se radnici ali nema povećanja zarada. To govori o eeksploataciji jer se postojeća radna snaga dodatno opterećuje. Mladi ljudi neće da rade u fabrikama, a i kada dođu ne zadržavaju se mnogo. Pri tom uslovi za rad u ovim fabrikama su mnogo bolji od proseka u Srbiji. Stalnos e preti nekim imaginarnim radnicima iz Bangladeša. Čitava sezona pada na postojeće radnike. Neke vraćaju sa godišnjih odmora čak. Sindikat ne vidi izlaz jer po standardima multinacionalnih kompanija nema velike fluktuacije radne snage. A nema fluktuacije zato što ljudi nemaju gde drugde da se zaposle. Tako ostaju i rade dok ne sagore na poslu. Potrebno je podizanje nivoa zarada i to je najveći zadatak sindikata.

Situacija sa Fiatom

Proizvodnja u Fiatu pada već godinama i poslednje tri godine sve manje radilo i o čemu se ćutalo. To je naravno izazivalo pažnju lokalne javnosti. U slučaju FIAT-a radi se o privilegovanom investitoru koji je imao sve povlastice države i sistema. Naravno oni su privukli i druge investitore i važan su deo industrijske proizvodnje u Srbiji.

Krajem aprila na sva zvona je objavljeno da je potpisan novi posao veka i da će iz Kragujevca za dve i po godine izlaziti novi električni model automobila za široke narodne mase. Posle nekoliko dana radnicima je stigao dopis rukovodstva fabrike. U njemu se kaže da im u tih 2.5 godine ne trebaju radnici i tu kreće naša borba. Moramo znati da je u poslednjih petnaest godina Fiat privukao mlade da rade u fabrici i da su to sad zreli ljudi koji imaju porodice i decu. U tom trenutku u FIAT-u radi 2016 radnika. Rečeno nam je da mora da dođe do transformacije tehnologije i ljudstva. Za tehnologiju nam je bilo jasno ali nas je transformacija ljudstva zabrinula rekli su učesnici. Rukovodstvo je zadržalo 470 radnika, a svi ostali su proglašeni za tehnološki višak.

Zamajani smo sa kao mogućnosšću usavršavanja u 4 druge Fiatove fabrike od koji je jedino fabrika u Slovačkoj mogla da primi veći broj ljudi. Ono što je sve zbunilo je kakod a se prekvalifikujemo i učimo u fabrici koja je na nižem tehnološkom nivou nego naša u Kragujevcu. Sve u svemu ovih dana će se sve valjda završiti. Gotovo svi radnici će uzeti otpremnine. Iz pozicije sindikata biće vrlo zanmiljivo da vidimo kako će izgledati sindikat za 2.5 godine ako i kad fabrika ponovo proradi. Mislim da rukovodstvo greši misleći da će radne snage biti koliko hoćeš. Njima za proizvodnju novog automobila treba oko 1500 radnika što znači da će 1000 radnika morati novih da prime.

Mehanizam saradnje

U drugom delu foruma razgovarano je o predstojećim važnim aspektima sindikalne borbe. Sva obećanja o povećanju zarada će pojesti ili je već pojela inflacija. Videće se podaci iz popisa ali procene Zavoda za statistiku da je svaki peti stanovnik Srbije stariji od 65 godina govori o dramatičnoj situaciji u kojoj se nalazimo. Vlada pokušava da privuče neke strane radnike ali dosadašnje iskustvo govori o ogromnoj eksloataciji radnika sa elementima trgovine ljudima negde. Potrebno je da sindikati nađu minimalni interes oko pregovora sa budućom Vladom Srbije. Imamo problem struktur tržišta rada. Mladi danas neće da rade za „siću“ a neko treba da puni penzione fondove.

Dogovoreno je da se po konstituisanju Skupštione Srbije organizuju sastanci sa strankama i poslaničkim klubovima koji su potpsnici Radničkog proglasa. Dogovoreno je da se napravi i grupa u kojoj će dobrovoljno moći da se učestvuje i da se dele informacije.