“Da li ste ovde da sačuvate obraz ili ste ovde da nas spasite?”

Na jučerašnjem otvaranju  Rio+20 konferencije održan je govor koji je odmah stekao veliku popularnost. Sedamnaestogodišnja Britani Trilford sa Novog Zelanda u svome petominutnom govoru pozvala  je predstavnike država i ostale aktere da urade nešto po pitanju zaštite životne sredine. Iako je govorila pred velikim brojem ljudi, njen govor je bio veoma miran i ozbiljan. Baš ova devojka je izabrana da održi govor putem video konkursa. Žiri, u čijem sastavu je bio i poznati glumac Leonardo Di Kaprio, je bio impresioniran njenim videom.

Danas su Britani svi nazivali Severn Suzuki, po “devojci koja je ucutkala svet na 6 minuta” u svom govoru na prvom samitu u Riju 1992. godine.

Njen govor možete pogledati u celini, a za svaki slučaj, pokušali smo ispod  i da ga prevedemo.

Moje ime je Britani Trilford. Imam sedamnaest godina, ja sam dete. Danas, u ovom trenutku, ja sam sva deca, vaša deca, tri miljarde dece u svetu. Mislite o meni kao o polovini sveta. Stojim ovde sa vatrom u srcu. Zbunjena sam i ljuta na trenutno stanje u svetu i želim da radimo zajedno da to promenimo. Ovde smo danas da rešimo probleme koje smo izazvali kao kolektiv, kako bismo osigurali budućnost.

Vi i vaše vlade obećali ste da ćete smanjiti siromaštvo i održati našu životnu sredinu. Već ste obećali da ćete se boriti protiv klimatskih promena, da ćete obezbediti čistu vodu i bezbednost hrane. Multi – nacionalne korporacije su se već obavezale da ce poštovati životnu sredinu, ozeleniti njihovu proizvodnju, kompenzovati njihovo zagadjenje. Obećanja su doneta, a ipak, naša budućnost je u opasnosti.

Svi smo svesni da vreme otkucava i brzo ističe. Imate 72 sata da odlučite o sudbini vaše dece, moje dece, dece  naše dece. I  ja sada uključujem sat… Tik, tik, tik. Setimo se dvadeset godina unazad – i pre nego što sam bila nagoveštaj u očima mojih roditelja – ponovo ovde u Riju, gde su se ljudi sastali na Prvom svetskom samitu 1992. godine.  Ljudi na ovom Samitu znali su da su neophodne promene. Svi naši sistemi su propadali  i rušili se oko nas. Ovi ljudi su zajednički prihvatili izazove da treba raditi nešto bolje i posvetiti se nečemu boljem. Oni su dali velika obećanja, obećanja koja kada ih čitam i dalje mi daju osećaj nade.  Ova obećanja su zapostavljena – ne pogažena, ali prazna. Kako je to moguće? Kada je svuda oko nas znanje koje nam nudi rešenja. Priroda nam kao alat nudi uvid u sisteme koji su celi, kompletni, koji daju život, stvaraju vrednost, omogućuju  napredak, transformaciju i promenu.

Mi, sledeća generacija, zahtevamo promenu. Mi zahtevamo akciju  da bismo imali budućnost, koja će biti zagarantovana. Verujemo da ćete, u narednih 72 sata, staviti naše interese ispred svih drugih interesa i hrabro uraditi pravu stvar.

Ovde sam da se borim za svoju budućnost. Zato sam ovde. Želela bih da završim pitajući vas da razmislite zašto ste vi ovde i šta možete da uradite. Da li ste ovde da biste sačuvali obraz? Ili ste ovde da nas spasite?”

Napomena: Zahvaljujemo našoj saradnici Sanji Jovanović koja u Riju prati Konferenciju i redovno nas izveštava