Dijalog je moguć

Nakon dosta vremena, po prvi put u ovoj godini predstavnice i predstavnici sindikata i progresivnih političkih stranaka su se okupili na Forumu sindikata i političkih stranaka – dijalogom do saradnje. Povod za okupljanje su bila dva zakonska predloga koja su ušla u skupštinsku proceduru. Jedan od njih, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, je bio na dnevnom redu Skupštine Srbije u trenutku kada smo se sastali.

Na početku Foruma Miloš Đajić je dao uvodne napomene pozvavši prisutne da se po redu predstave. „Dugo se nismo videli, a ima i novih ljudi koji su nam se priključili“ izjavio je on.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Saša Dimitrijević iz UGS Nezavisnost je predstavio predlog Zakona o zdravlju i bezbednosti na radu. I ako tokom planiranja Foruma, sednica Skupštine nije bila predviđena, nekoliko dana pred sam forum ona je zakazana i na njoj se našao ovaj predlog Zakona. Na taj način smo bili sprečeni da napravimo zajednički zahtev za unapređenje predloga Zakona. Saša je istakao da smo u prethodnoj godini imali 56 umrlih radnica i radnika uzrokovanih povredama na radu. Većina njih su radnici na građevini ali bilo je i drugih slučajeva. Istakao je da i zabrinjava činjenica da veliki broj povreda na radu nije ni prijavljen, tako da je realan broj zapravo veći nego što je broj registrovanih. Zadatak nam je svima da pokušamo da taj broj smanjimo.

Zakon se donosi da bi se unapredila preventiva, jer je ona u bezbednosti i zdravlju na radu ključna. U novom zakonu, pored poslodavaca i inspekcija, učestvuju i zaposleni koji su vrlo važan deo tog zakona, uvodi se odgovornost zaposlenih. Takođe se uvode licenca za lica zadužena za bezbednost i zdravlje na radu, dozvola za rad svugde gde postoje potencijalni problemi, kao i obaveza obuke poslodavaca za brigu o bezbednosti i zdravlju zaposlenih. Podsetio je da su dva osnovna zahteva sindikata: Nacionalni sindikalni koordinator i obaveznost formiranja odbora za bezbednost i zdravlje na radu za poslodavce koji zapošljavaju preko 50 zaposlenih. Poslanička grupa DS je kontaktirala UGS Nezavisnost u vezi sa formulisanjem ovih amandmana.

Inače sam predlog zakona je okarakterisan kao dobar. On je u skladu sa EU direktivama. Ključna manjkavost čitavog procesa je u nedostatku političke volje za implementacijom zakonskih rešenja i nedovoljnim kapacitetima inspekcije rada. Napomenut je i problem medicine rada koja je u Srbiji zapostavljena, a njena suština treba da bude kontinuirano praćenje zdravlja zaposlenih.

Zakon o zapošljavanju stranaca

Jelena Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava je govorila o novom Zakonu o zapošljavanju stranih državljana. Ona je odmah na početku napomenula da se radi o pripremama paketa zakona u vezi sa boravkom stranaca kao i Zakonom o državljanstvu. Generalno se sve odredbe u ovim zakonima potpuno liberalizuju. U skladu sa preporukama EU uvodi se jedinstvena dozvola koja će omogućiti i boravak i rad ljudi u Srbiji. Ključni problem je što kapaciteti Nacionalne službe za zapošljavanje su veoma mali i pitanje je da li će oni moći da odgovore na ove povećane zahteve.

BG centar se godinama bavi praćenjem sprovođenja zakona za strance, tražioce azila kao i izbeglice koje prolaze kroz našu zemlju. Istakla je da potreba za radnom snagom stranih državljanja raste i to ilustrovala primerom da je 2014. bilo izdato 1.400 radnih dozvola stranim državljanima, a 2022. 35.000 ovakvih dozvola. Ukazala je na probleme trgovine ljudima što smo videli na primeru Ling Longa. Istakla je takođe veliki problem zbog toga što formulari nisu multi jezični već su svi na ćirlici što sve dovodi strane radnike u nezavidan položaj. Uvek moraju da se obraćaju nekome da umesto njih obavlja sve neophodne administrativne poslove.  Na taj način se ostavlja veliki prostor za manipulaciju i zloupotrebu. Ukazala je da je trenutno najveći broj angažovanih radnika na građevinama. Kao zemlje porekla navela je veliki broj radnika iz Turske, Indije, Bangladeša ali i Kine. Za izmene Zakona o državljanstvu navela je da su veoma liberalizovane. Vidi se da vlast želi i na taj način privući radnu snagu iz drugih država. Ključno je pitanje kako će liberalizacija sticanja državljanstva uticati i na druga prava kao što su izborno pravo, zdravstveno osiguranje a naročito školovanje i prekvalifikacija.

Nakon prezentacije ovih zakona sledila je veoma konkretna diskusija. Predstavnici sindikata su govorili o svojim iskustvima sa zaštitom radnih prava stranih državljanja. Govorilo se i o intenacionalnom radničkom pokretu jer ako su nečija radna prava ugrožena onda su i radna prava svakog od nas. Ponovljene su naučene lekcije iz slučaja Ling Long. Ukazano je na nedopustivu praksu koja se desila u slučaju Air Srbija Catering.

U drugom delu sastanka svaka od organizacija je govorila o svojim planovima i akcijama kojima će obeležiti 1. Maj međunarodni dan rada. Dogovoreno je da se u ime Foruma oglasimo zajedničkim saopštenjem i podsetimo javnost ali i trenutnu vlast na sve zahteve za unapređenje radnih prava u Srbiji.

O forumu

Forum predstavnika i predstavnica sindikata i političkih stranaka organizuju zajedno Olof Palme međunarodni institut i Centar modernih veština.