Izazovi u oblasti radnih prava

Nakon letnje pauze i usvojene odluke o minimalnim zaradama za 2026. godinu, ponovo smo se okupili! U petak, 19. septembra, održan je još jedan Forum sindikata i političkih organizacija – Dijalogom do saradnje. Ovoga puta imali smo zadovoljstvo da ugostimo i delegaciju iz Albanije koju je predvodio Centar za radnička prava.

Atmosfera je bila radna, ali i prijateljska – uz dobru energiju i spremnost da se osetljive teme iznesu otvoreno. Diskutovalo se o pregovorima o minimalnoj ceni rada, položaju zaposlenih u prosveti i zdravstvu, izazovima sa zapošljavanjem i ugovorima na određeno, kao i o sve češćem pritisku na univerzitete. Posebno zanimljiv deo razgovora bio je posvećen situaciji u Kragujevcu i položaju stranih radnika angažovanih u automobilskoj industriji, što je otvorilo važno pitanje: da li Srbija ostaje zemlja jeftine radne snage?

Izazovi u oblasti radnih prava

Minimalna cena rada

Predstavnici sindikata podsetili su da minimalna zarada od 64.000 dinara ne odgovara realnim troškovima života, kao i da se plate u javnom sektoru često kreću na ivici zakonskog minimuma.

Minimalna zarada ostaje da se komunicira u Evrima kao vid marketinga bez obzira na inflaciju i kupovnu moć. Sindikati su podsećamo tražili da minimalna cena rada bude 70.000 ali na žalost ona će ostati na 550€ iliti 64.000 dinara. Interesantna je informacija koja je podeljena da su sindikati pre dve godine tražili da se minimalna cena rada usaglašava dva puta godišnje što je tada odbijeno da bi se ove godine to kao mehanizam uvel bez da je predlog sindikata uopšte pomenut. Ponovljene su i one važne napomene koje su važne kada se govori o ovoj temi. Isplata minimalne zarade je krizni mehanizam i može trajati do 6 meseci.

Medijalna zarada koja se isplaćuje je i dalje suviše niska, a nju prima 50% zaposlenih u Srbiji. Ova povećanja minimalne cene rada dovode do kompresije plata tj da sada sve veći broj zaposlenih ima nešto višu platu od minimalne zarade. Takođe uvek moramo obratiti pažnju na tri kategorije zaposlenih u javnom sektoru. Prva kategorija su oni koji se smatraju privilegovanim jer su im osnovice vezane za iznos minimalne zarade i kojima će takođe porasti zarade. Druga kaegorija su oni čiji su koeficijenti fiksni i treća kategorija su oni koji primaju ispod minimalne zarde što je defacto kršenje Zakona. To su najčešće ljudi koji su zaposleni kao pomoćno osoblje. Ono što ostaje velika nepoznanica i čime se ni jedna insitutcija ne bavi je to koliko ljudi je zaposleno i regularno prima platu ispod iznosa minimalne zarade.

Učesnici sa gostima iz Albanije

Prosveta i zdravstvo

Iz prosvete i zdravstva došli su primeri otkaza, pritisaka i kršenja prava zaposlenih. Prezentovani su podaci koje su Građanske inicijative prikupile prateći medije. Miloš Đajić je govorio o Univerzitetu i procesima koji su pokrenuti, upadima policije, protesnim otkazima kao i prikrivenim otpuštanjima zbog nemogućnosti napredovanja. Posebno su pogubni pritisci na Rektore univerziteta. Profesor Branimir Jovančićević je takođe govorio o problemima zarada nenastavnog osoblja na fakultetima.

Nikola Ćurčin iz Nezavnisnog sindikata prosvetnih radnika je govorio o onome što je najvljeno na prethodnom forumu a to je da je 31. avgust bio dan “D” za sve one sa ugovorima na određeno vreme. I ako nije ispoštovana sva procedura ogroman broj nastavnika je ostao bez angažmana. To je sada dovelo do toga da pojedine škole ili angažuju nastavnike bez adekvatne stručne spreme kršeći Zakon. Neke škole uopšte nemaju pokrivene upražnjene pozicije što dovodi do problema u realizaciji nastave.

Milja Dimitrijević iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije je govorila o pritiscima na lekare koji se ogledaju u pre svega vremenu korišćenja pauza. Takođe otpuštanje i procesi koji su pokrenuti protiv medicinskih tehničara pokazuju drugi vid pritisaka. Zdravtsvo je u problemu ali ne tako izraženom kao prosveta.

Dijalogom do saradnje

Situacija u Kragujevcu

Jugoslav Ristić iz Nove Svetlosti je govorio o situaciji u Kragujevcu. Medijski izveštaji o stranim radnicima koje Stelantis angažuje govore mnogo o tome da Serbija treba da ostane zemlja jeftine radne snage. Prvo su ponuđeni ugovori Italijanskim radnicima za 70€ dnevno plus troškovi stanovanja, a zatim je dovedeno 90 markonskih radnika. Po evidenciji službe za zapošljavanje u Kragujevcu je registrovano više od 7000 ljudi. Njegovo pitanje je bilo zašto tim ljudima nije ponuđen taj iznos zarada? Drugo pitanje je ko je želeo da plati te iznose radnicima iz Italije? Tu Stelantis nema nikakav interes. Takođe za raadnike iz inostranstva potrebno je da Nacionalna služba izda potvrdu da radnika traženih profila nemau njihovoj evidinciji? Tara Rukeci je govorila o tome da nikako ne smemo upasti u zamku da sukobljavamo domaće i strane radnike. Podsetila je da borba za dostojanstven rad mora biti zajednička.

Forum sindikata i političkih stranaka

Dan plate za život

Nakon ovih diksusija prezentovano je obeležavanje Dana plate za život kao i koncept plate za život. Ana i Vlada iz Centra za politike emancipacije pozvali su prisutne na događaj Dan plate za život. Dan plate za život je ovoga puta organizovan 25.9 u Mladenovcu.

Na samom kraju, delegacija iz Albanije podelila je svoja iskustva i povukla paralele sa izazovima u regionu. dali mali osvrt i poređenje kako situacija sa pomenutim temamam na Forumu izgleda. Naglasili su važnost evropskih integracija, solidarnosti i zajedničkog delovanja.

Još jedan forum, još jedna potvrda da razgovor sindikata, političkih aktera i građanskih inicijativa može da pokrene promene. Znamo da borba za radna prava ne poznaje granice.

Centar modernih veština, u saradnji s Međunarodnim centrom “Olof Palme”, redovno organizuje Forum za progresivne političke organizacije i sindikate – „Dijalogom do saradnje“.