Zasadi biomase kao doprinos energetskoj tranziciji

Međunarodni centar Olof Palme i Centar modernih veština organizovali su peti po redu Forum „Dijalogom do saradnje – Forum političkih stranaka i sindikata“. Forum je organizovan 1. decembra na društvenoj platformi ZOOM. Ovoga puta smo se bavili temom „Pravedna tranzicija (Just trasition)” o kojoj se dosta govori u poslednje vreme.

O temi je prvo govorio predavač Dušan Jović iz kompanije E3 international. Njegovo predavanje „Energetski zasadi biomase kao doprinos energetskoj tranziciji“ se baziralo na njihovom poilot projektu koji su sprovodili u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Naziv projekta je The Sustainable Land, Livelihoods and Energy Initiative Serbia (SLLES).

Međunarodni centar Olof Palme je već održao produktivne susrete sa zainteresovanim stranama, uključujući sindikate, Elektroprivredu, međunarodne organizacije i Ministarstva u Bosni i Hercegovini.

Pravedna tranzicija

Pravedna društvena tranzicija osim dela koji sadrži energetsku tranziciju mora sadržati i socijalni aspekt. Međunarodni kongres sindikata (ITUC) opisuje „Pravednu tranziciju“ kao

„sredstvo za brz i pošten prelazak na društvo sa niskom emisijom ugljenika i održivom klimom“.

O tome šta je pravedna tranzicija gospodin Jović je govorio kroz nekih 6 koraka. Aktivno podsticanje dekarbonizacije – pravedna tranzicija je ona koja je u skladu sa globalno dogovorenim klimatskim ciljevima; Izbeći „carbon lock-in“ još veći broj „gubitnika“ u energetskom sektoru – osigurati da se tranzicija sprovodi bez obzira na politike subvencija ugljenično intenzivnim industrijama; Podrška ugroženim regijama – stvaranje prilika za ekonomsku vitalnost i stabilnost; Podrška radnicima, njihovim porodicama i široj zajednici – Pronalaženje novih mogućnosti za stvaranje sredstava za život i adekvatna socijalna zaštita; Sanirati štetu nastalu na životnoj sredini bez prebavicavanja troškova sa privatnog na javni sektor – princip Zagađivač plaća; Raditi na rešavanju društvenih i ekonomskih nejednakosti – Socijalna pravda i osnaživanje ranjivih društvenih grupa moraju biti eksplicitan cilj; Obezbediti inkluzivan i transparentan proces planiranja – proces koji se zasniva na širem društvenom dijalogu.

Kako do drugačijeg energetskog mixa?

Kompanija E3 kao podrška nacionalno utvrđenim doprinosima (NDC) klimatskim ciljevima, podržava zemlje regiona u ambicioznoj strategiji za prelazak na obnovljivu energiju uz očuvanje i stvaranje ravnopravnog zapošljavanja. Pored postojećih hidroenergetskih kapaciteta, biomasa, solarna energija i energija vetra biće u srcu tranzicije na obnovljivu energiju. Pilot projekat o kom je govorieno je sadnja specijalne vrste vrbe koja može da se koristi već posle tri godine od sađenja. Njihova računica je bazirana na podatku da u Srbiji postoji 40.000 ha zapuštenog i uparloženog državnog zemljišta. Ovo zemljište se ne koristi u proizvodnji hrane. Na ovaj način, sadnjom vrba, bi se proizvodilo dovoljno energenta (bio mase) za toplifikaciju čitave Srbije. Gustina samog drveta ove vrbe daje drvnu masu od 100t po ha. Oni su tokom ovog pilot projekta pravili različite modele i gledali kako se ovo drvo ponaša u našem podneblju kada se zaliva, kada se neguje i kada se samo pusti da samostalno raste. Neki podaci govore da bi  to drvo moglo da se dodaje u procesu proizvodnje struje u termoelektranama i da je u tom slučaj emisija čestica PM 10 za 60-70% manja. Ovo joštreba potvrditi naučnim istraživanjem.

Diskusija

U kasnijem razgovoru sa učesnicima govorili su Emira Mešanović, Zoran Tanasijević, Bojana Bijelović Bosanac, Marjanović, Miloš Đajić… i drugi. Emira je istakla šta je sve urađeno do sada na ovu temu.  Istakla je da je plan da se ova tema podigne na političkoj i društvenoj agendi. Bojana je govorila o problemima sa zagađenjem, procenama naučnika u vezi preranih smrti i nedovoljnoj uključenosti civilnog sektora u projekat. Tokom diskusije se pojavio podatak da u Lazarevcu prosečna dužina penzije traje 9 meseci. Diskusija se vodila i oko toga zašto nema političke volje za ubrzanu energetsku tranziciju.

Centar modernih veština i Olof Palme međunarodni centar će i u sledećoj godini nastaviti da rade na ovoj temi zajedno sa svim zainteresovanim akterima.