Zaštita životne sredine i EU integracije
Centar modernih veština, u saradnji s Međunarodnim centrom “Olof Palme”, organizovao je još jedan Forum za progresivne političke organizacije – „Dijalogom do saradnje“. Ovoga puta, u fokusu je bila tema „Zaštita životne sredine i EU integracije“.
Istraživanje koje otvara oči
Forum je započeo prezentacijom istraživanja koje osvetljava odnos građana Srbije prema zaštiti životne sredine i ekonomskom razvoju. Zanimljivo je da čak 54% ispitanika smatra da su i ekonomija i ekologija jednako važni. Takođe, većina je saglasna da bi Srbija trebalo da prestane s upotrebom uglja, što pokazuje značajan pomak u javnoj svesti. Iako nuklearna energija nije bila popularna tema početkom 2024. godine, medijske kampanje su je uspele nametnuti u javni diskurs.
Dobro je da većina ispitanika podržava širenje šumskih površina. Ono što nije dobro je što postoji rastuća medijska priča protiv „kolektivnog Zapada“. Ipak, i pored ove anti-zapadne propagande, primetan je blagi porast podrške evropskim integracijama.
Biti zagovornik EU – hrabar čin u Srbiji danas
Učesnici foruma su otvoreno govorili o izazovima sa kojima se suočava proces evropskih integracija u Srbiji. Biti zagovornik EU integracija danas je daleko od popularnog. Mediji često manipulišu javnošću, ali učesnici su složili da je važno odvojiti pitanja poput iskopavanja litijuma od šireg, mnogo važnijeg procesa evropskih integracija. Jasno je da podrška litijumu dolazi iz pojedinačnih interesa određenih država članica, a ne i od EU kao celine.
Kako je istaknuto, Srbiji je u interesu da zaštiti svoj prirodni resurs – zemlju, vodu i vazduh – i da u svoje zakonodavstvo uključi sve vrednosti koje EU predstavlja.
Vladavina prava i zaštita životne sredine – nedostižna kombinacija?
Diskusija se zatim preselila na temu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, čiji je nacrt nedavno usvojila Vlada Srbije. Zakon, iako značajan, često se u praksi ne sprovodi dosledno, jer ciklus vladavine prava nije u potpunosti razvijen. Činjenica je da u Srbiji ne postoje dovoljni standardi poslovanja koji bi omogućili održivo rudarenje.
Gorući problemi i litijumska trka
Srbija se suočava s brojnim ekološkim problemima – ekstremnim zagađenjem vazduha, neadekvatnim tretmanom otpadnih voda, kao i nedostatkom prostora za deponovanje otpada prema EU standardima. Istraživanja EU pokazuju da će do 2050. godine potražnja za litijumom skočiti za 1620%, od čega će 80% završiti u baterijama, pod pritiskom automobilske industrije i razvoja električnih vozila.
Zaključak – EU integracije nemaju alternativu
Na kraju foruma, učesnici su jednoglasno zaključili da je neophodno češće govoriti o značaju EU i braniti evropske vrednosti, bez obzira na manipulacije aktuelne vlasti. Srbija nema drugi strateški pravac osim ubrzanog priključenja EU – to je put ka boljoj budućnosti za sve nas.
Komentari