10 načina da stvarno pomognete žrtvi nasilja

Svaka treća žena u Srbiji tokom svog životnog veka bude izložena fizičkom nasilju od muškog člana porodice, a svaka druga je imala iskustvo psihičkog zlostavljanja. Najčešći učinioci nasilja prema ženama su njihovi sadašnji ili bivši partneri.

Ako se pitate kako možete zaista da pomognete nekome ko trpi nasilje, ako sumnjate da je neko u vašoj blizini žrtva nasilja, evo korisnih saveta iz Autonomnog ženskog centra (AŽC), najstarije organizacije za zaštutu žena od nasilja:

1. Ako ste zabrinuti za ženu koju poznajete i bliski ste s njom – pitajte je. Iako, možda, na početku, neće želeti da o tome govori, budite strpljivi i pokažite da ste spremni da pružite podršku.

2. Verujte žrtvi, nemojte je sumnjičiti i osuđivati, poštujte njene potrebe i želje, nemojte je gurati da donosi odluke.

3. Nemojte da vas zavara to što žena ima visoko obrazovanje ili veliku zaradu; to ne znači da ne može biti žrtva nasilja. Sve žene mogu da iskuse nasilje u partnerskom odnosu. Češće su žrtva nasilja partnera ili u porodici, nego nepoznatih učinilaca.

4.Prepoznajte znake mogućeg zlostavljanja: žena se povlači, odsutna je duhom, otkazuje druženja, žali se na fizičke smetnje, deluje iscrpljeno; uvek daje prednost željama svog partnera, ima povrede ali izbegava da govori o njihovom poreklu.

5. Ako žrtva želi vašu podršku, pružite joj konkretnu pomoć: idite sa njom u policiju, do lekara, advokata, specijalizovane ženske organizacije koja pruža informacije i usluge za žene sa iskustvom nasilja

6. Pomozite joj da organizuje svakodnevne obaveze, brigu oko dece i kuće, budite zaista uz nju kad ima zahtevne obaveze, pomoziti joj da nađe posao.

7. Vi pribavite informacije o tome kome se ona može obratiti za pomoć (policijska uprava, centar za socijalni rad ili ženske organizacije za pomoć žrtvama nasilja u njenojopštini) i informišite i nju.

8. Ako čujete ili vidite da ženu zlostavlja nasilnik, slobodno pozovite policiju, ne plašeći se za svoju sigurnost. Vi niste obavezni da ostavite svoje lične podatke, a policija je dužna da izađe na lice mesta po vašoj prijavi. Ako to ne urade, imate mogućnost da pozovete unutrašnju kontrolu policije (da se žalite). O odbijanju policije da izađe na teren, možete informisati lokalnu organizaciju za zaštitu žrtava nasilja.

9. Ostanite u kontaktu i nastavite da pružate podršku ženi, bez obzira na njene odluke i izbore koje je u određenom trenutku napravila. Žene se često vraćaju nasilnim partnerima. Prihvatite to kao karakteristiku pojave, ne ljutite se i “ne zatvarajte vrata”.

10. Već 14 godina nasilje u porodici je krivično delo i nikako nije privatna stvar u koju se ne treba mešati. Od 2005. godine postoje mere zaštite od nasilja u porodici koje, pored žrtve, mogu da predlože javna tužilaštva ili centri za socijalni rad. Od 1. juna 2017.godine policija dobija veća ovlašćenja na terenu – imaće pravo da na licu mesta izda hitnu meru zaštite i udalji nasilnika iz doma na 48 sati. Javna tužilaštva će moći da predlože produženje ove mere do 30 dana, o ćemu će odluku donositi sud (u roku od 24 sata).

Za dodatno informisanje o tome kako pomoći žrtvi nasilje, potražite savete u 25 ženskih organizacija iz cele Srbije, koje su članice Mreža Žene protiv nasilja

Nemojte oklevati da se javite Autonomnom ženskom centru, telefonom (011 266 22 22 svakog radnog dana od 10 do 20h), na e-mail (zene.savet@azc.org.rs) ili posetom stranici