Akademija je sjajna škola – intervju Biljana Grbić

1. Koja su tvoja iskustva sa prethodnih Akademija?

Akademijom ženskog liderstva NDI je napravio presedan i model umrežavanja i saradnje žena članica različitih političkih partija, okupljenih oko zajedničkog cilja. Kao alumnistkinje prvog modula Akademije bile smo u prilici da svojim potpisima podržimo amandman „stvarnih trideset posto“, i učestvujemo u osiguravanju participacije žena na politickoj sceni u Srbiji. Izuzetno smo ponosne na tu svoju ulogu. Konkretna znanja i veštine, koje smo stekle i unapredile na Akademiji, dodatno su nas osnažile da aktivno, ravnopravno i konstantno učestvujemo u javnom i političkom životu, kako u sredinama iz kojih smo dolazile, tako i unutar svojih partija. Ovladavanje veštinama komunikacije, argumentovanja i debatovanja, kreiranje efikasne političke poruke, vođenje kampanje, kao i sticanje i utvrđivanje postojećih znanja iz oblasti rodne ravnopravnosti, imali su praktičnu primenu na izborima koji su ubrzo usledili. Akademija nam je pokazala da je ženama mesto u politici, a kako bismo ga zauzele i osigurale, potrebna nam je ženska solidarnost, afirmacija i veća vidljivost na mestima odlučivanja.

2. Šta treba da odlikuje današnje liderke?

“Liderstvo ne čini popularnost, vec rezultati. Liderstvo ne čini položaj, titula, privilegija ili novac. Liderstvo je pre svega odgovornost.” (P. Drucker) Žene poseduju odgovornost, a takođe je lako na sebe preuzimaju. Svaka žena je pomalo liderka, svaka pokazuje veštinu vođenja, bilo u svojoj porodici, zajednici ili susedstvu. Tradicionalno je shvatanje liderstva kao urođenih veština ili osobina pojedinca/ke. Liderstvo se uči. Svako vreme ima svoj “tip lidera”. Danas se veština liderke ogleda u odgovornosti, toleranciji, uspešnosti u motivisanju tima, spremnosti da se posveti cilju i inspiriše druge, preuzimanju inicijative, veri u ideje, stalnom usavršavanju. Jedinstvenim u toj igri čine ih vizija, energija i upornost – ambicija, kreativnost, samopouzdanje, znanja i kompetencije, komunikativnost, realna procena situacije, entuzijazam i optimizam. Liderka ne gubi iz vida da je vođenje dvosmeran proces, i da je važno razviti odnose unutar tima da bi se ostvario cilj.

3. Da li politicarke u Srbiji mogu da postanu liderke?

Svakako. Nesumnjivo je da su žene počele preuzimati vodeće uloge u mnogim područjima u kojima su tradicionalno dominantni muškarci, i u njima su se gotovo bez izuzetka, dokazale sposobnim i uspešnim. Svedoci smo da liderke u svetu dobro funkcionišu na mestima odlučivanja, i otklanjaju predrasude. Postoji potreba u društvu za ženskim stilovima vođenja koji ce omogućavati ženama da iskažu moć i autoritet na njima primerene i prihvatljive načine, menjajući političku svest na manje agresivan, a produktivan način, angažujući se na temama koje ih zanimaju, ne oponašajući stereotipe vezane za muškarce. Uklanjanje rodnih stereotipa kljucno je za poboljšanje položaja žena ne samo u politici, nego na svim mestima moći i odlučivanja, kako bismo stvorili povoljnu klimu i izgradili modernu demokratsku državu. Suština demokratije jeste u promeni, reformi i napretku. Mislim da je pravo vreme da žene budu nosioci tih promena. Žene liderke u Srbiji moraju biti svesne da se od njih očekuje da iskazuju moć na muški nacin, konstantno dokazuju svoju kompetenciju, iskustvo, kredibilitet, snagu, i da su pri tome često meta osude javnosti.

4. Koji su najveci problemi sa kojima se žene u politici suočavaju?

Kada govorimo o politickom i javnom životu u Srbiji, žene su i dalje manjina. Odsustvo žena u politici označava pre svega nedostatak strategije i političke volje da se žena motiviše i ohrabri za učešće u poslovima zajednice, a ne manjak njihove volje i ambicije. Kada su u pitanju motivacija i ambicija, nema razlike između polova. U mnogim društvima, pa i našem, postoje socijalne, političke i ekonomske barijere i predrasude koje ženama otežavaju pristup položajima koji sa sobom nose veću moć i odgovornost. Zbog dugogodišnjeg marginalizovanja, žene su obeshrabrene za učešće, a potom i za uspeh u politici. Nedovoljno ili potpuno odsustvo medijske zastupljenosti žena je jedan od indikatora diskriminacije u društvu. Što se političkih partija tice, unutrašnje uređenje i hijerarhija stranaka su najveći neprijatelji pojedinačnog angažmana žena. Uravnoteženost broja muškaraca i žena na rukovodećim mestima u stranci indikacija je demokratičnosti stranke. Glas za ženu je šansa koju ona neće tako lako prokockati.

5. Šta bi poručila novim polaznicama?

Politika uči građane/ke da se za sve što je važno u životu treba izboriti. Rodne studije u politici uče žene kako niko osim njih samih ne sme odlučivati u njihovo ime. Sve smo mi sposobne za velike uspehe i velika dostignuća ako nam se pruži prilika i ako smo nadahnute velikim očekivanjima. Shvatimo politiku kao ličnu odgovornost. Srbiji su neophodne talentovane i dobro obrazovane liderke – političarke, svesne svoje uloge u razvoju i demokratizaciji društva. Prihvatite se tog odgovornog posla, nalazite saveznike u ostvarenju cilja, rušite stereotipe, igrajte svoje uloge na Vama svojstvene načine, samo ne pristajte da budete izuzete od odgovornosti za svoje živote i mogućnosti da utičete na razvoj društva. Nije istina da smo nemoćne. Dug je put od političkog “objekta” u političke subjekte. Mnoge su se izborile. Nastavite i zbog onih koje dolaze iza Vas. Akademija je sjajna škola.

Biljana Grbić, članica LDP-a