Razgovarali smo sa Marjan Sax – osnivačicom Fonda Mama Cash

Rekonstrukcija Zenski Fond u saradnji sa Srpskim filantropskim forumom organizovali su u petak, 24. juna, diskusiju sa Marjan Sax, osnivačicom fondacije Mama Cash na temu “Kako koristiti finansijske resurse na efikasan i strateški način kako bi pomogli rešavanje gorućih društvenih i ekoloških problema u zajednici”.

Marjan Sax je sa nama podelila i ličnu priču o nastanku fonda Mama Cash. Fond je osnovala kao mlada devojka, studentkinja političkih nauka i članica feminističkog pokreta u Holandiji. Naime, Marjan je na žalost kao veoma mlada, postala jedina naslednica svojih roditelja. Veliko poštovanje prema naporu i trudu svojih roditelja, predstavljalo je i opterećenje za nju. Nije znala kako da upotrebi taj novac i da ga uloži u nešto korisno. Bavljanje industrijom i nastavak roditeljskog bisnisa nije je zanimalo, u toj sferi se nije osećala udobno.

Sa svojim prijateljicama iz feminističkog pokreta došla je na ideju da osnuje međunarodni fond za pomoć ženama koji je do danas u velikoj meri prerastao čak i njihova mladalačka maštanja.

Marjan više ne radi u fondu ali radi kao finansijska konsultantkinja Mreže za žene naslednice (Network for women with inherited money).

Danas, sa višedecenijskim iskustvom u radu sa ženama kaže sledeće:

preuzeto sa FB stranice Rekonstrukcija Ženski Fond

“Pokazalo se da investirati novac u žene jeste dobra investicija za socijalne promene. Žene su orijentisane na život u zajednici, porodici. Sve što dobiju one multipliciraju. Na primer obrazovane žene podstiču svoju decu da se školuju i postižu još veće uspehe, žene koje brinu o svom zdravlju vode računa i o zdravlju svoje dece… “

Dalje ona kaže da se za 40 godina koliko prati razvoj ženskog pokreta mnogo toga promenilo. Dok je ranijih godina činjenica da muž fizički zlostavlja ženu bila privatna stvar, danas se o tome govori, postoje zakoni i to je krivično delo koje se ne toleriše. Takođe ističe da većina žena, u svetu je to skoro 75%, radi u domaćinstvu i da se taj njihov rad polako ali sve više priznaje kao rad. Žene koje rade u domaćinstvu dobijaju status zaposlene žene i to je veliki uspeh. Pored toga, sve više žena se obrazuje, zauzimaju liderske pozicije… Zaključuje da “ stvari nisu sjajne ali su u velikoj meri poboljšane…”.

Kada je u pitanju finansiranje projekata od značaja za rešavanje socijalnih problema ona kaže da  je raduje da je sa godinama nešto što se smatralo milostinjom preraslo u filantropiju.

Međutim ističe da “Dati novac košta para” (“It costs money to give money “) tj da postoje mnoge fondacije kao i pojednici koji žele da pomognu ljudima koji su u nevolji tako što će dati novac nekoj organizaciji koja sprovodi programe usmerene na rešavanje nekog problema ali da pritom žele da sav novac ode direktno korisnicima. Šta to znači? To  znači da ljudi i/ili fondacije žele da imaju posrednike u davanju ali da ti posrednici rade potpuno volonterski. Ona kaže da to, osim što nije dobro, nije ni moguće.

“ Kako možemo da očekujemo od neke organizacije da radi dobro ukoliko oni nemaju recimo kancelariju? Kako možemo da očekujemo da sve faze projekta budu izvedene besprekorno i da uticaj projekta bude veliki a završni izveštaj fantastičan ako ljudi rade volonterski”.

Razlog što ljudi manje novca daju organizacijama vidi, između ostalog, u tome što u medije uvek dospeju samo “loše priče”.

Razgovoru sa Marjan Saks, koji je za nas iz cmv-a bio dragoceno iskustvo, prisustvovale su i predstavnice BCIF-a, Fondacije Ana i Vlade Divac, Banke hrane, Viktoria grupe, Katalista.