Beli listići – pucanj u prazno

Poslednjih meseci se u mojoj bližoj okolini kao i u javnosti povela debata oko ideje „Beli listić“. Sve je počelo intervjuom prof. Srbijanke Turajlić , u kom je rekla „Čini mi se da će na predstojećim izborima u Srbiji pobediti nevažeći listići. I mislim da bi to bilo dobro za Srbiju, da bi to konačno uozbiljilo političku scenu. Ne mislim da je apstinencija pravi izbor jer apstinencija može da znači nezainteresovanost. Nevažeći listići su ozbiljna zainteresovanost i ozbiljno nezadovoljstvo.”  Srbu znam od svojih malih nogu jer su se moji roditelji družili sa njom, cenim i poštujem sve što je uradila, ali se sa ovom kampanjom duboko ne slažem. Takođe od svojih dragih i bliskih prijatelja dobijam sve češće neku vrstu “upozorenja” da će svoj glas na predstojećim izborima precrtati. Kao neko ko je godinama pozivao građane da izađu na izbore u okviru nekoliko kampanja „Izađi i glasaj“ koje smo kao CMV sprovodili, imam potrebu da prozborim koju o ovom problemu.

Izbori

Demokratija kakvu poznajemo podrazumeva da na slobodnim, demokratskim i fer izborima biramo one koji će nas predstavljati i upravljati državom/pokrajinom/gradom/opštinom umesto nas. Naš izborni sistem je proporcionalan, sa Srbijom kao jednom izbornom jedinicom. To znači da nema direktnog davanja glasa određenom kandidatu ili kandidatkinji, koga bi kasnije mogli da „’vatamo za gušu“ i „držimo za reč“ već je taj glas dat stranci koja je skup pojedinaca i koja kasnije preko svojih predstavnika upravlja sistemima. Poslanike ne biramo mi sami, već dobijaju mandate prema redusledu na listi svoje stranke, što je promenjeno poslednjim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika.  Što se sistema glasanja tiče, na Tominom blogu možete pročitati da oni koji odluče da nacrtaju medu na listiću faktički svoj glas direktno daju pobednicima jer se mandati dele po D’Hondt–ovom sistemu, što će reći – pobednik dobija najviše. Važno je to znati jer da biste imali 126 poslanika ili poslanica potrebno vam je 43-46 odsto glasova.

Legitimitet

Kao ključni razlog za ovakav postupak zagovornici #belilistic navode nezadovoljstvo postojećom političkom elitom. Misle da će se političarke i političari dozvati pameti kada vide da ne znam koliki broj ljudi nije za njih glasao i da će staviti prst na čelo i reći „moram da se promenim. Od danas ću… (upišite želju sami)“. Mislim da samo naivni mogu u to da poveruju. Poznajući političare i političarke, siguran sam da će biti sasvim suprotno. Rećiće ‘imali ste priliku, glasali ste i sad je na nama da opravdamo poverenje koje ste nam dali’. Legitimitet im time neće biti ugrožen jer će neka većina već za neke glasati. Tako da upitan legitimitet neće nikoga posle izbora zanimati.

Aktivizam

Da se razumemo, ni ja nisam zadovoljan postojećim političkim sistemom i imam puno zamerki na rad mnogih koji i mene predstavljaju, ali …  Koje mi mogućnosti imamo pred sobom. Možemo političare i političarke da pritiskamo da budu bolji (da ih ograničavamo, zahtevamo, obrazujemo…) ili da se sami prihvatimo te odgovorne funkcije i izborimo se za podršku. Na izborima 2008. je bilo ‘biti ili ne biti’ što se tiče usmerenja ka EU. Ono što tada nismo mogli,a sada možemo, je da političare/ke ne pustimo da sledeće 4 godine rade kako oni hoće. Svi kažu da je sistem truo i da ga moramo menjati. Cela godina je prošla i niko ništa nije pokrenuo. Kada se menjao Zakon, jedino su 44 organizacije civilnog društva pokrenule kampanju „stvarnih 30%“ i isterale promenu člana Zakona o rasporedu manje zastupljenog pola na listi. Gde smo  tada bili da kažemo kakav sistem to hoćemo? Da li je bilo nekih predloga? Nije. Da li se demonstriralo? Nije. Očekujemo da se neki tamo, o kojima BTW imamo najgore mišljenje, dosete i promene sami od sebe. Zapamtite ni jedna sloboda se ne dobija, svaka sloboda se osvaja.

Rezultat

Rezultat kampanje će biti određeni (nebitno koliki) broj nevažećih listića, jer ti ljudi neće imati svoje predstavnike u parlamentu koji bi govorili u njihovo ime. Na izborima ’92. ih je bilo čak 12% nevažećih listića i šta se desilo? Napraviće se sasvim sigurno neka parlamentarna većina i opet ćemo biti na početku i sa istim pitanjem (pitanjima) – Kako do boljeg i odgovornijeg sistema? Kako do boljih političarki i političara? Kako do kvalitetnijih Zakona? Kako… (upišite sami još jednom)? Sa druge strane, stvara se nestabilnost u društvu koja nam sigurno neće pomoći da nam bar malo bude bolje, da se pokrene ekonomija, unapredi komunikacija, smanji korupcija, mediji budu otvoreniji , političari/ke odgovorniji …

Predlog

Da ne bude da nemam predlog i da samo kritikujem  (ja sam o toj ideji već pisao), moj predlog je da se okupljamo oko platformi i jasne agende i uporedo sa tim bavimo stvaranjem mehanizama  kojima ćemo sprovoditi dogovoreno. Zagovaram i predlažem proaktivni pristup  – hajde da vidimo kakav politički sistem hoćemo, kakve zakone, kakve medije, primenu ljudskih prava, sudstvo, zdravstvo, prosvetu… da li će išta biti bolje ako nacrtamo medicu na listiću. Ja tvrdim da neće.