Društvo dijaloga je društvo uspeha  

Pre nekoliko dana, 3. novembara 2014. godine, Ženska parlamentarna mreža (ŽPM) je u Skupštini  Srbije organizovala svoju II nacionalnu konferenciju. Na nju su bile pozvane odbornice, pokrajinske poslanice kao i žene iz lokalnih samouprava koje su uključene u rad mehanizama za rodnu ravnopravnost. Konferencija se održala odmah nakon Palića III, Konferencije na kojoj je više od 100 žena zajednički radilo na Ženskoj platformi za razvoj Srbije, tako da smo svi mi koji zajedno radimo na ovom poslu imali spojena 4 dana bavljenja temom rodne ravnopravnosti. Osećao sam da pripadam jednoj velikoj porodici koja se tih dana selila sa Palića u Suboticu, pa iz Subotice u Beograd i Narodnu Skupštinu.

Konferencija

Osim uvodnih obraćanja koja su bila odlična i pokazala snagu ženskog glasa u Skupštini, održano je i pet radionica. Organizacija radionica pokazuje napredak i snaženje same ŽPM.  Svaku radionicu vodili su po jedna poslanica i jedna ekspertkinja. Ja sam bio jedini muški ekspert J. Na kraju su poslanice sublimirale zaključke svake radionice i bilo ih je lepo videti kako zajedno, iako su iz različitih stranka, vredno rade. Ja sam radio sa Aidom Ćorović, mojom dugogodišnjom prijateljicom, hrabrom novinarkom i aktivistkinjom iz Sandžaka.

Dijalog

Kad kažemo dijalog govorimo u stvari o razgovoru, jer “dialogos” na starogrčkom znači upravo razgovor. Razgovor koji ima svoja pravila i karakteristike. Dijalog vodimo svakodnevno i on je najmoćnije oružje koje nam je na raspolaganju.  Kao što je jedna od učesnica istakla, koristiti moć da govorimo je upravo ono što nas razlikuje od životinja. Treba samo da se slušamo/čujemo, razumemo i uključimo mozak.

Žensko-muški  dijalog

Od kada traje borba za rodnu ravnopravnost vodi se neprestani dijalog između muškaraca i žena. Zato je utemeljenje žensko-muškog dijaloga kao teme na što više mesta bio važan cilj ove konferencije, jer društvo dijaloga je društvo uspeha. Gordana Čomić je u uvodnom panelu lepo rekla: “Potrebni su nam muški saveznici, jer tamo gde se donose odluke oni su i dalje u većini i treba da nas razumeju i podignu ruku za ono što želimo, promenu uloge žene u društvu”. S obzirom na to da je rod reč sa višestrukim značenjem, potrebno je da kroz dijalog pitamo naše kolege “Šta vama ne valja u ulogama koje je vama namenilo društvo u Srbiji?” Ovo je prvi put da se u najvišem zakonodavnom telu razgovara na ovu temu. Ovim što je urađeno utemeljen je žensko-muški dijalog kao tema o kojoj se razgovara i unutar institucija.

Radionica

Tokom radionice bilo je veoma interesantnih diskusija. S obzirom na to da je sve kratko trajalo, učesnice su u diskusijama bile fokusirane pre svega na probleme sa kojima se svakodnevno susreću. Ovo je bila prilika i da se izjadaju za sve silne udarce koje su, samo zato što su žene, primile kako od muškaraca tako i od žena. Otvorili smo diskusiju sa nekoliko tema: Koja su to mesta na kojima treba da vodimo žensko-muški dijalog? Koliko naše kolege znaju o rodnoj ravnopravnosti i kako da ih zainteresujemo i obrazujemo? Šta njima smeta sa njihovim društvenim ulogama? Kako da stvorimo mrežu muške podrške ženama na lokalu?… Izneo sam tezu da je prvi korak u žensko-muškom dijalogu onaj trenutak kada muškarci počnu da se obraćaju ženama u ženskom rodu. Takođe društvena osuda ljudi koji vrše nasilje i kritika korišćenja seksitičkog govora je bila jedna od mojih uvodnih napomena. Kao moguću ciljnu grupu sam naveo pre svega muškarce koji imaju ćerke.

Šta su učesnice rekle?

Žene su se dotakle mnogih tema. Bilo je malo vremena tako da se nisu osećale dovoljno opušteno da bismo govorili o nasilju i nekako mi je žao što je ta tema ostala sa strane. Govorile su o tome da je važno da se muškarci uključuju u mehanizme rodne ravnorpavnosti na lokalnom nivou. Da je potrebno boriti se protiv stereotipa o ženama. Dotakli smo se možda i ključne teme, a to je da je ravnopravni dijalog moguć onda kada se žena bude posmatrala kao ravnopravna sagovornica, a ne kao seksualni objekat. Govorile su o svojim iskustvima u kojima moraju biti bolje, efikasnije, i mudrije da bi ih uopšte primetili. Navele su da je izmeštanje politike iz kafane važan preduslov za žensko-muški dijalog, jer takav kontekst ne pogoduje ženama. Potreban je rad sa školama, vrtićima kao i žensko-ženski dijalog, medijske kampanje, poznate ličnosti kao saveznici ..

Zaključci

Obavezan ulazak muškaraca u sve mehanizme rodne ravnopravnosti na svim nivoima

Uključivanje muškaraca u sve edukativne programe o rodnoj ravnopravnosti zajedno sa odbornicama, poslanicama, članicama tela za rodnu ravnopravnost, koleginicama u strankama…

Promocija porodice u kojoj zajedno delimo obaveze i odgovornosti

Pokretanje medijske kampanje o žensko-muškom dijalogu uz saveznike/ce među poznatim ličnostima

Jačanje unutar ženskog dijaloga