Neravnopravnost poslanica u štampanim medijima

Otvoreni parlament, koalicija nevladinih organizacija koja se bavi povećanjem javnosti rada parlamenta, informisanjem građana o radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i njihovih izabranih predstavnika predstavila je 11.marta “Analizu izjava poslanika i poslanica u štampanim medijima”. Analiza je obuhvatila period od konstituisanja novog saziva Narodne Skupštine jun 2012 do januara 2013. godine. Analizu je uredio medijski arhiv EBART  i ona je predstavljena na KZN . Da ne bude zabune već na samoj KZN sam postavio pitanje da li je urađen rodni aspekt ove analize, na šta je na žalost odgovor bio negativan.

Smatram da je jako važno da vidimo i merimo prisustvo žena u medijima jer po prvi put u parlamentu imamo malo više od 30%, tačnije imamo 82 narodne poslanice. Takođe po prvi put imamo osnovanu neformalnu Žensku parlamentarnu mrežu u Narodnoj Skupštini. Ono što je otežavajuća okolnost je da ni jedna žena nije Šef nijedne od postojećih 14 poslaničkih grupa.

Koleginica Bojana Nikolić i ja pokušali smo iz dostupnih podataka, koje smo dobili zahvaljujući dragim ljudima iz Otvorenog parlamenta, da napravimo dodatak analize. Pre svega računali smo broj tekstova u kojima se pojavljuju poslanici i one kojima se pojavljuju poslanice. Nakon analize smatramo da bi bilo veoma  zanimljivo videti koliki je ovaj odnos u elektronskim medijima. Verujem da bi razlike bile još veće. Od ukupno 8.739 objavljenih tekstova samo se u njih 1.225 (14%) pominju poslanice dok se poslanici pominju u njih 7. 514 (86%). Već ovde vidimo ogroman problem koji se javlja u velikoj razlici u prisustvu poslanika i poslanica u štampanim medijima. Kada malo dublje pogledamo ko je su sve poslanice davale izjave možemo uočiti još veći nesklad.  Poslanice sa najviše izjava su Maja Gojković (203), Jelena Trivan (152), Milica Delević (122),  Jadranka Joksimović (76), Nada Kolundžija (73). Ovih 5 poslanica sa najviše novinskih tekstova ukupno je imalo 626 pojavljivanja  iliti 51% od svih izjava poslanica. Samim tim problem o kom govorimo, a to je medijska nevidljivost poslanica još  je uočljiviji.

Pravljena je i analiza o odnosu aktivnosti poslanika u  samoj Skupštini, a kako je to kasnije preneseno u štampanim medijima. Vidimo opet ogromnu razliku između poslanika i poslanica. Dovoljan je primer Bojan Đurić vs Gordana Čomić (oboje su opozicioni poslanici)

Kada govorimo o temama o kojima je govoreno mislim da medijski arhiv EBART mora uvesti temu ženska prava, položaj žena ili već… jer je to jako važna društvena tema. Ispada da nijedna poslanica nije govorila o ovoj temi što sigurno nije tačno, već se ona u analizi vodi pod drugim sektorskim temama.  Primećujemo da nema ni teme životne sredine koju bi isto tako trebalo uvesti. Po ovome ispada da su se poslanice najbiše bavile odnosima u Skupštini i skupštinskim temama  (u ovu temu spadaju skupštinska zasedanja, izbor skupštinskih tela, imenovanja poslanika (304)), međustranačkim i unutarstranačkim odnosima (191) i EU integracijama (92).

Štampani mediji koji najviše pišu o skupštinskim dešavanjima su Večernje novosti, Dnevnik i Danas.

U nadi da će novinari i novinarke štampanih medija pogledati ovu analizu apelujem da ubuduće kada pišu o Skupštini više vode računa koga će pitati za izjavu i da bar na taj način ravnomerno predstavljamo aktivnosti i poslanika i poslanica.