Mladi kao mediji

Na ovogodišnjoj PROACTIVE konferenciji na Jahorini, koja već dve decenije okuplja profesionalce iz sveta medija, PR-a i biznisa, Centar modernih veština imao je priliku da kroz World Café radionicu pod nazivom „Šta nas uče mladi?“ ponudi prostor za dijalog i refleksiju o aktuelnoj situaciji u Srbiji i novim tokovima u komunikacijama. Konferencija je održana od 29. do 31. maja i okupila je veliki broj stručnjaka u sferi odnosa sa javnošću.

Jedan od facilitatora world cafe radionice bio je i naš Miloš, koji je sa učesnicima iz celog regiona razgovarao o tri ključna pitanja: šta mladi donose kao novinu u komunikaciji, kako će se trendovi komunikacije razvijati i šta nas očekuje u odnosima sa generacijom Z, naročito nakon studentskih protesta u Srbiji.

world cafe radionica

World Cafe

U fokusu razgovora je bilo osvešćivanje da su mladi danas više od publike. Takođe primetno je da su oni sami postali mediji. Sa jasnim stavovima, novim načinima deljenja sadržaja (recimo saopštenja) i redefinisanim vrednostima, ova generacija komunicira kratko, jasno i često. Kroz diskusiju je istaknuto da su empatični, informisani, samouvereni, odlučni i spremni da se bore za svoja prava i to agresivnije nego ranije.

Jedna od važnih poruka radionice odnosila se na činjenicu da komunikacija ne može da popravi loš proizvod i da se zato većina napada na mlade od njih jednostavno odbija. Primetna je rekonstrukcija medijskih navika, koju mladi aktivno sprovode, menjajući pravila igre. Oni ne čekaju tradicionalne medije da o njima izveštavaju, već koriste saopštenja i kanale komunikacije na drugačiji, direktniji način. Energija mase i viralnost postaju novi pokretači promena.

Zanimljiv je bio i osvrt na generacijski jaz. Starije generacije često ne razumeju poruke mladih ili one do njih uopšte i ne stižu. Istaknuta je akcija “student u svakom selu” kao dobar način za komunikaciju sa starijim osobama.

Kao predstavnik PR struke iz Srbije, Miloš je istakao koliko je značajno što glas mladih sa protesta u Srbiji dopire i van granica regiona. Njihova interpretacija menja ustaljene narative i unosi novu energiju u često nacionalistički obojeno okruženje. Posebno je interesantno kako su mladi aktuelizovali nacionalne simbole – učinivši ih univerzalnijim, otvorenijim i odmah drugačije prihvaćenim u regionu.

Miloš Đajić

Zaključak

U zaključku radionice, podvučena je potreba da svi – stručnjaci, institucije i porodice – uče i nauče da razgovaraju s mladima, a ne o njima. Učesnici su se složili da je važno promeniti pristup: ne govoriti u ime mladih, već zajedno sa njima. Obavezali su se da će menjati način komunikacije, više ih uključivati u osmišljavanje kampanja i otvarati prostor za njihove ideje i inicijative.

Poseban akcenat stavljen je na važnost kontinuiranog rada sa medijima, kako bi se glas mladih čuo jasnije, češće i snažnije. Ako želimo komunikaciju budućnosti, moramo je graditi zajedno sa onima koji tu budućnost već kreiraju – mladima.