Ovonedeljna predavanja u našoj Školici

Možete pročitati najnovnije vesti koje su obeležile ovu nedelju u Školici.

Javni nastup, 25. mart 2013.:

Tokom četvrtog časa javnog nastupa polaznici su imali prilike da se oprobaju u ulozi novinara, pošto je zadatak sa prošlog časa bio da smislimo i interpretiramo izveštaj sa javnog događaja.  Za razliku od predhodnih časova kada smo sedeli pred kamerom, ovoga puta smo po prvi put na modulu javnog nastupa stajali pred kamerom. S obzirom da nam je tema bila “Izveštaj sa javnog događaja” imali smo priliku da vidimo izveštaj iz skupštine, jednu porodičnu tragediju, reportažu sa kobasicijade, tešku saobracajnu nesreću i izveštaj sa demonstracija.

Predavač nam je zatim kao i obično ukazao na greške i dao mnoge dobre savete, a najvažniji je bio da budemo svoji, da ne kopiramo druge, već da uz poštovanje svih pravila dobrog javnog nastupa ipak budemo originalni  i budemo ono što jesmo.

Tema sledećeg časa je “Intervju za posao”.

(Polaznik modula “Javni nastup”, Gregor Stojanović)

Politička komunikacija, 26. mart 2013.:

Četvrtu nedelju na modulu “Politička komunikacija” obeležilo je predavanje Igora Jojkića na temu “Strateške komunikacije i poruke”. Ističući važnost ciljne javnosti predavač nam je na samom početku objasnio da moramo znati šta hoćemo, tj. koji je naš cilj za slanje određene poruke. Pošto je veoma bitno da ljudi zajednički dolaze do cilja ili rešenja nekog problema njih treba motivisati da se uključe. Proces će time biti više participativan, pa će i šansa za uspeh biti veća. U tom smislu stratešku komunikaciju čine: informisanje, motivisanje, ubeđivanje i ono najbitnije- pokretanje na akciju. Nakon kratke igre u kojoj su svi polaznici učestvovali, i nekoliko slikovitih primera, zajednički smo došli do zaključka da je ključ svega percepcija- ili subjektivni doživljaj objektivne stvarnosti. Zato je istraživanje ključni element političke komunikacije, stranke moraju znati kome upućuju poruku i što više znaju o ciljanim glasačima, lakše će im prilagoditi svoju poruku.

Bilo je reči o elementima poruke, karakteristikama iste, ali i o samoj suštini komunikacije, koja se ogleda u tome da se smanji razlika između toga šta je neko mislio da kaže i onoga šta je onaj drugi, kome je poruka upućena u stanju da reprodukuje. Predavač nam je skrenuo pažnju na to da dobra poruka pored toga što treba da bude jasna, bitna, sažeta, dosledna i emotivna, govori o jednoj osobi, a obraća se mnogima istovremeno, pa ju je neophodno ponavljati. Isto tako, ona može da pomogne da damo pravi odgovor kada smo pogrešno protumačeni.

Imali smo priliku da čujemo niz  korisnih saveta, poput onog da ljudima treba reći šta ćete im ispričati, ispričati im to i na kraju im reći šta ste im ispričali, KISS principa (eng. keep it short and simple) ili praktičnosti jednominutne poruke (eng. elevator speech). Na samom kraju predavanja napravljena je razlika između slogana i poruke. Poruke su ideje koje opredeljuju glasače da podrže određenu organizaciju, izjave o važnim pitanjima i načinima njihovog rešavanja i iz njih se slogani izvlače. Složili smo se sa tim da niko ne dobija izbore na osnovu onoga što  je uradio, već na onome što planira da uradi, tj. viziji za budućnost.

(Polaznica modula “Politička komunikacija”, Ana Ubović)

Savremena socijaldemokratija, 27. mart 2013.:

Tamara Tomašević je svoje predavanje o borbi protiv predrasuda, diskriminaciji i stereotipima u Centru modernih veština, započela jednom hipotetičkom situacijom: zli čarobnjak oduzima nam naš identitet i imamo pravo da zadržimo samo jedan jedini deo za koji verujemo da bi nam u najvećoj meri osigurao najkvalitetniji budući život u takvoj izmenjenoj društvenoj stvarnosti. Većina polaznika je na prvo mesto stavila svoje obrazovanje, kao deo identiteta za koji veruju da bi im omogućio da u budućnosti spoznaju postojanje drugih delova istog i njihov odnos. Kao bitne delove identiteta izdvojili smo još i socijalni status, nacionalnost, pol, ličnost…

Zašto priča o diskriminaciji počinje pitanjem o delovima identiteta? Diskriminacija podrazumeva nejednak tretman društvene grupe koji u osnovi sadrži uverenje da je grupa koja poseduje neku (drugu) društvenu karakteristiku identiteta manje vredna od većinske grupe.

Matematički prikaz definicije diskriminacije izgledao bi ovako:

S=>P=>D+M=>O

Diskriminacija počinje stereotipima (S) koji su generalna mišljenja o osobinama određene društvene grupe, koje su samo njima svojstvene i često počivaju na nedostatku informacija. Kada ovom kognitivnom elementu, dodamo emociju, nastaju predrasude (P), odnosno čvrsta uverenje o postojanju tih osobina. Ponašanje u skladu sa predrasudama, odnosno predrasuda u akciji, dovodi do diskriminacije (D). Kada diskriminaciji dodamo moć (M), u smislu neravnopravnog tretmana određenih društvenih grupa i na institucionalnom nivou, dolazimo do opresije (O).

Ustanovili smo da većina stereotipa počiva na nepotpunim ili netačnim informcijama, i logično zaključili da bi posedovanje prave informacije trebalo da dovede do ublažavanja ili čak i nestanka postojećih stereotipa, a samim tim i do suzbijanja diskriminacije određenih društvenih grupa. Ipak, istraživanja su pokazala, da je emocija, element diskriminacije na koji je najteže uticati i koji često ostaje nepromenjen i nakon adekvatnih edukacija, što za rezultat ima stereotipe i predrasude koji ostaju na snazi. (Ne)mogućnost kontrole ovog elementa od suštinske je važnosti za uspešnije rezultate u borbi protiv diskriminacije.

Zaključili smo da diskriminaciju nije moguće u potpunosti iskoreniti iz jednog drušva, ali je ovaj negativan trend  moguće kontrolisati i svesti na minimum.

(Polaznica modula “Savremena socijaldemokratija”, Sonja Stanisavljević)