Još jedna nedelja u Školici

Javni nastup, 24. mart 2014.:

Na trećem času na modula “Javni nastup” predavači  su bili  Neda Arnerić i Goran Bukilić. Polaznici modula pripremili i prezentovali zadatak “Brend Srbije”, koji je  Goran odabrao kao temu prethodnog časa. Neda je iskazala svoje zadovoljstvo grupom jer je otvorena, pozitnivna, voli i poznaje svoju zemlju.

Nakon prezentacije odabranog brenda polaznici Školice su diskutovali o svom nastupu i o tome šta bi  trebalo da poprave kako bi nastup bio bolji i autentičniji.

Po završenoj diskusiji o nastupima Neda je zadala kao temu za sledeći čas “Objašnjavanje popularnog izraza malom detetu ili prosečno obrazovanoj osobi u Srbiji”.

Prezentacije zadatka biće održane sledećeg časa  31.03.2014. sa početkom u 19h u prostorijama CMV.

(Polaznica modula “Javni nastup”, Tijana Stanić)

Politička komunikacija, 25. mart 2014.:

Ove nedelje je predavanje na modulu Politička komunikacija održao Igor Jojkić. Tema kojom smo se bavili su “Ciljne grupe” tj. na koji način se obraćamo ciljnim grupama. Predavanje je bilo interaktivno, ilustrativno i lako pamtljivo.

Najpre smo se podsetili osnovnih naučenih pravila: u (političkoj) komunikaciji se ništa ne podrazumeva i poruka mora da se ponovi 7 puta da bi je ljudi razumeli… Pre nego što krenemo u komunikaciju najbitnije je da odredimo CILJ, odnosno šta želimo da postignemo, uz podsećanje na Senekinu sentencu- Kada ne znamo u koju smo se luku uputili, nijedan vetar nam ne može pomoći. Taj cilj bi trebalo da bude definisan prema već poznatom pravilu SMART, kako bi se uštedeli resursi (ljudi, vreme, znanje, finansije…).

Dalje, potrebno je oblikovati PORUKU u skladu sa ciljem koji želimo postići i u odnosu na ciljnu grupu koju smo prethodno definisali. Poruke treba da budu jedinstvene, originalne i jako formulisane da se što lakše prenose do različitih ciljnih javnosti. Poruka mora da sadrži odgovore na pitanja: šta ćemo uraditi za ciljnu grupu, na koji način ćemo to
uraditi i zašto baš mi a ne neki drugi? Poslednje pitanje je posebno bitno zato što baš ono opredeljuje grupu za jednu stranku a ne za drugu. Programi stranaka i načini ostvarivanja istih su slični i zbog toga je odlučujuća poruka koja treba da ostavi utisak i opredeli birača – zašto baš MI a ne ONI. Poruke moraju biti napisane ili izrečene jezikom koji je prilagođen odabranoj ciljnoj grupi.

Dakle, svaka poruka kojom se komunicira je prilagođena u svojoj strukturi ciljnoj grupi kojoj je namenjena. To činimo kako bi se smanjio jaz između onoga što kažemo ciljnoj grupi i onoga što ciljna grupa može kasnije da reprodukuje i da internalizuje kao svoje. To je konačni cilj. Treba imati na umu da istraživanja pokazuju da je odnos birača koji imaju čvrsto negativan – neutralan – čvrsto pozitivan stav prema određenoj političkoj grupi koja komunicira, 20-60-20. Da pojasnimo, oni birači koji će se maksimalno negativno i maksimalno srdačno odnositi prema kampanji koju komuniciramo, čine ukupno 40% svih građana. Upravo je najveći broj onih neodlučnih – 60% gde treba usmeriti svoju kampanju. U njihovom zadobijanju je pobeda i u njima se ogleda uspeh celokupne kampanje.

Poslednja trećina predavanja je iskorišćena za grupni rad. Igor nas je podelio u 3 grupe od kojih je svaka imala zadatak da sačini predizbornu poruku namenjenu svojoj ciljnoj grupi (mladi, nezaposleni, penzioneri). Nakon 15 minuta usaglašavanja ideja, prezentovali smo svoje poruke. Rezultat: poruke su bile nekreativne, neoriginalne i potpuno ukalupljene u dosadašnji jezik dominantne političke kulture. Bezbroj nejasnih reči i fraza koje samo zvuče a ništa ne znače i niko ih ne razume, ukazuju na bezidejnu sredinu iz koje moramo da se iščupamo. Zato je ovaj čas bio jako koristan – naučili smo načine na koje uspešno možemo da kreiramo poruke odabranoj ciljnoj grupi ali smo uvideli i odakle moramo početi (od apsolutnog izvlačenja iz dosadašnjeg jezičkog i vizuelnog kalupa i slobodnijeg kretanja ka novim idejama).

(Polaznica modula “Politička komunikacija”, Andrijana Taskov)