Ove nedelje u Školici…
Javni nastup, 08. april 2013.:
Predmet ovonedeljnog časa Javnog nastupa je bio nastup u debatama. Tema simulacije debate je bila “Za i protiv odlaska mladih iz Srbije”. Polaznici Škole koji su bili podeljeni u dva debatna tima, trudili su se da što efikasnije odbrane stav tima kom su pripadali. Kao i svaki put do sada, kamerom je zabeležena cela vežba, kako bi se efikasno mogao komentarisati nastup i uvideti elementi na kojima treba insistirati u javnom nastupu, a na kojima treba raditi u cilju poboljšanja.
Ono što je posebno istaknuto kao značajno u iznošenju argumenata tokom vođenja javnih debata jeste pravljenje pauza u govoru i uvođenje emocionalnog tona koji bi morao da prati sadržaj govora kao neizostavnog elementa kvalitetnog javnog nastupa.
Tema sledećeg časa je “Objašnjavanje apstraktnih pojmova gledaocima dečijeg programa”.
(Polaznik modula “Javni nastup”, Nenad Mišković)
Politička komunikacija, 09. april 2013.:
Prvoslav S.Plavšic je održao predavanje koje se bavilo istraživanjem javnog mnjenja. Prvobitno je opisao lingvističke razlike, tj. da se može reći mnjenje ili mnenje, nastalo od reči mislim. Dok je za javnost rekao da je nastala u vreme stvaranja građanskog društva. Sinonim za građansko društvo je civilno drustvo, kao važan sektor demokratije.
Naveo je primer kako u prošlosti javnost nije postojala i opisao je to stanje latinskim pojmom arcana imperium. tj. akranska praksa, što je obeležavalo da su postojale informacije koje su pod velom tajne vlasti i politike. Time je i opisao današnje stanje u Srbiji. Danas kada se ne zna šta se tačno pregovara u Briselu, da li postoji papir ili ne, šta se nudi time, itd. sve se to skriva od javnosti, kao da ne postoji, kao u davna vremena. Filozof Lj.Tadić je slično zaključio govoreći da kod nas nije konstituisana javnost. Složio se sa Habermasom koji je govorio da javnost predstavlja privatne ljude okupljenih u publiku. Potom je opisao termin refeudalizacija javnosti. Kao proces u kojem javnost ne nastaje kritičkim promišljanjem, već kada se stvara putem veštačkih (manipulacijom) sredstava (mediji i propaganda).Nakon toga, detaljnije je opisao istraživanje, govoreći da moraju da budu česta, neizbežna, razvijena.
Svojstva dobrog istraživanja su validnost, valjanost (da li meri ono što treba da meri), relijabilnost ili pouzdanost(da li mu možemo verovati i ponoviti ga), diskriminabilnost ili razlikovanje jednih pojava od drugih. Mogu se deliti prema cilju, predmetu, naručiocu, metodu, korisiku, izvođaču. Bez istraživanja nema dobrog političkog marketinga. Služe nam kako bi znali svoje mesto, tj.mesto odakle treba da se startuje. Cilj je potreban kako bi istraživanje vredelo.
Pomoću istraživanja možemo saznati stavove, informisanost, ponašanje, vrednosti, opredeljenje, aktivnost, socijalni status.
Za kraj je Plavšić objasnio da se moraju razikovati 2 pojma koji neki ne razlikuju, a to su javno mnjenje i izborno ponašanje. Javno mnjenje jeste vezano za one koji imaju određeno mišljenje pre izbora, dok je izborno ponašanje sama akcija, tj. to su one osobe koje zaista izađu i glasaju. Razlika je ta što javno mnjenje može biti određeno na jedan način, ali poenta je u delanju, i u činu glasanja. Treba izaći na izbore, i taj čin izlaska je ono što razlikuje ta 2 pojma.
(Polaznici modula “Politička komunikacija”, Strahinja Subotić i Stefan Miljković)
Savremena socijaldemokratija, 10. april 2013.:
Ovonedeljno predavanje održala je Dragana Vučković iz Centra za integraciju mladih, na temu LGBT zajednice. Predavanje je započeto tako što samo svi napisali pitanje na papir o LGBT populaciji o kom smo u toku časa raspravljali.
Na samom početku, Dragana nam je objasnila neke osnovne pojmove u vezi sa ovom temom. Pa tako sam pojam LGBT je skraćenica za pripadnike seksualnih manjina; slovo L označava pojam lezbejke; G= gej; B=biseksualna osoba i slovo T transrodnost. Najvise zabune je uneo pojam transtrodnosti. On obuhvata transeksualne osobe i transvestite. Razlika između njih je ta što se transeksualna osoba rađa sa biološkim karakteristikama jednog pola, međutim ona ima dubok osećaj nepripadanja, pa se podvrgava operaciji menjanja pola. I ako su promenile pol, transeksualne osobe ne menjaju seksualno opredeljenje. Što se tiče transvestita, njih karakteriše isključivo vizuelno predstavljanje sebe kao osobe suprotnog pola. Na kraju, kako nam je i sama Dragana rekla, transeksualne osobe su izložene najvećoj diskriminaciji.
Nakon ovog uvodnog dela, započeta je žustra rasprava. Postavljena su brojna pitanja, kao npr.: Koja je poenta održavanja parada? Na koji način pripadnici LGBT populacije ostvaruju svoja prava? Na mnoga pitanja odgovori nisu dobijeni. Na osnovu poređenja Srbije i ostalih evropskih zemalja, zaključili smo da naša zemlja i dalje nije dovoljno razvijena na tom nivou da prihvati različitost. I sama atmosfera u slušaonici je oslikavala realnu sliku naše zemlje po ovom pitanju: upadanje u reč, neprihvatanje, odbijanje da se čuje misljenje drugih itd.
Na kraju smo zaključili da će i u narednom periodu postojati ta podela na NAS i NJIH. I to sa obe strane.
(Polaznica modula “Savremena socijaldemokratija”, Dragana Čulić)
Komentari