Ovonedeljene vesti iz Školice

Javni nastup, 20.maj 2013.:

I ovog časa kao i do sada smo bili prave vrednice ali sa još težim zadatkom. Naime, trebalo je odbraniti u duelu sa kamerom negativne stvari o kojima ljudi generalno ne vole da govore, ali u smislu najpozitivnije stvari na svetu. Primeri koje smo morali da odbranimo su bili: deca prose i treba da prose, pravo glasa treba dati samo bogatima, rat je odlična stvar, demokratija je glupost zato što zahteva odgovornost…

Dobili smo sve pohvale za argumente i ubedljivost, ali i napredak koji smo ostvarili tokom škole kao i savet o dobrom javnom nastupu.

“Govori tako da osoba koja samo može da te čuje, ujedno te i razume jer ne vidi tvoju ubedljivost i ne može da te prekine ako te ne razume.”

Za sledeći čas se valja pripremiti za intervju o programu političke partije koja se zove “Želim život”. Osmislite sami program unapređenja i budite spremni da ga objasnite u intervjuu.

(Polaznica modula “Javni nastup”, Anđela Cvetković)

Politička komunikacija, 21.maj 2013.:

Ovonedeljni čas na Političkoj komunikaciji bio je sastavljen od dva predavanja malo „sabijenih“ zbog nedostatka vremena ali veoma korisnih i interesantnih. Prvo naslovljeno “Gerila i spin poruke (šuškanje i škrabanje)”, a drugo “Specifičnost OUTDOORA kao oglasnog medija”.

Predavač je započeo tako što je objasnio termine iz naslova prezentacije gerila i spin. Reč gerila se dovodi u vezu sa specifičnim načinom ratovanja gde izostaje klasičan front zaraćenih strana već se nanosi šteta neprijatelju raznim diverzijama i iznenadnim prepadima, a spin je predavač objasnio rečju felš a preveo kao “smicalicu”. Dakle, gerila bi u politikoj komunikaciji ili za političku organizaciju predstavljala one poruke koje se šalju na neformalan način. Klasični primeri za to bili bi aforizmi, karikature i slično koji na jedan sažet i duhovit način mogu da doprinesu jednoj strani a nanesu štetu protivničkoj (u ovom slučaju konkurentnoj političkoj partiji). Vrlo često takve poruke nemaju potpis ili neko obeležje na osnovu koga posmatrač može na prvi pogled da zaključi ko stoji iza njih. Takvi primeri ne vezuju se samo za politčku komunikaciju već često se mogu naći primeri marketinga raznih firmi i brendova, a ono što je posebno interesantno kod njih jeste da ponekad u želji da skrenu pažnju na sebe – naprave tu vrstu poruke na svoju, uslovno rečeno, „štetu“ tj. kroz šalu na svoj račun pokušavaju da izvuku neku korist.

Takođe je na predavanju bilo reči o izvorima u gerila ratovanju i o povezanosti rumora, odnosno glasina sa gerilom. Kao veoma važnu stvar u spinovanju predavač je podvukao strukturu spin strategije i istakao važnost ritma. Efikasna spin strategija u osnovnoj šemi mora sadržati sledeće: brzo poricanje, kontranapad i analitičku grupu. Kao najneefikasniji model delovanja navode se demanti, a kao uslov za uspeh kvalitet i pripremljenost analitičke grupe. Naravno, na predavanju nije izostao deo o spin doktorima i manipulatorima. Prvi deo časa predavač je završio rečima da je spinovanje veoma moćno, ali i jako opasno oružije – efekti su izvesni a etika sporna.

Tema drugog predavanja bila je “Specifičnost OUTDOORA kao oglasnog medija” – dakle u pitanju je takozvano “spoljno oglašavanje”. Na početku je bilo reči uopšteno o medijima i njihovim specifičnostima koje je neophodno poštovati da bi se postigao željeni efekat. Normalno je se najviše govorilo o bilbordima šta ih čini uspešnim i kako da budu što korisniji. Ukratko je podvučeno nekoliko stvari od fizičkog izgleda (odnos slike i teksta), do pozicije na koju će biti postavljen – pozicija, volumen, sadržaj. Veoma je važna analiza koja će nam dati odgovore da li će bilbord biti vidljiviji za pešake, vozače, putnike … zatim socijalna struktura stanovništva gde će se nalaziti, naravno dobra vidljivost (“da ga ne zaklanja neko drvo”). Prikazani su nam i rezultati pojedinih istraživanja vezani za bilborde a zanimljivo je bilo da ukazuju na to da ih više i bolje prate mlađi i obrazovani ljudi.

Na kraju obe prezentacije bilo je dosta komičnih primera u vezi sa temom predavanja iz zemlje ali i sveta što je dodatno doprinelo zanimljivosti.

(Polaznik modula “Politička komunikacija”, Miroslav Antić)

Savremena socijaldemokratija, 22.maj 2013.:

U sredu, 22.maja 2013. Vladimir Pavićević je održao predavanje na temu “Vrednosti i institucije Evropske unije”.

Predavanje je otvoreno antičkom, mitološkom pričom o nastanku Evrope na osnovu koje su polaznici modula “Savremena socijaldemokratija” imali priliku da sami zaključe koje su to ključne evropske vrednosti: otvorenost, jednakost, mir, vladavina prava i pravna država.

Nakon toga, profesor Pavićević je jezgrovito pružio uvid u dosadašnji proces evropskih integracija i ukazao na najbitnije tačke u procesu stvaranja Evropske unije: od Evropske zajednice za ugalj i čelik do Lisabonskog ugovora. Takođe, prikazana je i institucionalana struktura EU, odnosno ustrojstvo i uloga svake od glavnih institucija: Evropski savet, Savet ministara, Komisija, Evropski parlament i Evropski sud pravde.

Tokom celokupnog predavanja, osvrtali smo se na poziciju Srbije, odnosno da li je naša zemlja spremna da postane punopravna članica EU tj. da li je sposobna da ispunjava obaveze koje proističu iz članstva i da li usvaja i primenjuje evropske vrednosti i standarde.

Predavanje je obezbedilo alat polaznicima za dublja istraživanja o istorijatu, vrednostima, ustrojstvu i funkcionisanju EU, kao i o aktuelnostima na ovu temu.

(Polaznica modula “Savremena socijaldemokratija”, Marija Šijan)

Javni čas, 23.maj 2013.:

Tema drugog javnog časa bila je “Medijske manipulacije i spin” a predavač Milorad Ivanović, odgovorni urednik Novog magazina i dugogodišnji zamenik glavnog i odgovornog urednika Blica zadužen za spoljnupolitiku, novinar čije su tekstove objavljivali vodeći svetski mediji (londonski “Sunday Times”, madridski “El Mundo”, “Washington Times”, bečki “Der Standard”…).

Opšti utisak slušaoca je da je predavanje bilo veoma interesantno i korisno sa dosta novih informacija o svetu medija. Predavač je neke stvari potpuno ogolio i iskreno pričao o situacijama u štampanim medijima, kako izgleda rad redakcije jedne novine, o problemima sa kojima se susreće novinar, zamkama i ucenama koje su pred njim a bilo je i dosta primera zlooupotreba medija ili novinara na najbrutalniji način u političke svrhe.

Na početku je doveo u pitanje objektivnost medija ali na jedan drugačiji način, pokušavajući kroz konkretan primer da dokaže kako svaki pojedniac potpuno nesvesno filtrira informacije u zavisnosti od ličnih sposobnosti, interesovanja, privlačnosti detalja jedne vesti itd. Bilo je reči i o povezanosti obaveštajnih službi i medija, na koje sve načine razne službe utiču na novinare kod nas ali i u svetu. Na predavanju se moglo čuti dosta toga neobičnog a jedan primer jeste to da predavač tvrdi da 90% tekstova u novinama (ne misli se na dnevne vesti naravno) dolazi kao slučajnost. Upozorio je svakog ko bi hteo da se bavi novinarstvom da se trudi da određenim informacijama prilazi sa više strana a naročite je podvukao da budu obazrivi sa raznim ljudima koji se predstavljaju kao eksperti. Vrlo često se ljudi predstavljaju kao takvi a ustvari su obični lažnjaci, a čak i ako nisu dešava se da odlučuju o nekom događaju o kome ni sami ne znaju baš puno.

Najveći deo predavanja odnosio se na razne zloupotrebe novinara i medija zarad političkih ciljeva određenih država, grupa, pojedinaca… Kao očigledne primere za to je naveo je nekoliko slučaja. Slučaj engleske novinarke koja je napravila reportažu o devojci sa Kosova, Rajmondi, koja se priključila Oslobodilačkoj vojsci Kosova nakon što su joj srpske paravojne formacije navodno ubile maloletnu sestru– ispostavilo se kao potpuna prevara iza koje je stajalo nekoliko ljidi a sama novinarka nije znala da je žrtva te prevare. Zatim događaj koji je pokrenuo arapsko proleće – samospaljivanje Mohameda Bouazizija u Tunisu – dokazano da je u pitanju slučajan splet okolnosti koji je zloupotrebljen. Povod za prvu američku intervenciju na Irak bilo je svedočenje medicinske sestre iz Kuvajta koja je govorila o tome kako irački vojnici u Kuvajtu razbijaju inkubatore sa bebama ispostavilo se nakon skoro dve godine da ta devojka nije medicinska sestra već ćerka Kuvajtskog ambasadora koja u trenutku iračke invazije na Kuvajt nije ni bila tamo. Navedeni su samo neki od primera koji su trebali da pokažu suštinu i približe predavanje.

U svakom slučaju predavanje obogaćeno video materijalom koji je sadržao snimke sa potvrdama i najkonkretnijim primerima onoga što je bila tema predavanja. Predavanje veoma zanimljivo, korisno pre svega za novinare i one koji to žele da budu ali i za sve koji će se baviti medijima u bilo kom obliku pa i za obične konzumente vesti.

(Polaznik modula “Politička komunikacija”, Miroslav Antić)