Ovonedeljna predavanja u Školici

Javni nastup, 30. septembar 2013.:

U ponedeljak je održan prvi čas javnog nastupa posle uspešno održane audicije. Tema časa je bila „Sve je stalo, samo deca rastu“. Polaznici su svaki na svoj način govorili o ovoj temi. Svako je izneo svoje mišljenje, kao i argumente za i protiv da li je baš sve stalo ili jos uvek postoji neko ko raste i ko moze da pokrene stvari na bolje i da uspe nešto da promeni. Bilo je to za neke prvo izlaganje pred kamerama, što mnogi nisu očekivali, da će baš prvi čas da se susretnu sa tim čudnim, ali veoma korisnim stvorenjem-kamerom. Kandidati su pokazali dosta dobro interesovanje za prvi čas, što ni sam predavač nije očekivao. Bilo je tu raznih priča, od onih detinjastih, do ozbiljnih izlaganja koja su prosto oduševila Gorana. Posebna draž je bila samo pustanje kandidatima da vide kako izgledaju na televiziji. Neki su se oduševili, jer nisu znali da tako mogu lepo da ispadnu pred kamerom, a neki su se bas nasmejali na njihovo izlaganje.

(Polaznik modula “Javni nastup”, Nemanja Pjevčević)

Politička komunikacija, 01. oktobar 2013.:

Na drugom predavanje u okviru modula “Politička komunikacija” tema je bila “Strategija političkih kampanja” koje je održala Nataša Ristić. Nakon konstatacije da je upoznavanje osnova, početak svake komunikacije, predavačica je predložila da se polaznici predstave kako bi se upoznali. Nakon kraćeg upoznavanja, otvorena je diskusija po pitanju, šta je to po nama komunikacija. Kroz diskusiju smo došli do nekoliko različitih mišljenja, da je to razmena informacija, aktivno slušanje… Na početku predavanja o strategiji političkih kampanja zaključeno je da je to zapravo strategija komunikacije. Došlo se i do definicije da je to pažljivo planiranje ili metoda, skup postupaka koji vode do postavljenog cilja. Strategija jeste plan, pa zato i imamo strateško planiranje koje u slučaju političkih kampanja podrazumeva nekoliko elemenata: analizu situacije; postavljanje ciljeva; kako stići do tih ciljeva; vremenski okvir; budžet; merenje uspešnosti našeg plana. U komunikacijskoj strategiji sve počinje od dobre analize. Objašnjen je oproban metod iz političkih kampanja a to je SWOT metod. Polaznici su kroz diskusiju i objašnjenja predavačice a na primeru spremanja ajvara približili SWOT analizu.

U mnogim strategijama važan je i PEST (politička, ekonomska, socijalna i tehnološka) situacija u jednoj zemlji. Primer PEST-a u Srbiji je objašnjen kroz analizu internet kampanja. Kod postavljanja ciljeva u strateškom planiranju razlikujemo akcioni i komunikacijski cilj.. Primer postavljanja toplovoda u jednoj ulici i (ne)obaveštavanja žitelja ulice o prednostima dobijanja grejanja i problemima koji se dešavaju zbog postavljanja istog je primer toga da je veoma bitan odnos s javnošću i da se u komunikaciji ništa ne podrazumeva. Veoma bitan element u strategijama je segmentiranje javnosti, tj. određivanje ciljne grupe kojoj se obraćamo, što preciznije i detaljnije segmentiranje to je vrednija strategija, posebno zbog toga što svaka ciljna grupa zahteva posebnu taktiku. Sve aktivnosti u okviru strategije treba uvremeniti tj rasporediti u vremenu. Oročenje strategije je važno, predavač posebno ističe da je pomeranje termina naročito važno u organizovanju konvencija, skupova… jer je širokim narodnim masama uvek neozbiljno i smatraju nepoštovanjem njihovog vremena kašnjenje početka događaja.

Sve aktivnosti u okviru političkih kampanja često zavise od budžeta. I na kraju svake strategije bitno je i merenje koje treba da bude periodično, tačnije u toku kampanje a ne samo na kraju. Veoma je bitno da odredimo parameter kojima ćemo meriti uspešnost strategije. Kao jedan od najvećih problema se javlja kako meriti nečiji publicitet. Ono što je bitno kod merenja jeste da su njegovi rezultati zapravo material za komunikaciju i ličnu korekciju. Kao bitan zaključak izvodimo da je strategija plan na “duže staze”, ali podložan reviziji i korekciji. Dobra mapa za putokaz. Najbolja strategija traži i odgovore na neka pitanja. Na kraju časa, polaznici su dobili zadatak “Beograd u vašim rukama”, koji treba da spreme za neki od narednih susreta sa predavačicom.

(Polaznica modula “Politička komunikacija”, Slađana Pavlović)

Savremena socijaldemokratija, 02. oktobar 2013.:

Na drugom času Škole „Politička komunikacija i socijaldemokratija“ polaznici su se susreli sa prvom radionicom. Interaktivno predavanje modula „Savremena socijaldemokratija“ održala je Danijela Maljević, trener CMV-a. Polaznici su na samom početku dobili priliku da se bolje upoznaju, predstave i iznesu razloge i motive pohađanja modula „Savremena socijaldemokratija“. Prvi zadatak ušesnika radionice je bio da sumiraju globalne probleme kao i da ih obrazlože. Izloženi problemi su: siromaštvo, nedostatak solidarnosti, ekološki problem, terorizam, kriminal kao i problemi obrazovanja i zdravstva koji se najuže tiču modula koji pohađamo. Nakon predstavljanja problema, pokušali smo da pronađemo odakle isti proizlaze. Govorilo se takođe o socijalnoj pravdi, toleraniciji i socijalno ekonomskom pravu kroz niz primera koje su učesnici navodili  pa o istima argumentovano izlagali svoje stavove. Radionica je bila veoma korisna i svako od učesnika je imao priliku da aktivno učestvuje.

(Polaznica modula “Savremena socijaldemokratija”, Aleksandra Paunović)

Javni čas, 03. oktobar 2013.:

U četvrtak je, na prvom javnom času u zimskom semestru u KC Gradu, pradavanje održala narodna poslanica Gordana Čomić. Cilj predavanja je bio da se polaznicima objasni šta je politički sistem i na koji način funkcioniše.
Na predavanju smo saznali da je politički sistem poredak političkih ustanova jedne zajednice, i da je za njegovo funkcionisanje važno da rad institucija koje ga čine bude u skladu sa zakonom, a procedure koje se u njima primenjuju, neosetljive na “političke volje”. Takođe, njihov rad mora biti javan i podložan kontroli, čemu doprinose mnogobrojna nezavisna i regulatorna tela koja pospešuju demokratičnost društva, kao što su Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za borbu proiv korupcije i druga. Složili smo se da se još uvek nalazimo u procesu izgradnje demokratskog društva, i da su nam osnovne prepreke na tom putu izostanak dijaloga, neadekvatna informisanost i mišljenje da ne možemo ništa da promenimo. Zbog toga nas je gospođa Čomić nekoliko puta podsetila, da su građani ti koji se nalaze na početku i na kraju politilkog sistema, i da promene kreću od nas kao pojedinaca. A da bismo sebe i društvo u kome živimo menjali na bolje, svoje stavove o prošlim i sadašnjim događajima moramo zasnivati na konkretnim činjenicama, čime bismo izbegli situaciju da naša slika stvarnosti bude iskrivljena i neodgovarajuća. Zbog toga je važno da budemo pravovremeno i adekvatno informisani, ali i da nam informacije koje su nam neophodne budu dostupne.
Kada je na red došla priča o budžetu Republike Srbije, načinu na koji se puni i načinu na koji se ta sredstva troše, otvorila se debata o problemu koji svake godine na početku zimskog semestra opterećuje studente, a to su nejasni uslovi studiranja. Neizbežno je bilo pitanje: zašto se štedi na studentima koji su nosioci budućnosti ove zemlje i u čije obrazovanje i usavršavanje treba investirati? Debata je vođena i o drugim aktuelnim temama, zakonima koji se nalaze u proceduri u parlamentu, ali i o evropskim integracijama. Naročito zanimljivo je bilo da iz prve ruke saznamo nešto više o događajima koji su obeležili politički život Srbije u poslednjih 20 godina, u kojima je gospođa Čomić imala aktivnu ulogu.
Zaključili smo da je naše društvo preopterećeno problemima, ali i da svakodnevno moramo raditi na njihovom otklanjanju. Na tom putu prepreka ne treba da nam bude stranačka ostrašćenost, i da, ukoliko želimo da živimo bolje, moramo istrajati u reformama, bez obzira na to što su one u datom trenutku nepopularne.

(Polaznica modula “Savremena socijademokratija”, Žaklina Gojak)