Učešće na konferenciji “Progresivne reforme ekonomskog upravljanja”

Povodom učešća na regionalnoj konferenciji “Progresivne reforme ekonomskog upravljanja” (18. jun 2011.), u ime Centra modernih veština, Tamara Jovanović je boravila u Zagrebu tokom dva dana. Konferencija u organizaciji FEPS-a (Foundation for Progressive Studies), Evropskog foruma za demokratiju i solidarnost i Političke akademije “Novo društvo” iz Hrvatske, osmišljena je sa ciljem ukazivanja na potrebe malo drugačije orijentacije i usmeravanja ekonomskih kretanja zemalja socijaldemokratskog opredeljenja u regionu.

Osnovni problemi ekonomije regiona, iz perspektive evropskih stručnjaka, leže u neadekvatnom razumevanju društveno-ekonomskog poretka posle pada prethodnih režima, ekonomskoj zavisnosti od stranih ulaganja, povezanosti politike sa elementima interesa ekonomske oligarhije, nejednakoj raspoređenosti tereta tranzicije među društvenim slojevima i prekidu razmene u regionu.

Konferenciju je otvorio Jan Marinus Wiersma, potpredsednik Evropskog foruma za demokratiju i solidarnost, naznačivši pored ostalog da je i u samoj Evropi potrebno preduzeti niz mera da bi se sprečilo pojavljivanje još nekih kriza kao što se to desilo sa Grčkom.

Progresivno upravljanje ekonomijom bi podrazumevalo podsticanje konkurentnosti i izvoza, reforme poreske politike za bolje preraspodele u cilju unapređenja socijalne politike, fiskalnu konsolidaciju, razvoj instrumenata za kreiranje jedinstvene nacionalne ekonomije…  Od dr Antuna Vujića, predsednika hrvatskog Saveta za nacionalnu politiku i predsednika “Novog društva”, čuli smo analizu zajedničkih faktora ekonomskog upravljanja za region, koji uključuju činjenice da je istočni blok upao u promene bez promišljene nacionalne ekonomije, da prepuštanje tržištu bez mešanja države nije moglo da reši probleme i da je prvi kontakt sa demokratijom građanima regiona doneo velike socijalne nejednakosti umesto jednakosti, budući da je privatizacija tekla nelegalno ili polulegalno, ali svakako nemoralno. Dodatni problemi leže u tome što i unutar samih socijeldemokratskih stranaka ne postoji uvek jedinstven stav, i što solidarnost, jedinstvo i demokratija ne treba da budu shvaćeni kao cilj sam po sebi već kao sredstvo za razvoj društva. Prof. dr Zdravko Petak je naglasio da razlike između socijaldemokratskih i konzervativnih stranaka nisu toilko vezane za makroekonomsku politiku koliko za specifične politike čiji okvir bi trebalo da dovede do dobrog upravljanja. Generalni trend je rast uloge države,  a veća uloga države i više regulacije (kaznene politike) donose više jednakosti i rasta. Prof. dr Svetlana Cenić je dala osvrt na stanje u BiH kao specifične države sa najvećim brojem strategija po glavi stanovnika a potpuno bez vizije šta država treba da preduzme u svim tim okvirima, ističući da bez obrazovanja i informisanja nema perspektive. Prof Hans Schenk sa Univerziteta u Utrehtu, dao je prikaz razloga velike ekonomske krize na globalnom nivou, među kojima su osnovni: dugoročno potiskivanje ekonomske nauke tržištem, hedonistička kultura podstaknuta političkim vođstvom i deregulacija finansijskog tržišta i bankarstva. Posebne uzroke krize u našem regionu prof. Schenk vidi u odlivu mozgova i prekidu prometa domaćih proizvoda.

U nastavku konferencije, predstavnici zemalja regiona su imali priliku da iznesu svoj pogled na stanje ekonomskih reformi u svakoj od zemalja. Srbiju je predstavila Maja Sedlarević, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine i predstavnica Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV).

Među zaključcima jednodnevnog skupa mogu se izdvojiti preporuke da su svim zemljama u regionu potrebne nove politike za podršku reinvestiranju, a budući da su situacije slične i u velikoj meri uslovljene političkim kontekstom, najbolja bi bila regionalna rešenja. Za socijaldemokrate bi trebalo da bude bitno da pošalju poruku o idejama kako poboljšati trenutno stanje i krenuti u prevazilaženje krize, a da u komuniciranju tih ideja postoji evidentna razlika u odnosu na reakcije konzervativaca.

Drugi aspekt posete Zagrebu, u isto vreme, bilo je i učešće na Paradi ponosa 2011.,koja se u Zagrebu ove godine održala po deseti put i to sa najvećim brojem učesnika i učesnica od svih parada održanih u regionu do sada. Svojim prisustvom na ovom događaju, podržali smo i kolege iz susedstva u borbi za ostvarivanje prava GLBT populacije.